Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda - Planira se obnova zgrade Hitne pomoći, Studentske poliklinike, stacionara, kao i Gradske biblioteke

Kada je minulog leta prešao iz polja medicine u politički ring, mnogima nije bilo jasno zašto se priznati stručnjak rešio na takav korak. Zapitali su se zašto cenjeni direktor Univerzitetske dečje klinike preuzima političko kormilo grada. Profesor dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, priznaje da nijedan veliki prelazak nije lak jer sa sobom povlači mnogo promena. Na preuzimanje čelne gradske funkcije odlučio se jer je poželeo da uradi velike i značajne stvari. Jedan od prvih konkretnih rezultata na koje je ponosan, kako kaže, jeste novo Prihvatilište za decu.

– Raduje me što 25. februara, posle 20 godina, na privremenoj adresi, otvaramo vrata jedne od najznačajnijih institucija socijalne zaštite. Umesto 250 kvadrata, imaćemo novi objekat površine 1.700 kvadrata. Meni je godinama prioritet i izgradnja nove dečje bolnice Tiršove 2 – ističe gradonačelnik za Politiku.

- Radi se studija izvodljivosti. Ona bi trebalo da bude gotova u septembru i da se onda raspiše tender. Gradnja Tiršove 2 u Deligradskoj trebalo bi da počne na proleće 2020. Ta lokacija je odabrana kako bi bila blizu ginekološkoj klinici i auto-putu. Kao lekar dnevno sam mogao da pomognem do dvadesetoro dece, a kao gradonačelnik mogu da obezbedim najbolje uslove lečenja za generacije dece.

- Svi predlozi koji se nađu pred odbornicima pre toga prolaze Gradsko veće kojem ja predsedavam. To znači da bilo koji predlog koji stavimo na Skupštinu, analiziramo Veće i ja. Moj tim i ja svim odlukama se bavimo detaljno pre nego što one odu na Skupštinu, gde posao delimo. Kao gradonačelnik, obrazlažem glavne tačke koje se tiču vizije i razvoja grada. Na prethodnoj sednici obrazlagao sam budžet.

- Sa većinom predsednika redovno razgovaram. Oni najbolje znaju šta je žiteljima opština potrebno i daju predloge. Za svaku konkretnu ideju i projekat koji olakšava život građana uvek sam spreman za razgovor. Sigurno ću podržati sve dobre projekte iz bilo koje opštine.

- Budžet grada Beograda je jedinstven. Investicije su na svim opštinama, ali prema prioritetima. Predizborno obećanje bilo je da će doći do ravnomernog razvoja na teritoriji celog grada. Zato su predstavnici rubnih delova zahtevniji, žele da poboljšaju život na svojim opštinama u koje se godinama nije ulagalo.

- Napravio sam radnu grupu da bi se greške u raspodeli novca svele na najmanju meru. Nisam uticao na rad te stručne komisije. Oni su definisali kriterijume, uzeli su u obzir da mnoge projekte na opštinama radi i grad. Na Starom gradu to je, recimo, obnova Trga republike, a na Novom Beogradu sređivanje parka Ušće. U obzir je uzeto i to što je neko ranije dobijao manje, a neko znatno više novca. Sada se pravi ravnoteža.

- To sam zaustavio, jer hoću da mi se objasni koji su razlozi za poskupljenje i šta je minimalno povećanje kako bi sistem funkcionisao. Pisano obrazloženje zahteva za poskupljenje tražio sam pre Nove godine i početkom naredne nedelje sastaću se sa rukovodiocima preduzeća i detaljno ćemo razmatrati opravdanost. Tek nakon toga doneću odluku. Svestan sam da i najmanje poskupljenje građanima može da predstavlja veliko opterećenje, zbog toga im obećavam da ću ih odobravati samo kada je to potrebno za normalno funkcionisanje sistema.

- Jedino zahtev Vodovoda i kanalizacije za izmenu cene vode i otpadnih voda od 1. februara. Njime se traži povećanje cene za 11%.

- Dok ne zaživi metro, jedan od najvećih izazova su saobraćajne gužve. Uskoro počinje primena sistema za upravljanje saobraćajem po zonama. Najprostije objašnjeno, u ulici u kojoj nema gužve, češće će biti crveno svetlo, kako bi u ulici koja je opterećena zeleni signal trajao duže. U toku su i pripreme za formiranje "ličnih karata" svih gradilišta, što će uvesti red u ovoj oblasti, smanjiti gužve i omogućiti bolje korišćenje budžetskih sredstava.

- Uvek može bolje, ali ne mislim da je prevoz loš i neredovan. Za njegovo bolje funkcionisanje neophodna je i saradnja građana. U velikim gradovima nigde ne možete da dobijete tako važnu uslugu, a da ne platite. A u Beogradu, prema nekim procenama, ni 30% putnika ne plati kartu. Uzor nam je Novi Sad, gde je naplata karata 80%, a uređen je i ulazak i izlazak iz vozila. Kako bismo poboljšali javni prevoz u Beogradu, planiramo i nabavku novih vozila, restrukturisanje preduzeća i podsticanje građana i kompanija da kupuju mesečne karte.

- Rekonstruisaćemo zgrade Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Stacionara i Gradske biblioteke. To su institucije od vitalnog značaja za svakodnevni život. Objekat Hitne pomoći je izgrađen 1960. i od tada nije rađena obnova, dok su se i grad i broj korisnika višestruko povećali. Sve ovo ćemo činiti u okviru projekta koji će delom biti finansiran iz sredstava EU, a delom iz zajma EBRD-a.

- Beograd je metropola bez sumnje. To često i stranci i ambasadori naglašavaju. Kada razgovaramo o Beogradu kao metropoli, ne bih se složio da u mnogim delovima grada nema dobrih puteva i kanalizacije. Oni su u manjini, ali nam je i te kako važno da te probleme rešimo. Unapređenje kvaliteta života Beograđana mi je prioritet. Ove godine radićemo nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Gradi se kanalizacija u Batajnici i Krnjači. Pred gradom je i izgradnja interceptora u Velikom Selu. Taj važan projekat će nas koštati oko 400 mil EUR i radiće se godinama.

- Jedno ne isključuje drugo, važni su nam i Beograđani i gosti. Moramo da shvatimo da je bitno da imamo turiste, jer oni pune beogradsku kasu. Na proleće počinje izgradnja gondole, koja će biti velika turistička atrakcija i moderan vid prevoza u regionu. Danas nema grada koji ne ulaže u turizam. Ali, istovremeno gradimo vrtiće, rekonstruišemo škole, otvaramo nove zdravstvene stanice. Još jednom naglašavam da ćemo u naredom periodu rekonstruisati Hitnu pomoć i izgraditi novu dečju bolnicu Tiršova 2.

Na pitanje koji konkretni koraci bi uskoro mogli da se preduzmu da bi se podigao kvalitet zdravstvene zaštite u gradu Radojičić je rekao da je ključno da u zdravstvenim ustanovama ljudi kraće čekaju, da brzo dobiju uslugu pre svega u svom domu zdravlja.

- To ćemo postići unapređenjem informacionog sistema. Važni su i infrastrukturni projekti, nabavka nove savremene opreme i vozila. Zbog toga je planirani budžet Sekretarijata za zdravstvo za 2019. gotovo 900 miliona dinara, što je dvostruko više nego 2018.