Srpski doktor izvodi revolucionarne operacije - Presađivanje materice uz pomoć robota

- Prvu seriju koju smo uradili u Geteburgu, devet pacijentkinja, uradili smo klasičnim rezom - dvadesetak centimetara od pubične kosti ka grudnoj. Onda se radi klasična operacija, koja je trajala 10-12 sati i sam oporavak je duži kada je veliki rez - objašnjava ginekolog sa Univerziteta u Stokholmu, član švedsko-srpskog tima za presađivanje materice, dr Milenković.

Robot omogućava brži oporavak

Naime, kako je ispričao u jutarnjem programu TV Prva, tim robotom se upravlja pomoću džojstika, lekar može da bude i udaljen od pacijenta, a prednost je što se prave znatno manji rezovi koji omogućavaju brži oporavak. Takođe, operacija traje oko sat, sat i po kraće, i značajno je manje traumatična za donora.

Iako to nije praksa, u teoriji robot omogućava operatoru da bude i na različitom kontinentu u odnosu na pacijenta, a ne mora ni da bude u sterilnim uslovima.

- Glavni operator ne mora da bude sterilan, može da pije kafu, a da se radi na metar, dva, tri - kaže doktor i korišćenje džojstika poredi sa dečjim video-igrama.

Dečak rođen iz tetkine materice

Dr Milenković pričao je i o pacijentkinji koja je matericu dobila od svoje sestre bliznakinje. Ta transplantacija obavljena je u martu 2017, a pacijentkinja već ima i sina.

- Beba ima šest meseci, ja sam je video pre nekoliko dana, beba je dobro, lepo se razvija. Par ima još desetak embriona koji su zamrznuti u Stokholmu.

On je pomenuo i primer žene kojoj je matericu donirala majka.

- Kada ona rodi jedno ili dvoje dece, onda ćemo da odstranimo tu matericu da ona ne bi doživotno uzimala lekove protiv odbacivanja, jer oni imaju svoj rizik.

Doktor je objasnio i kako funkcioniše čitav proces pre nego što pacijent legne na operacioni sto.

- Prvo počne selekcija. Mi, recimo, danas odlučimo da uradimo transplantaciju, to će biti za godinu, godinu i po dana. Prvo nađemo donora, da vidimo da li su oni podudarni, kakva će biti imunosupresija, da im objasnimo sve kako to izgleda. Cela porodica mora da podrži taj projekat da bi to uspelo.

Pre transplantacije se uradi vantelesna oplodnja, embrioni se zamrznu i oko šest meseci nakon presađivanja organa, kada se sve "primilo" embrioni se vraćaju, kaže doktor.

Na konstataciju da se nikad ne zna da li će vantelesna uspeti, doktor Milenković kaže da se u ovom slučaju pokazao stoprocentni uspeh - sve pacijentkinje su posle transplantacije ostale trudne. Prednost je što su sve žene i njihove jajne ćelije mlade. U slučaju nešto starijih žena, one imaju mogućnost da uzmu jajnu ćeliju od nekog drugog.

Jedan od uslova za donora materice jeste da ne bude starija od 65 godina, i zanimljivo je upravo to da prva žena koja je postala majka pomoću ovog presađenog organa, matericu je dobila od žene koja je imala 62 godine. Starija materica malo povećava rizik, ali funkcioniše.

Ljudski faktor u medicini najvažniji

Upitan koliko se razlikuju lekari u inostranstvu od onih u Srbiji, kao i pristup poslu, način razmišljanja, u kontekstu činjenice da domaći lekari imaju manje novčanih sredstava za rad, on kaže:

- Sistem je bolji. Stvar je u organizaciji, u ekonomiji i ti ljudi hoće da naprave sistem. I mi bi mogli da napravimo sistem. Političari moraju da odluče da reformišu zdravstvo, bez toga ne može ništa da se radi. Mora neko to da zna da radi, to je komplikovan i dugotrajan proces, mora da se ulaže u znanje.

Ipak, on smatra da tehnologija nije uvek presudna, imajući u vidu da je u Srbiji transplantacija rađena klasično i da je nakon toga došlo do trudnoće, a da je u Kini korišćen robot pri zahvatu, a da oni idalje nisu dobili trudnoću.

- I dalje je ljudski faktor u medicini nešto najvažnije. Neophodno je ulagati u ljude - zaključio je dr Milan Milenković.

Univerzitet u Stokholmu

Milan Milenković

dr Milan Milenković

dr Miroslav Đorđević

presađivanje materice

transplatacija materice

vantelesna oplodnja

ginekologija

operacija pomoću robota