Zašto nije potpisan Sporazum Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom? - Cigarete, vinjak i sir odlažu paraf, rampa za šećer

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) nije parafiran prilikom posete Srbiji Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, iako je to bilo najavljivano. Razlog je to što prilikom poslednje runde pregovora 10. i 11. januara u Beogradu nije postignut dogovor o kvotama za nekoliko proizvoda. To su vinjak, cigarete i određena tarifna linija tvrdih sireva, piše Politika.

Kako se saznaje, postignut je dogovor o izvozu voćnih rakija bez kvantitativnih ograničenja. Led nije probijen za šećer i živinsko meso s obrazloženjem da to nikome ne daju i da je to povlastica za članove nekadašnje Zajednice Nezavisnih Država. Rampa i dalje važi za automobile.

Uprkos tome što još nismo uspeli da proširimo spisak bescarinskog izvoza za ovih nekoliko proizvoda, mi i sada imamo velike beneficije za izvoz oko 99% proizvoda poreklom iz Srbije bez opterećenja. Kako se saznaje, tekst sporazuma je gotovo usaglašen, kao i deo pratećih aneksa o pravilima porekla i rešavanju sporova. Njime bi slobodna trgovina sa Ruskom Federacijom (RF), Belorusijom i Kazahstanom trebalo da se proširi i na Jermeniju i Kirgiziju.

Rasim Ljajić, ministar za trgovinu i telekomunikacije, u izjavi za "Politiku" kaže da očekuje da dogovor bude postignut narednih meseci.

– Za petak, dan posle Putinove posete, bio je zakazan Savet Unije na nivou potpredsednika vlada, na kojem je tema izveštaj o tome dokle se došlo u pregovorima. Mi nismo ugroženi zbog toga što sporazum pre nekoliko dana nije parafiran, jer i dalje važi raniji sa tri zemlje. Za oko 99% proizvoda poreklom iz Srbije koji se uvoze u Rusiju, Kazahstan i Belorusiju nema plaćanja carine. Pritom, nama je Rusija u tom savezu glavni spoljnotrgovinski partner i razmena sa njima čini 90% ukupne razmene sa tri zemlje – kaže Ljajić.

Što se tiče bescarinskog uvoza automobila iz Srbije, što znači Fijatovih vozila, to uopšte nije predmet pregovora.

– O izvozu automobila nema govora. Kažu da je njihova automobilska industrija u krizi i da bi je time ugrozili – kaže ministar trgovine.

Iz izvora bliskim pregovaračima čulo se da Rusi kažu da ih investitori napuštaju, a čak i da nam dozvole bescarinski uvoz, pitanje je možemo li da dokažemo da domaće komponente čine 51%.

Inače, mi tražimo da bez carine izvezemo 50.000 litara konjaka (vinjaka), čemu se suprotstavlja Jermenija. U slučaju cigareta postojeći sporazum, sklopljen još sredinom devedesetih godina prošlog veka, asimetričan je na našu štetu. Rusi mogu da kod nas plasiraju cigarete bez carine, dok mi njima plaćamo tu dažbinu u visini od 18%. U pregovorima smo tražili kvotu izvoza od 2.000 tona cigareta bez carine. Tražili smo i kvotu od 1.000 tona za određenu vrstu sira, a tome se protivi Belorusija, jer kažu da im je to strateški proizvod. Mi i sada izvozimo značajne količine sira u Rusiju, u periodu od 2013. do 2017. godine izvoz je iznosio 8.764 tone, što je 63% ukupnog izvoza sira iz Srbije, odnosno 99% ukupnog izvoza sira na tržište zemalja članica Evroazijske unije.

Kvota za izvoz živinskog mesa praktično nam nije ni potrebna, jer ga i sami uvozimo, dok kvotu za šećer neće ni da čuju da nam daju.

Upućeni kažu da je od količinskih kvota za robu mnogo važnije to što smo dogovorili novo pravilo direktne kupovine i precizniji tekst o poreklu robe, jer će izvoznici imati mnogo više koristi od toga. To, kažu, vredi više od vinjaka i sira zajedno. Naime, nama su Rusi osporavali preferencijale ukoliko bi fakture bile iz treće zemlje, odnosno ukoliko bi se uz zemlje kupca i prodavca pojavila i treća posrednička zemlja. A tako nešto je normalno kod poslovanja multinacionalnih kompanija i njihovih ćerki firmi. Zbog toga je, na primer, trenutno prvi izvoznik u Rusiju Tigar Tyres iz Pirota, odnosno njihov vlasnik francuska firma Michelin, imao problema. Inače, najveći izvoznici u Rusku Federaciju godinama su kompanije u vlasništvu stranih investitora, što potvrđuje da je baš to bio motiv ulaganja u Srbiju. Naša strana je čak deset godina pokušavala to da isposluje, a Rusi su, kažu, imali vrlo tvrd stav. Zbog toga će se uvesti stroža kontrola dokumentacije da ne bi bilo zloupotreba.

Takođe, novi tekst pravila o poreklu robe donosi veliku korist izvoznicima, jer se izbegavaju mogućnosti različitog tumačenja, što je do sada usporavalo prodaju i direktno se odražavalo na količinu prodate robe. Izvoznici kažu: uzalud dobar sporazum kada se zbog papirologije gubi izvozni posao.