Kancelarija pod nebom Fruške gore - Napustio novinarstvo da bi gajio jabuke

Većina mladih danas želi da napusti Srbiju, sela postaju pusta, dok veći gradovi imaju problem prenaseljenosti. Malo je onih koji imaju ideju, ali i hrabrosti da započnu samostalno neki svoj posao. Zato bi posebu pažnju trebalo posvetiti mladim ljudima koji nalaze načine za to.

Jedan takav je i Ilija Ivić (30) iz Sremske Mitrovice, po struci novinar, koji je odlučio da se bavi poljoprivredom, konkretnije voćarstvom. Njegova priča je specifična po tome što je odrastao u gradu i nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa poljoprivredom. Napustio je siguran posao i upustio se u preduzetničke vode.

- Moji su svi iz grada, ja nemam ni babu, ni dedu na selu. Do pre nekoliko godina nisam znao šta je setva, a šta žetva - našalio se Ilija.

- Novinar sam po zanimanju i već pred kraj fakulteta sam počeo da radim na jednoj novosadskoj televiziji. Jedan posao, drugi, treći. Poslednji novinarski posao me je uveo u svet poljoprivrede, radio sam u poljoprivrednoj informativi. Slučajnost ili sudbina, radeći emisije o poljoprivredi i poljoprivrednicima, poželeo sam da se i sam bavim ovim poslom - priča on.

Krajem 2017. godine Ilija optimistično kreće u realizaciju svojih planova i novac od nasledstva ulaže u kupovinu zemljišta. Izabrao je zemljište pogodno za voćnjak, na južnim padinama Fruške gore i odlučio se za uzgoj jabuka.

- Zbog nadmorske visine od 200-230 metara, odlučio sam se isključivo za crvene sorte jabuke. Konktetno za sorte gala fendeka i red veloks. Sledeće investicije su mi protivgradni sistem, sistem za navodnjavanje, ograda i struja - otkriva Ilija.

Prvi problem je nastao kada je krenuo u realizaciju sistema za navodnjavanje. Svestan je da se mora uhvatiti u koštac sa gomilom problema, ali ga to ne obeshrabruje.

- Morao sam da bušim bunar. Jabuke traže vodu. Firma koja je trebalo da buši bunar nije dobro odradila posao, čak smo dva puta bušili. Imao sam i problem sa komšijama, ali to je posebna priča - konstatuje on sa smeškom.

Što se tiče električne energije, prva zamisao mu je bila da postavi solarne ploče, ali je i tu naišao na problem zbog malog kapaciteta bunara.

- Da uzmem sve što mi bunar daje od vode, pumpa bi morala da radi bezmalo 24 sata, što je jako komplikovano postići sa solarnim pločama. Postoji varijanta sa baterijama, ali to dodatno komplikuje stvari, jednostavnije mi je da uvedem električni priključak. Trenutno sam u pregovorima sa elektroprivredom, pa ćemo da vidimo šta će tu biti - kaže ovaj mladi voćar.

Ističe da je konkurisao na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, ali još nema odgovora.

- Taj konkurs je bio zatvoren u julu. Blagovremeno sam predao dokumentaciju i čekam. Zvao sam ih nekoliko puta, poslednji put sad krajem godine i rekli su mi da su ušli u rebalans budžeta, pa mi sad jedino preostaje da čekam - priča Ilija.

Svakako smatra da država, odnosno pokrajina Vojvodina, putem subvencija sa učešćem i do 70%, zaista pomaže onima koji odluče da se bave poljoprivredom i trenutno se bavi prikupljanjem dokumentacije za još dva konkursa.

- Čekam državni konkurs za sadnice i pokrajinske konkurse za protivgradni sistem i ogradu i konkurs za sistem za navodnjavanje, koje propisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Ako sve bude kako valja, sve bi trebalo da bude gotovo najkasnije do maja - najavljuje Ivić.

Njegov plan je da na dva hektara zasadi 8.000 sadnica, a krajnji cilj je proizvodnja kvalitetne jabuke, kupovina hladnjače i skladištenje, da bi voće prodao po najboljoj ceni. Kaže da već prve godine očekuje mali rod, a u narednoj i nešto više. Pun rod kod ovih sorti dolazi za pet, do šest godina. Tih dva hektara jabuka bi trebalo tada da daju 100-140 tona.

- Do tada, imam vremena da razmislim šta ću sa jabukama. Uvek postoji opcija da se prodaju velikima, ali to nije profitabilno. Ja ću pokušati da nekako dođem do što većeg broja maloprodaja i da ih na taj način plasiram, kako bih povećao cenu svoje robe po kilogramu - iskren je Ilija.

- Ovim poslom sam rešio da se bavim po sopstvenom izboru. Poljoprivreda u Srbiji je na veoma niskim granama, a ona je sama po sebi izuzetno profitabilna. Tu nema greške. Hrana se proizvodi. Samo je bitno da se celokupan posao lepo organizuje. Budućnost je u sistemski osmišljenoj proizvodnji, a to se kod nas najpre ogleda u voćarstvu. Rizici u poljoprivredi su veliki i treba ih biti svestan, čak i kad odradiš sve kako valja, na neke faktore ne možeš uticati - smatra Ilija.

Preduzetništvo bi trebalo uvesti i u sistem obrazovanja, jer kako Ilija navodi, naš školski sistem nas "ukalupljuje", mladi očekuju da im se posao sam ponudi. Konstatuje da smo mi, nažalost, drušvo činovnika, a ne preduzetnika, a on je, bez obzira na probleme sa kojima se susreće, srećan što je svoje šefove, radno vreme 24/7, tinjajući stres i mobilni telefon zamenio kancelarijom pod nebom Fruške gore.