Srpske kompanije na Nacionalnoj izložbi Srbije u Minsku potpisale sporazume vredne nekoliko miliona evra

Poslednji dan predstavljanja srpske privrede u Minsku obeležilo je sklapanje poslova vrednih nekoliko miliona evra. Posle "BK grupe" koja je, potpisujući ugovor od 107 mil USD, spektakularno zakoračila na belorusko tržište, izvoz u ovu zemlju najavile su i druge kompanije iz Srbije.

Tako je temerinski "Termovent" juče sklopio dva ugovora o izvozu ventila za belorusku naftnu industriju, a treći je na pomolu. Ukupna vrednost ovih poslova je oko milion evra.

Nešto "skromnije" prošlo je preduzeće "Resor" iz Niša koje je sa beloruskim MAZ, najvećim ovdašnjim proizvođačem autobusa i kamiona, sklopilo ugovor vredan 300.000 EUR. Njime je predviđeno da MAZ isporuči u Niš četiri kamiona namenjena gradskim komunalnim službama, kako bi "Resor" mogao da obavi nadogradnju.

– MAZ će nam u roku od 45 dana isporučiti četiri kamiona nosivosti 18 tona, a na nama je da im onda dogradimo određene delove i prodamo ih Gradskoj čistoći u Prištini – objašnjava Bane Mihailović, direktor i vlasnik "Resora".

– Na ovakvim manifestacijama se obično ne sklapaju ugovori, a nama je to pošlo za rukom. Imali smo još ponuda i moguće je da uskoro robna razmena naše i beloruskih firmi bude oko pola miliona evra. Na taj način ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit koji Srbija ima sa Belorusijom.

Veliko interesovanje beloruskih privrednika vladalo je i za "Simpo", kompaniju čijih je desetak izloženih garnitura nameštaja prodato na sajmu. Prilično je zapažen i "Metalac" iz Gornjeg Milanovca, kao i kompanije koje se bave proizvodnjom ograda za autoputeve, jer u Belorusiji ima mnogo drumova, ali nijedan nije ograđen.

Stiče se, međutim, utisak da su srpski privrednici imali mnogo veća očekivanja od Nacionalne izložbe Srbije u Minsku. Žale se na mali broj sklopljenih ugovora i nedovoljnu posećenost beloruskih poslovnih ljudi. Ali, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da za početak nije loše.

– Mislim da uopšte nismo loše prošli – kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

– Rusi su četiri puta uzastopce organizovali ovakve izložbe u Bavarskoj i tek četvrti put su sklopili ugovore. A nama je to pošlo za rukom već drugi dan. Sve u svemu, uspešno smo zakoračili na belorusko tržište koje smo, nažalost, potpuno zapostavili u proteklih deset godina i sada moramo konstantno da se ovde pojavljujemo. Ne smemo da stanemo, a sledeći korak morao bi da bude uspostavljanje avionske linije od Beograda do Minska.

Bugarin najavljuje i održavanje izložbe beloruske privrede u Srbiji sledeće godine, a pre toga je, kaže, u planu srpsko-beloruski biznis forum, kao nastavak privredne saradnje koja je krunisana nedavno potpisanim sporazumom o slobodnoj trgovini.

Iako je Izložba srpske privrede korektno propraćena u beloruskom medijima, a na ulicama su istaknuti transparenti i bilbordi koji pozivaju na ovu manifestaciju, jučerašnji dan je, svakako, obeležila poseta predsednika Vlade Ruske Federacije Vladimira Putina Minsku.

On se sastao sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom i beloruskim premijerom Sergejem Sidorskim i predsedavao Savetom ministara Saveza Rusije i Belorusije, koji ove godine obeležava desetogodišnjicu postojanja.

Savet je, prenosi beloruska državna agencija Belta, razmatrao zajednički plan od 22 tačke o prevazilaženju ekonomske krize, među kojima su i povećanje platnog bilansa i pojednostavljenje beloruskog izvoza u Rusiju.

Taj problem je, inače, prilično prisutan u ovdašnjoj javnosti jer se Belorusi žale da ne mogu slobodno da plasiraju robu u Rusiji. Ipak, Vasilij Vasiljevič Romanov, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Belorusije, kaže za "Politiku" da je reč samo o malom broju proizvoda.

– Na tržište Ruske Federacije ne možemo slobodno da izvozimo, recimo, kamione i proizvode metalske industrije. To je, međutim, potpuno logično, jer u uslovima ekonomske krize Rusija pokušava da zaštiti svoje tržište – smatra Romanov.

Zanimljivo je da jučerašnja Putinova poseta, za razliku od nedavnog dolaska Džozefa Bajdena u Beograd, nije izazvala kolaps u saobraćaju, niti su primećene povećane mere bezbednosti na ulicama Minska.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 29.05.09.)