Srbiju od rumunskog gasa deli 76 kilometara - Komšije postaju neto izvoznici od 2020?

Dok Brisel ovih dana bije bitku za Ukrajinu da je Rusija ne ostavi bez gasa, pa se pominje i novi desetogodišnji ugovor kao svojevrsna garancija da će se isporuke plavog energenta nastaviti, naša zemlja gasnu bitku bije sama. I brzo reaguje, jer bi prekidom isporuke gasa preko Ukrajine i Srbija osetila posledice, budući da je ovo jedini pravac kojim ruski gas stiže do nas, piše Politika.

Sa druge strane, srpsko-ruska firma Gastrans, koji bi trebalo da gradi drugi krak gasovoda Turski tok, pre februara neće znati da li ima saglasnost Energetske zajednice za to ili ne. Šta Srbiji preostaje? Gasna interkonekcija od Mokrina do Arada (dužine 76 kilometara, čiji bi kapacitet bio 1,6 milijardi kubika gasa godišnje, a procenjena vrednost investicije je 85 mil EUR). Projekat je predviđen i u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2025. godine.

Prognoze su da bi Rumunija od 2020. godine mogla da postane neto izvoznik prirodnog gasa s rezervama u Crnom moru od oko 600 milijardi kubika. Za eksploataciju ovih količina plavog energenta potrebno je ulaganje od 30 mlrd USD. Do 2025. rumunska proizvodnja gasa treba da se poveća na 18 do 20 milijardi kubika godišnje.

Ovaj projekat je tim pre interesantniji što se zna da je reč o znatno kraćem gasovodu, pa bi bilo potrebno manje vremena da se sagradi, a s druge strane, jer je Rumunija, za razliku od drugih zemalja u regionu, skoro sasvim energetski nezavisna. Uvoz iz Rusije u rumunskoj potrošnji gasa učestvuje sa manje od 10%. Veliki deo potrošnje podmiruje se iz domaćih izvora.

Srećko Đukić, stručnjak za gasne prilike, kaže da bi, dok čekamo odluku o Turskom toku, trebalo ozbiljno da planiramo nove gasne veze sa okruženjem, gde je Rumunija na prvom mestu.

– S jedne strane, ovaj naš sused skoro da sopstvenom proizvodnjom podmiruje ukupnu potrošnju gasa, a s druge, ima ubedljivo najveće dokazane rezerve gasa, oko 106 milijardi kubika, što je više od svih zemalja jugoistočne Evrope. Rumunija će sigurno postajati sve veći uvoznik gasa, nalazi se na raskrsnici gasnih puteva i znatno je bliža nalazištima gasa od geografski udaljene Srbije – kaže Đukić.

Rumunija se u ovom delu Evrope zbog svega toga odlikuje visokim stepenom gasne bezbednosti. Ona je našoj zemlji zbog toga i interesantna za konekciju.

– Gasna veza s Rumunijom važna je za nove količine gasa, a naročito za održanje sigurnosti u snabdevanju. Osim toga, konekcija s rumunskim gasnim sistemom je kratka i zahteva manje investicije. Bez sumnje, za nas je reč o veoma perspektivnom rumunskom pravcu energetske gasne konekcije – pojašnjava sagovornik Politike.

Dodaje da su nama i te kako potrebne gasne konekcije sa svim našim susedima, naročito u onoj meri u kojoj u Srbiji bude rasla potrošnja gasa u domaćinstvima i u privredi.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je reč o gasovodu koji bi se gradio u dužini od 70 do 80 kilometara. Cevi gasovoda mogle bi iz Rumunije da izađu kod Arada, u zapadnoj Rumuniji (delom u rumunskom Banatu), a u Srbiju da uđu kod Kikinde.

Dodaje da ne treba zanemariti ni činjenicu da je Rumunija u međuvremenu došla i do novih nalazišta gasa u Crnom moru, što je razlog više da Srbija počne ozbiljno da razmišlja o ovom alternativnom pravcu snabdevanja gasa.