Srbija navodnjava manje od 1,5% oranica

Srbija je prošle godine navodnjavala samo 46.823 hektara oranica, što je manje od 1,5%. To je za 7% manje nego u 2017. godini. Oranice i bašte sa 95,3% imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (4,3%) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,4%). Sa druge strane, u svetu se navodnjava 17% ukupnih obradivih površina, prenosi portal Agroklub.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za navodnjavanje je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 hilјada kubnih metara vode, što je za 27,5% manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 88,3%, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže - navodi agroekonomista Branislav Gulan za sajt Makroekonomija.

Dodaje da je najzastuplјeniji tip navodnjavanja orošavanje. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 93,9% površine, kapanjem 6%, a površinski se navodnjavalo svega 0,1% površine.

Gulan smatra da u tako malom navodnjavanju treba i tražiti jedan od uzroka zašto je rast polјoprivredne proizvodnje u Srbiji za poslednje tri decenije samo 0,45%.

- Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine predviđa rast. U jednoj varijanti, godišnji rast proizvodnje od 9,1%, a u drugoj, blažoj od 6,1%. U prvoj godini primene te strategije 2015. godine agrar je imao pad 8%, zatim u 2016. godini rast od 8%. U 2017. godini, kada je suša odnela deo roda u vrednosti od 1,5 mlrd EUR, pad proizvodnje je zvanično bio samo 11%. Smatra se da je bio i veći, ali nije priznat, jer bi država u tom slučaju morala da prizna elementarnu nepogodu, odnosno sušu zbog koje je bio pad proizvodnje. Tada je proizvodnja kukuruza bila manja za 3,5 miliona tona od očekivane, pšenice za više od 800.000 tona - piše Gulan.

Srbija je prošle godine imala nešto bogatiji rod svih useva. Na primer, kukuruza za tri miliona tona, pšenice za 800.000 tona. Republički zavod za statistiku proglasio je u 2018. godini rast proizvodnje za 15,7%.