Biće žita i za izvoz - niska temperatura i vlaga pogodovale usevima na vojvođanskim njivama

Posle nekoliko kišnih dana, Dragiša Borić, poljoprivrednik iz Lukićeva, nedaleko od Zrenjanina, koji sa bratom obrađuje oko 1.300 hektara pod pšenicom, kukuruzom, sojom, suncokretom i uljanom repicom, više ne mora zabrinuto da gleda u nebo. Kaže da ih je kiša nekoliko puta zaobišla, ali da je ova najnovija dobrodošla. U Lukićevu je kiša pogodovala pre svega prolećnim usevima. Pšenici neće mnogo pomoći, jer je prošlog meseca, kada joj je vlaga bila najpotrebnija, palo samo osam litara kiše.

- Pšenica definitivno neće biti kao lane, ni što se prinosa tiče, a ni kvaliteta - kaže Borić.

- Vreme joj nije bilo naklonjeno, ali nadam se da ćemo imati više sreće sa ostalim kulturama.

A direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković izjavio je u utorak Tanjugu da će, bez obzira na kišni period u proteklih nekoliko dana, ovogodišnji prinosi pšenice biti manji od očekivanog, ali da ćemo imati dovoljno pšenice za domaće potrebe, pa čak i za izvoz.

Kako ističe Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, trenutno se pšenica nalazi u fazi nalivanja zrna. Za nju je mnogo važniji pad temperature nego kiša koja je pala.

- Pšenici, posebno onoj na severu Vojvodine, koja je podgorela od suše, spasa više nema - ističe Denčić.

- U ostalim krajevima, međutim, ona ne izgleda loše i procene su da bi, ako bi potrajale niže temperature, mogla da dostigne solidan prinos. Bilo bi dobro kad bismo u narednih petnaestak dana, važnih za nalivanje zrna, imali hladne noći, sa temperaturom od 12 stepeni, i dane sa temperaturom oko 25 stepeni.

Tada bi svi zasejani hibridi mogli da pokažu svoj pun potencijal. U svakom slučaju, sa zalihama koje imamo, čak i ako prosečan prinos bude oko 3,3 tone, biće dovoljno žita za naše potrebe.

JOŠ RANO ZA PROCENE

Imamo problem sa parcelama na kojima je kukuruz kasnije zasejan - kaže Bekavac.

- On na mnogima, zbog suše u aprilu, nije nikao, tako da je bilo i presejavanja, ali od njega nema neke velike koristi. Na njivama koje su zasejane na vreme i koje su dobile "svoj deo" kiše, problema ne bi trebalo da bude. Još je, međutim, rano da se procenjuje prinos.

1,3 miliona hektara je zasejano pod kukuruzom, i za ovu kulturu kiša je stigla u pravo vreme.

(Napomena: tekst je u potpunosti iz lista "Novosti" 3.06.09.)