Neki poznati "zvezdaši" govore o ideji da se "crveno-beli" organizuju na "španski način"

"Politika" nastavlja da analizira ideju Zvezdinog novog predsednika Vladana Lukića da se taj klub organizuje na "španski način", što pored ostalog znači okupljanje velikog broja članova. Kao što smo već pisali, Lukić je siguran da bi Zvezda mogla da privuče barem 50.000 članova, koliko recimo ima Betis iz Sevilje (u Španiji najviše ima Barselona – više od 155.000, pa Real – više od 90.000). Ako bi godišnja članarina bila upola manja nego u Španiji (prosečna oko 100 evra), znači da bi klub od 50.000 članova dobio 2,5 miliona evra, što je otprilike trećina budžeta "crveno-belih" za narednu sezonu (u prethodnih nekoliko sezona budžet je bio oko 10 miliona, a sada je najavljeno značajno smanjenje).

Mnogi smatraju da je "španski model" prava stvar za Zvezdu, neki se tome protive, a "Politika" je od četvorice proverenih "zvezdaša" htela da čuje šta o tome misle. Pre svih, pitali su autora njene himne, književnika Ljubivoja Ršumovića.

– Po meni, to je dobra ideja jer se zna kako u Španiji funkcionišu klubovi. Siguran sam da Zvezda za mesec dana može da nadmaši 155.000 članova koliko ima Barselona. Ja bih se svakako učlanio. Ali, smatram da bi iz kluba trebalo da me pozovu ako tako nešto organizuju i ako to bude postavljeno na iole ozbiljnim osnovama. Da se ne lažemo, Zvezda je u jednom trenutku pogubila vezu s najvernijim navijačima. Recimo, ja već 20 godina ne idem na njene utakmice, a bio sam član uprave i sportskog društva i košarkaškog kluba i napisao himnu i takmičio se u karate klubu i osnovao taj klub. Prestali su da me pozivaju na utakmice, na neke godišnjice, a onda sam i ja digao ruke. Ljubav mora da bude obostrana. Pogotovo je to bitno nama koji smo stariji od Zvezde. Trebalo bi da se ona pokaže malo kavaljerski prema nama.

Od prijatelja violiniste Jovana Kolundžije čuli su da ga mnogo boli Zvezdino posrtanje, što je on i potvrdio ("Kao veliki zvezdaš išao sam na sve utakmice do početka devedesetih, kada je došlo do raspada mnogih sistema pa i Zvezdinog…"):

– Pratim šta se dešava u Zvezdi, više s nekim razočaranjem njego što vidim izlaz. Zvezda se batrga već godinama. Opet, i da se organizuje kao Real i Barselona, pošto je naš standard znatno niži, nivo ulaganja članova bio bi manji. Ozbiljne fudbalske mašinerije se podmazuju milionima dolara. Pristao bih da plaćam članarinu, jer bi to bila nada da će biti nekog pomaka. Ali nisam siguran da bi to rešilo probleme. Sve su to skromni pokušaji, ali možda je bolje i tako jer ovako je očigledno beznadežno. Zvezda ne može nezavisno od drugih da reši svoje probleme, jer i njen interes bi trebalo da bude da, recimo, niški Radnički bude opet jak. Čak i da Zvezda napravi jak tim, on bi bio besmislen u slaboj ligi. Ako vas konkurencija ne stimuliše, propali ste. Znam to po sebi, jer svuda u svetu, iza svakog grma, vreba jedan strašan violinista. Zato ste čitav život u strašnoj tenziji. Zvezda može da dovede 10 fantastičnih igrača, ali šta će oni da rade u ovakvoj ligi koja vuče na dole.

Poput Ljubivoja Ršumovića, i Momčilo Bajagić Bajaga posvetio je jednu pesmu Zvezdi, a ne tako davno bio je i član skupštine fudbalskog kluba. Pre no što je nešto rekao o Zvezdi, Bajagić je želeo da kaže da već učestvuje u "finansiranju" jednog kluba i to kakvog:

– Imam prijatelja koji je broker na berzi i veliki fan Čelzija. Nisam Čelzijev navijač, ali sam na jednoj utakmici navijao za Čelzi, zbog čega mi je taj moj prijatelj kupio jednu deonicu tog kluba. Ona je tada vredela 10 funti. To mi je bilo simpatično, jer su mi svake godine slali pismo iz Čelzija koje je počinjalo rečima – dragi suvlasniče! Tih 10 funti je za proteklih 10 godina naraslo na 50-60 funti. Meni taj novac ne predstavlja ništa posebno, ali je lep osećaj da te tamo neko smatra svojim zbog jedne deonice. Taj klub mi je simpatičan zbog mog prijatelja Baneta.

Što se tiče Zvezde, Bajagić kaže da je "privatizacija možda najbolje rešenje", ali smatra da vredi razgovarati i o španskom modelu:

– Zvezda ima ogromnu armiju navijača i u zemlji i u dijaspori. Skoro sam se vratio iz Amerike. Tamo su na koncerte dolazile "Delije Čikago", "Delije Milvoki"… Sretali smo se sa navijačima i u Australiji, a o Evropi i da ne pričam. Poznata je stvar da od svih klubova iz Srbije ona ima najviše navijača. Članarine bi svakako bile dobar izvor prihoda, ali sigurno je da to ne bi podmirilo sve potrebe kluba. Svakako, ja bih bio spreman da plaćam članarinu. Ali, pošto smo siromašnija zemlja od Španije, članarina bi trebalo da bude primerena našim uslovima. S nekom popularnom cenom siguran sam da bi Zvezda privukla i više članova od Barselone. Bio sam u domovima naših ljudi širom sveta i vrlo često sam u dnevnoj sobi viđao Zvezdin grb ili poster evropskog prvaka iz Barija 1991. ili neki uramljeni dres. Zato mislim da bi svako od njih voleo da ima na tom zidu i svoju pristupnicu Zvezdi, a i ona bi od toga svakako imala koristi.

Glumac Milan Kalinić, koji često s tribina daje Zvezdi podršku, kaže:

– Zvezdi je potreban ogroman novac, a to u nju može da unese samo pojedinac. Što se tiče članarina, od njih, realno, ne bi moglo da se skupi više od trećine budžeta. Onda se postavlja pitanje: šta ćemo s dve trećine? Kod nas nema zarade ni od TV prava ni od ulaznica. Barseloni je lako. Ona proda TV prava za 100-150 miliona, sad je od Lige šampiona zaradila 300 miliona, a da ne govorimo kad za nju potpiše neka zvezda koliko dobija od prodaje njegovog dresa. Zna se da je Bekam u Realu sam sebe isplatio od prodaje dresova. Bilo bi sve u redu da igramo u Ligi šampiona, jer tu su pare. Pričao sam s navijačima. Oni nisu protiv toga da u nju dođe neko s mnogo para. Što bi neko u Srbiji bio protiv toga da Zvezda bude vlasništvo nekog kao što je Roman Abramovič. Ne bih rekao da su navijači Čelzija nesrećni zbog toga. Šta fali navijačima Panatinaikosa, Olimpijakosa… Šta fali navijačima Mančester sitija koji su kupili Arapi?

Kalinić, slično Kolundžiji, smatra da je srž svega jaka liga:

– U trenutnim uslovima nijedan klub kod nas ne može da funkcioniše. Nije rešenje da imamo samo Zvezdu i Partizan. Rešenje su jaka liga i privatizacija. Da svog gazdu dobiju i niški i kragujevački Radnički, Napredak… Ma koliko želeo da Zvezda svake godine bude prvak, to nije dobro za fudbal. Voleo bih da u svakom kolu imam tremu, kao nekada kad Zvezda ode na gostovanje u Vinkovcima a ja presedim nedeljno popodne uz radio grickajući nokte. Pa kad ode na Kantridu opet drhtim… Zato sam se posle svake pobede radovao kao malo dete.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 07.06.09.)