Dijaspora unela u Srbiju više od 25 mlrd EUR - Potrebna nova nacionalna strategija za investicije iseljenika

Srpska dijaspora unela je u proteklih osam godina u Srbiju više od 25 mlrd EUR, međutim, najveći deo tog novca nisu investicije namenjene za pokretanje biznisa i otvaranje novih radnih mesta, već novac koji je otišao na dnevnu potrošnju građana.

Kako bi se Srbi koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlju porekla, prema mišljenju sagovornika Tanjuga, potrebno je da se izradi nova Nacionalna strategija za dijasporu kojom bi se jasno definisali prioriteti države i ponudili konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla da ulaže.

Ukoliko se u narednom periodu ne donese plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata, mladi rođeni van Srbije, neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalju novac, a danas su sredstva koja se šalju rođacima i najveća koja stižu iz dijaspore, jer njihovi roditelji već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlji u kojoj su radili decenijama, smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović.

Ali, među privrednicima srpskog porekla u Austriji, kaže Kapetanović za Tanjug, postoji volja da se investira u Srbiju i Republiku Srpsku. Samo u Beču, kaže, ima više od 7.000 Srba koji u tom gradu drže mala i srednja preduzeća.

- Srbija danas ima prečih zadataka i obaveza, ali je, ipak, potrebno rešiti saradnju na konkretnom nivou, a dijaspori se mora posvetiti veća pažnja - kaže Kapetanović.

Iako nema tačne brojke koliko građana Srbije godišnje ode iz zemlje u potrazi za poslom, njihovim odlaskom se stvara nova generacija koja bi doznakama mogla da pomaže svoje rođake u zemlji porekla.

Međutim, član skupštinskog Odbora za dijasporu Aleksandar Čotrić kaže da to nije način za jačanje saradnje matice i dijaspore, već je potrebno, kaže, izraditi Nacionalnu strategiju za dijasporu.

- Treba ponuditi našim uspešnim privrednicima u inostranstvu povoljne uslove za investicije, kao što je to ponuđeno nekim stranim investitorima - smatra Čotrić.

Podseća da su Italija i Irska, ali i Indija i Kina izradile nacionalne planove za povratak svojih građana u matične države.

Da je potencijal za ulaganje u Srbiju iz zemalja u kojima živi iseljenici velik ali neiskorišćen, saglasan je i rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo u Privrednoj komori Srbije Đorđe Andrić. Od 2010. do 2018. godine u Srbiju je mimo zvaničnih kanala ušlo više od 25 mlrd EUR, procenjuje Andrić.

Zato je, napominje, potrebno da se deo ovih sredstava preusmeri iz potrošnje u investicije.

U saradnji s Međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD) iz Beča a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije, PKS priprema projekat "LinkUp! Serbia - podsticanje investicija dijaspore". Projektom će se proceniti poslovno okruženje za investicije dijaspore u Srbiju, a Srbima u rasejanju će se ponuditi gotovi projekti u koje mogu da ulažu, kaže Andrić.

Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 mil EUR godišnje, zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske... Prema podacima NBS, za prvih devet meseci 2018. godine, priliv po osnovu doznaka samo iz Austrije, u kojoj ima oko 120.000 srpskih državljana, iznosio je 216 mil EUR.

Sa drugog kraja planete, iz Australije, gde prema zvaničnim podacima australijskog Biroa za statistiku ima oko 74.000 Srba, u Srbiju je za devet meseci prethodne godine stiglo 32 mil EUR. Taj iznos je dvostruko veći od ukupne spoljno-trgovinske robne razmene Srbije i Australije, koja je do novembra prošle godine bila 15,6 mil EUR.

Kako bi se unapredila privredna saradnja dve zemlje, 2017. je osnovana Australijsko-srpska privredna komora (ASCC), sa predstavništvima u Melburnu i Beogradu. U predhodne dve godine ASCC je učestvovala u nekoliko projekata kako bi se ojačale veze dijaspore i matice, ali i privukli australijski privrednici u Srbiju.