Nacionalni tim za spas sela od marta kreće sa radom - Nestaje 1.034 sela sa manje od sto žitelja

Kako bi se stalo na put pražnjenju seoskih sredina, uskoro će biti formiran nacionalni tim za spas sela. To je za Politiku izjavio Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Prema njegovim rečima, u toku je formiranje ovog tela, čije se prve aktivnosti očekuju već od marta.

Činiće ga predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine. Uz njih, u timu će biti i najeminentniji pregaoci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta i svi koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak, kaže Krkobabić.

- Nacionalni tim za spas sela ima zadatak da evidentira postojeće stanje na terenu s akcentom na rubna i brdsko-planinska područja, u cilju osmišljavanja što svrsishodnije politike za tretiranje tih krajeva naše zemlje i adekvatnih zakonskih mera. A sve s jednim ciljem – da se konačno stane na put pražnjenju seoskih sredina stvaranjem adekvatnih uslova za život njihovih stanovnika - navodi Krkobabić.

Ističući da Srbija ima sve prirodne preduslove kao Italija, Francuska i Austrija za kvalitetan život u svojim selima, ministar navodi da je dosezanje njihovih uslova moguće samo uz dobro osmišljenu i u celini i do detalja isplaniranu politiku.

- Sela moramo da sačuvamo da bismo sačuvali Srbiju. Ali ne sela kao deo naše usputne nostalgije već kao savremena evropska sela, primerena 21. veku. Ne smemo da mislimo isključivo o profitu jer ključne stvari u životu nemaju cenu - rekao je ministar.

Predstavnici stručne ali i šire javnosti podržavaju ovu zamisao. Tako akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, kaže da je neophodno animirati društvenu zajednicu kako bi se ubrzano moglo zaustaviti propadanje naših sela i odlazak mladih. A to će se, dodaje on, moći uraditi samo stvaranjem ovakvog nacionalnog tima, u koji "treba da uđu najpoznatiji profesori, naučni, javni i kulturni radnici, sociolozi i svi kojima je stalo do spasa naših sela.

Među inicijatorima ove ideje je i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora i Naučnog društva ekonomista Srbije. Za njega, formiranje tima je svojevrsni nastavak poduhvata "500 zadruga u 500 sela" kojim je, zajedničkim trudom kabineta ministra Krkobabića i Akademijskog odbora, revitalizovano zadrugarstvo u Srbiji. I to – posle čitavih sedam decenija.

- Od kada je sredinom 2017. pokrenut projekat, do početka 2019. je osnovano 340 novih zadruga, a Srbija je do tada bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo njih sto. Zadruge pritom ne osnivamo mi već zainteresovani u selima - objašnjava Gulan, dodajući da je ovim poduhvatom započeta promena zadružne mape Srbije.

U sklopu projekta, bespovratno je dodeljeno ukupno milijardu dinara za 95 starih i novoosnovanih zadruga.

- Samo u 2017. država je u 22 zadruge uložila 197 miliona dinara, a u 2018. je za njih 73 dodeljeno 800 miliona dinara. Tako je ukupno podignuto 95 malih zadružnih seoskih preduzeća. Formirane su i dve složene voćarske zadruge, nalik nekadašnjim kombinatima, u Arilju i Starom Slankamenu, koje su dobile po 500.000 EUR. Sav novac je dat bespovratno, čime se direktno utiče na život 4.600 domaćinstava - ističe Gulan.

Pri dodeli sredstava, dodaje on, vodilo se računa i o suzbijanju neujednačenog regionalnog razvoja.

- Samo četiri zadruge koje su dobile novac u prvoj godini sprovođenja projekta bile su iz Vojvodine, a u drugoj svega 19. S druge strane, obilno je potpomognuto pet najsiromašnijih okruga na jugu Srbije, gde su se sela uveliko praznila. A s nestajanjem sela nestaje i Srbija - objašnjava Gulan, dodajući da se za ovu godinu planira 700 miliona dinara za još 70 zadruga.

Da između poduhvata obnove zadrugarstva i delatnosti predstojećeg tima postoji veza potvrđuje i akademik Škorić. Govoreći o svom doprinosu timu, on navodi da će radom u Akademijskom odboru biti detektovani problemi i data rešenja, uključujući i aktivnosti iz projekta "500 zadruga u 500 sela".

- Takođe, pokrenućemo udruživanje naših seljana kako bi na malom posedu postali robni proizvođači. Posebno ću se zalagati da obezbedimo da Skupština Srbije posveti celokupno jedno zasedanje problemima sela. Dokumenta za raspravu treba da predloži nacionalni tim za spas sela i da se na kraju donese deklaracija sa zaduženjima vlade, pokrajine, okruga, lokalnih zajednica i, naravno, sistem praćenja izvršenja obaveza - navodi akademik Škorić.

Upozoravajući na probleme seoskih sredina, on ukazuje da u Srbiji postoji 4.709 naselja a da u 86% njih opada broj stanovnika.

- U fazi nestajanja su 1.034 sela koja broje manje od sto žitelja, u 550 sela ima manje od 50 stanovnika, a 200 je potpuno prazno. U selima Srbije ima preko 50.000 praznih kuća, a ovome treba pridodati i 500.000 hektara zapuštenih njiva, uz velike površine pod pašnjacima i livadama koje se ne koriste - ističe akademik Škorić.

Očekuje se da u timu bude angažovan i glumac Nenad Jezdić, dugogodišnji samostalni poljoprivredni proizvođač, poznat u Srbiji i po pravljenju rakije. On kaže da želi da se iz tog delovanja iznedri nešto istinski plemenito, dobronamerno i angažovano, kako bi se održao život na selu.

- Stvar je naravno mnogo ozbiljna, ali je prvi korak jako važan. Jer, šta god da se i u selu započinje, započinje se od prve brazde. Ovo je veliki posao koji predstoji celom narodu i državi i ne može da se obavi bez neke stvarne inicijative i to ovakvog tipa. Ja nisam političar i ne mogu na to da politički utičem, ali savetodavno mogu da ukažem na propuste kroz koje sam ja prošao. Najzad, ovo nema veze s politikom, jer je selo zasebna stranka i zasebna politika i tako bi trebalo da ga tretira čitavo društvo - ističe Jezdić.

Na svom primeru on svedoči da selu treba samo davati.

- Ja sam pre 20 godina počeo da dajem svome selu. Ali meni je možda bilo lako da izguram tu priču jer sam imao mnogostrukost u poslu i zaradi koju sam uložio. A opet, shvatam da nisam ja taj koji će održati selo, već to treba da urade seljaci kojima je potrebna podrška da bi bili u snazi da to učine. Jedan od osnovnih zadataka je povratiti njihovo poverenje i vratiti im veru i dostojanstvo - navodi Jezdić.