(Ekonomist) Darinko Bago, predsednik uprave Končar grupe - Zagrebački tramvaj za krug dvojke ?

Končar je zainteresovan za prodaju tramvaja u Beogradu, ali moramo najpre da vidimo sve uslove te nabavke da bi odlučili hoćemo li da učestvujemo ili ne. Iz Beograda nismo dobili primedbu na dizajn. Većina gradova želi da ima svoj dizajn, jer tramvaji jednim delom daju identitet gradu. Posebno bismo dizajnirali tramvaje i za Beograd ako bismo dobili taj posao

Nekadašnja ulica Radeta Končara na zagrebačkoj Trešnjevki danas je podeljena na dva dela koji nose različita imena.

Ime jugoslovenskog narodnog heroja iz Drugog svetskog rata i dalje je, međutim, usko vezano za tu ulicu. Tramvaji sa brojem 9 koji tuda prolaze napravljeni su u Končar grupi (konzorcijum Crotram koji je proizvođač čine preduzeća Končar i Gredelj), a sedište istoimene firme nalazi se nedaleko od okretnice „devetke“

Na četvrtom spratu „Končarevog nebodera“ je kancelarija Darinka Baga, predsednika uprave istoimene grupe, inače duže vreme jednog od viđenijih hrvatskih privrednika. Karijeru je započeo pre tridesetak godina u Končaru, da bi je devedesetih prekinuo i prešao u diplomatske vode. Najpre je bio otpravnik poslova u hrvatskoj ambasadi u Bernu, a potom, 1994. postaje ambasador u Bugarskoj, zatim i u Bosni i Hercegovini. Bago je u porodičnim vezama sa bivšim hrvatskim šefom diplomatije Matom Granićem, koji je oženjen njegovom sestrom. Sa zetom je pre nekoliko godina bio zajedno i uhapšen zbog navodnog primanja mita, ali je vrlo brzo oslobođen optužbi. Krajem devedesetih se vratio u Končar.

Bagovo političko opredeljenje i danas je, po svoj prilici, očigledno. Iznad radnog stola stoji fotografija preminulog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. No, politike, kaže, u njegovom rukovođenju firmom nema. Sledi isključivo logiku profita. Poslovni rezultat i planovi to, dodaje, potvrđuju – jedna trećina izvoza Končar grupe je u zemlje regiona među kojima Srbija ima značajno mesto.

„U prva četiri meseca ove godine 57 odsto robe prodato je u inostranstvu. Jedna trećina izvezena je u susedne zemlje – Sloveniju, Srbiju, BiH, Mađarsku i Italiju. Trećina izvoza je u drugim zemljama EU, a trećinu prodajemo u ostalim zemljama. Posebno nam je važno tržište u susednim državama. U njima pokušavamo da maksimalno smanjimo rizik kursnih razlika, tako što iz njih uvozimo što više sirovina i poluproizvoda. Na primer, nastojimo da iz Srbije uvezemo sirovine i materijale u vrednosti 70 odsto našeg izvoza u Srbiju.

To su uglavnom metalni proizvodi (obrađeni ili poluobrađeni profili, grubo obrađeni alati), bakar, plastika, hemijski proizvodi… Slično je i sa ostalim zemljama, osim sa BiH pošto tamo nema toliko proizvođača od kojih bismo mogli da kupujemo“, kaže Bago. Firma kojom upravlja saopštila je da je u prvom tromesečju ove godine ostvarila konsolidirani prihod od oko 723,6 miliona kuna (nešto više od sto miliona evra), i profit od 17,4 miliona kuna (oko 2,5 miliona evra). Bago kaže da očekuje da će do kraja godine Končar grupa, uprkos krizi nastaviti da radi profitabilno.

Krajem prošle godine najavili ste da će kompanija 2009. godinu završiti sa većim profitom nego 2008. Ipak, u prvom kvartalu ste imali pad dobiti. Da li ste u međuvremenu promenili planove?

Darinko Bago: To su bile procene u novembru prošle godine kad su naše analize govorile da ćemo imati više od deset odsto rasta prodaje, a uz to i rast dobiti.

U međuvremenu je nekoliko ugovora prolongirano. To su ugovori iz oblasti energetike, koji nemaju veze sa svetskom krizom, već su odloženi jer su rokove „probile“ građevinske kompanije koje treba da završe objekte u kojima mi treba da instaliramo svoju opremu. U pitanju je, pre svega, veliki posao u Indiji.

Sa obzirom na ta odlaganja očekujem da će naša prodaja biti na nivou prošle godine, i da će dobit biti ista kao i 2008.

Da li u poslovne projekcije za ovu godinu ulazi i prodaja tramvaja Helsinkiju, i da li je taj posao ugrožen s obzirom na nedavna pisanja Jutarnjeg lista po kojima su Končarevi tramvaji nedovoljno bezbedni?

D. Bago: Taj posao bi trebalo da bude ugovoren do kraja ove godine, ako mi budemo prvi na tenderu. Ali, čak i ako ga dobijemo, posao će biti realizovan tek 2011, jer je godinu dana potrebno za testiranje. Prvo mora da se napravi jedan ili dva prototipa koji se testiraju u saobraćaju, a onda kad se doteraju svi detalji posao se naglo intenzivira. Probni period je potreban pre svega zbog korisnika. Kao proizvođačima, nama su na prvom mestu tehničke karakteristike, a korisnici gledaju dizajn i da li im je funkcionalan. Ako, na primer, rukohvati koji ne predstavljaju ni jedan promil vrednosti tramvaja nisu raspoređeni na pravom mestu, građani kažu da tramvaj nije dobar.

Kad je reč o pisanju Jutarnjeg lista, tu priču smo već demantovali. Za pet godina smo proizveli 110 tramvaja. Da li iko može da veruje da neko ko dođe u posetu firmi na sat vremena, a toliko je vremena proveo direktor firme Prvomajska-TZR na čije istraživanje se Jutarnji list pozivao, može da ustanovi da je 70 tramvaja, koji su proizvedeni u periodu od tri godine, neispravno. Pretpostavljam da je to bilo namerno napravljeno, jer je taj tekst izašao u ponedeljak ili utorak, a u četvrtak je Komisija u Helsinkiju donosila odluku o kompanijama koje treba da prođu u uži izbor na tenderu. Međutim, ta priča nas nije oštetila. Stručnjaci iz Helsinkija imali su uvid u sve tramvaje koje smo mi napravili.

I Beograd planira nabavku tramvaja. Hoćete li učestvovati na tom tenderu?

D. Bago: Končar jeste zainteresovan za prodaju tramvaja u Beogradu, ali moramo najpre da vidimo sve uslove te nabavke da bi odlučili hoćemo li da učestvujemo ili ne.

Štampa je pisala da bi problem mogao da predstavlja dizajn, pošto prednja maska podseća na latinično slovo „U“.

D. Bago: Nikad iz Beograda nismo dobili primedbu na dizajn. Većina gradova želi da ima svoj dizajn, jer tramvaji jednim delom daju identitet gradu. Kao što za Helsinki nudimo poseban izgled, tako bismo posebno dizajnirali tramvaje i za Beograd ako bismo dobili taj posao.

Koje kompanije su najprofitabilnije, a ko su najveći „gubitaši“ u sistemu?

D. Bago: Najveću dobit imamo od firmi iz oblasti energetike, koje proizvode distributivne, merne i energetske transformatore. Kompanija koja je ostvarila nešto značajnije gubitke proizvodi alate. Razlog je jednostavan. Ta firma proizvodi alate za automobilsku industriju i nama je još pre godinu i po dana bilo jasno da će imati manje posla.

Ranije ste izjavljivali da želite da zadržite sve kompanije koje su u sistemu. Da li se to danas promenilo?

D. Bago: Nemamo nameru da zatvaramo firme, ali je jasno da ćemo određena preduzeća da „dimenzioniramo“ prema potrebama tržišta. Od nove godine smo već smanjili broj zaposlenih, ali smo u nekima i povećali, tako da se ukupan broj nije menjao.

Zbog čega održavate preduzeća koja rade sa gubitkom, ili sa minimalnim profitom, posebno ona koja nisu vaš „core“ biznis? Da li za to imate isključivo poslovne motive, ili postoje i socijalni razlozi s obzirom na to da bi zatvaranje tih firmi značilo i otpuštanje dela radnika?

D. Bago: Nekad smo imali više od trideset preduzeća, a danas imamo dvadesetak. Firme koje nisu u našem „core“ biznisu su nam takođe potrebne. Na primer, nama su stalno potrebni alati. Ako ne bismo imali svoju firmu koja se time bavi, morali bismo da imamo bar dve partnerske kompanije izvan sistema. A to ne postoji. Dakle, ne vodimo socijalnu politku u smislu da vodimo preduzeće koje je nezdravo. Sve firme koje imamo dopunjavaju sinergetske efekte.

Zbog čega na berzi kotirate posebno neke kompanije, a ne samo akcije holdinga?

D. Bago: To je bitno za podizanje efikasnosti preduzeća, jer na taj način stanje firme prestaje da bude subjektivna ocena nadzornog odbora i menadžmenta, već ga ocenjuje tržište. Tako „podižemo letvicu“ za menadžment i ostale zaposlene. Pokazalo se da investitori najradije ulažu deo novca u holding, a deo u akcije pojedinačnih kompanija. Oni procenjuju koja će tržišta i koje kompanije biti perspektivne a koje neće. I nama je jasna indikacija šta će se dešavati sa tržištem kad vidimo kako se ponašaju ulagači

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs