Kako se boriti protiv rada na crno? - Jedan inspektor na 1.700 preduzeća

U toku prošle godine inspekcijskim nadzorima otkriveno je 17.000 radnika koji su radili na crno, što je manje nego 2017. godine, a 14.000 njih je posle toga zasnovalo stalni radni odnos, rečeno je Tanjugu u Inspektoratu za rad.

Problem predstavlja to što se radnici na kršenje radnih prava požale tek kada dobiju otkaz, a retko se usuđuju da probleme prijave dok rade, kažu u Inspektoratu.

Prošle godine obavljeno je 70.000 nadzora, 31% više nego u 2017. godini.

V. d. direktora Inspektorata Stevan Đurović rekao je Tanjugu da je tokom inspekcijskih nadzora 2017. utvrđeno da je 22.411 ljudi radilo na crno, nakon čega je 94% njih "prevedeno" u stalni radni odnos.

- Imajući u vidu da je 240 inspektora kontrolisalo 17. 240 subjekata, ispada da je jedan inspektor ''zaposlio'' 88 radnika, a prošle godine 58 njih - objasnio je Đurović.

U martu prošle godine pokrenuta je besplatna telefonska linija u okviru projekta "Reci ne radu na crno" koji se realizuje uz pomoć Kraljevine Norveške (0800 300 307).

Građani su i pre toga mogli da prijave sve sumnje i probleme u vezi s radno pravnim odnosima, a ova telefonska linija je omogućila da se to učini anonimno, nezavisno od toga da li radnik ima problema s neuplaćivanjem plata, radno-pravnim statusom, prekovremenim radom ili je problem bezbednost na radu, naveo je Đurović.

Za skoro godinu dana rada zabeleženo je više od 9.000 poziva i primljeno 254 mejlova.

Ipak, 55% poziva nije bilo upotrebljivo zato što građani spominju probleme koji nisu u delokrugu rada Inspektorata, daju podatke koje inspektori ne mogu da vide na terenu, odnosno na adresama koje su prijavili, inspektori nisu našli firme koje spominju...

- U čak 938 slučajeva smo išli na teren i nismo zatekli ništa od navedenog - kaže Đurović.

U sklopu te akcije otkriveno je da je 4.807 lica radilo na crno, i od tog broja sa 4.432 zasnovan je radni odnos. Otkriveno je i 272 neregistrovnih subjekata odnosno takozvanih "fantomskih firmi".

Kako kaže, inspektora je manje u odnosu na broj privrednih subjekata koje treba kontrolisati i ispada da je jedan inspektor zadužen za 1.700 preduzeća.

- Trudimo se da unutrašnjom organizacijom postignemo što bolje rezulate, 24 sata smo u funkciji, organizacijom akcija se trudimo da sve obuhvatimo, odnosno da procenimo gde ima najviše, gde najmanje subjekata i da dovođenjem inspektora iz drugih okruga sprovedemo akcije - rekao je Đurović.

Ono na šta se radnici najviše žale jeste to da nemaju jasan ugovor o radu, ali je problem što se u većini slučajeva požale tek kada odbiju otkaz, a retko dok su još u radnom odnosu, pa onda ispada da inspekcija treba da utvrđuje stvari koje su već prošle.

Pored radno-pravnog statusa žale se na uslove, odnosno bezbednost i zdravlje na radu, prekovremeni rad, navodi Đurović.

Uočljivo je da na crno rade najviše radnici iz oblasti industrije i građevinarstva, potom u proizvodnji obuće, odeće, kontrolama, opravkama, prodaji vozila....

Primera radi, u akciji u julu prošle godine otkriveno je u jednom danu 440 lica koja su radili na crno, jer je tada bila sezona u građevini.

- Želeli smo da pokušamo da kroz akciju ''Stop radu na crno'' probudimo svest kod ljudi jer ima dosta onih koji zbog svog lošeg materijalnog stanja prihvataju bilo kakve uslove, nisu prijavljeni, nemaju osiguranje - kaže sagovornik Tanjuga.

U toku prošle, a i 2017. godine ispostavilo se da je oko 30% onih koji su stadali na radnom mestu radilo na crno.

Prošle godine je na radu stradalo 53 osoba.

- Cilj naših akcija nije samo represija i da kažnjavamo, već da se smanji broj lica koja rade na crno i da ih na godišnjem niovou bude od 3.000 do 5.000 i da većima poslodavaca poštuje propise i radi kako treba - rekao je Đurović.

Kada uoči problem, inspekcija rada donosi ili rešenje o zabrani rada, zahtev pokretanju prekršajnog postupka, krivičnih prijava....

Đurović kaže da je važno da svi u ovim procesu rade ažurno kao i da se primeni adekvatna kaznena politika.

- Na osnovu zahteva za krivični postupak i onog što smo podneli prekršajnim sudovima, u budžet je uplaćeno više od 246 miliona dinara, a moglo je i više. Da su prekršajni sudovi radili maksimalno, da je uzeta samo srednja vrednost kako je zakon predvideo, u budžet bi se slilo preko četiri milijarde dinara. Da se radi ažurno i da svi subjekti rade posao kako je zakon predvideo, to bi bilo opšte dobro, ne samo za zaposlene već i za infrastrukturu, penzionere - rekao je Đurović.

Što se tiče povreda na radu sa smrtnim ishodom, on je rekao da je kaznena politika još uvek blaga, odnosno da se još nije desilo da je neko dobio zatvorsku kaznu dužu od pet godina.

Đurović je naveo primer da je 2013. jedno lice za to osuđeno na kaznu u trajanju od godinu dana zatvora, a drugo na uslovnu kaznu od godinu dana, iako zakon predviđa da je u slučaju se dokaže krivica za nečiju smrt kazna od dve do 12 godina zatvora.

- Nije se desilo da je neko dobio preko pet godina, što bi verovatno to bilo dobra poruka da svi treba da posvete veću pažnju bezbednosti radnika - istakao je Đurović.