Kako organskoj hrani olakšati put do škola, vrtića, bolnica i svih građana? - Devet preporuka ministru Nedimoviću

Organska hrana teško nalazi put do škola, vrtića, bolnica i domova zbog sistema nabavki javnih ustanova koji u prvi plan stavlja najnižu cenu i tako onemogućava unapređenje kvaliteta ishrane dece, starih, bolesnih i drugih građana. Usklađivanje s praksom razvijenih zemalja koje se sve češće opredeljuju za organske proizvode jedna je od devet preporuka za unapređenje organske proizvodnje koje su predstavljene ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Preporuke su prikupljene tokom decembarske kampanje "Mesec organske hrane" realizovane u okviru Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj, koji uz učešće Agro klastera Srbije i uz podršku USAID-a, sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike. Organski proizvođači, kao i svi građani zainteresovani za hranu proizvedenu bez upotrebe đubriva, pesticida i GMO, putem sajta www.jpd.rs ukazali su na neophodne izmene regulative i praksi u organskoj proizvodnji, navodi se u saopštenju NALED-a.

Među ključnim preporukama našla se inicijativa da se poljoprivrednim gazdinstvima omogući da sirove organske proizvode (voće i povrće) koriste za viši stepen prerade (sokovi, džemovi) i da tu hranu mogu samostalno da stavljaju u promet. Takođe, ključno je da se sistem subvencija prilagodi specifičnim potrebama organske proizvodnje, kao i da se domaći standardi usklade sa evropskim kako bi proizvođači bez dodatnih prepreka mogli da izvoze na tržište Evropske unije.

- Izvoz organske hrane je od 2012. povećan više od šest puta odnosno sa 3,7 na 23 mil EUR, što govori o značaju i potencijalu ove vrste proizvodnje. Unapređenje uslova za uzgoj organske hrane i proizvodnju je prioritet Ministarstva poljoprivrede i u toku je izrada novog zakona o organskoj proizvodnji koji će predvideti poseban sistem subvencija. Cilj nam je i da olakšamo ulazak u organsku proizvodnju zbog čega su nam važne dobijene preporuke – izjavio je ministar Nedimović na sastanku s predstavnicima NALED-a, RSJP, Agro klastera i USAID-a.

Predsednik UO Agro klastera Miloš Janjić istakao je da ulazak u organsku proizvodnju podrazumeva prolazak kroz proces konverzije zemljišta koji traje do tri godine, zbog čega je potrebno produžiti rokove za zakup državnih parcela. Praksu refundacije troškova kontrole i sertifikacije koje pokriva država trebalo bi zameniti sistemom isplate na osnovu predračuna i omogućiti proizvođačima da mogu da koriste sredstva za zaštitu bilja koja su upotrebi u EU. Takođe, potrebno je izraditi model programa po kojem bi i lokalne samouprave mogle da u većem obimu podrže proizvođače.

Podaci NALED-a pokazuju da je u poslednjih šest godina površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji udvostručena, na 13.400 hektara, dok je broj proizvođača povećan više od šest puta, sa 1.061 na 6.153. S druge strane, samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je višestruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.