Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije - Zašto ponovo čekamo MMF

(Radovan Jelašić)

Istorija se ponavlja u sve kraćim ciklusima: danas, samo mesec i po dana nakon usvajanja rebalansa budžeta, mi se, sa makroekonomskog stanovišta, nalazimo u istoj situaciji u kakvoj smo bili januara ove godine, odnosno uoči rebalansa budžeta.

Podaci o fiskalnim kretanjima su krajnje nepovoljni i već sada je jasno da planirani nivo deficita za 2009. godinu neće biti ostvaren. Naravno, razlozi su brojni – od nesprovođenja pojedinih mera iz revidiranog budžeta RS, iako su one zakonska norma (!), do efekata, sada već očito većeg od očekivanog, pada privredne aktivnosti praćenog rastom nelikvidnosti i sive ekonomije. Susret sa novom realnošću će očito biti neugodan, ali je i neizbežan. Ključno je pitanje da li ćemo ponoviti grešku iz bliske prošlosti i ponovo se odlučiti na "čekanje" kako bi se "sagledala celokupna makroekonomska situacija", odnosno da bi se o tim problemima pričalo tek kada dođe misija MMF-a, što će biti krajem avgusta. Do tada će se, baš kao i početkom ove godine, ponovo izgubiti dragoceno vreme i produbiti debalans, pa će i terapija biti bolnija.

Istina, postoji još jedna razlika – za neke ključna, a za mene prosto tužna i neprofesionalna – za sve što bi se uradilo danas "krivi" smo mi, a za ono što će biti urađeno septembra biće kriv MMF. Pa zašto bi onda pokvarili sebi godišnji odmor, kada MMF ionako dobro i budno prati ostvarivanje programskih ciljeva, a posle avgusta treća runda provere i razgovora sa Fondom uslediće za manje od godinu dana!

Smanjenje domaće i svetske tražnje utiče negativnije na poreske prihode nego što smo očekivali i dok se kod svetske tražnje i nazire neki tračak stabilizacije, dalje smanjenje domaće tražnje je neizbežno. Zamrzavanje penzija i zarada do kraja iduće godine, smanjenje javne potrošnje, kao i manji obim kredita od banaka u zemlji i iz inostranstva uticaće u narednom periodu na još veću kontrakciju domaće tražnje. Ako se tome pridoda porast sive ekonomije, kao i neuplaćivanje poreza podstaknuto delimično činjenicom da i sama država kasni sa svojim obavezama, teško je predvideti do kog nivoa će se smanjiti ukupni poreski prihodi tokom ove, ali i u narednim godinama. Iz ovoga se mogu izvući dve pouke: prva, odgovor na promenu okolnosti mora biti brz da bi se izbegli dodatni troškovi i druga, naglasak u prilagođavanju treba da bude na ono na šta sigurno i direktno utičemo, a to su rashodi.

Efekti svetske ekonomske krize i u Srbiji potvrđuju da je finansiranju "prevremene države blagostanja" (premature welfare state) definitivno došao kraj. Pri tome, finansiranje tekuće potrošnje iz kredita nije potvrda odgovorne i dugoročno održive fiskalne politike.

Dozvolite mi da navedem samo nekoliko primera koji potvrđuju da su suštinske promene neodložne.

Najveća boljka budžeta Republike Srbije jesu penzije pošto se iz godine u godinu povećavaju transferi iz budžeta u penzioni fond, a razlog je to što se doprinosi ne povećavaju i što su uplate sve oskudnije uz povećanje nivoa penzija. Jedna od ove tri stvari se mora hitno izmeniti. Zamrzavanje penzija do kraja iduće godine nije dovoljno, jer inflacija ne može da svede penzije na dugoročno održiv nivo brzinom koju zahteva nova makroekonomska realnost. Manji prihodi penzionog fonda stalno nameću povećane obaveze budžetu da transferiše nedostajuća sredstva za isplatu zakonom definisanih penzija.

Drugo, broj zaposlenih u javnoj administraciji, takođe, mora drastično da se smanji i to u svim sektorima, od obrazovanja do policije, od zdravstva do lokalnih samouprava. Da li je Srbija dovoljno bogata da može da finansira 182 škole sa pet ili manje učenika? Dozvolite mi na kraju i primer iz NBS: još pre samo nekoliko godina (a kod mnogih drugih institucija to je nažalost tako i danas), sudeći po broju zaposlenih, mi smo bili pre jedno ugostiteljsko-transportno preduzeće sa pozamašnim fizičkim obezbeđenjem, nego institucija zadužena za "postizanje i održavanje stabilnosti cena". Srbija takve stvari objektivno nije mogla da finansira ni do sada, a ova kriza je samo dodatno zaoštrila ovaj problem. Čekati, tobože bolja vremena, da bi se sprovele neminovne racionalizacije i uštede, ne samo da je nerealno, nego je i neodgovorno.

Srbiju je od prvog talasa krize spasio fleksibilan kurs i stabilan bankarski sektor. I dok je početkom novembra prošle godine Skupština još odlučivala o povećanju budžetskog deficita zbog jednokratnog povećanja penzija, deponenti su već povlačili svoju ušteđevinu iz banaka, priliv inostranog kapitala presahnuo je bukvalno preko noći, a tražnja za devizama se znatno povećala, što je dovelo da slabljenja dinara. Intervencije NBS, koja je na deviznom tržištu u periodu od oktobra 2008. do kraja februara 2009. neto prodala 1,45 mlrd EUR, sprečile su visoke dnevne fluktuacije, a nova makroekonomska ravnoteža je postepeno uspostavljena na višem nivou kursa, koji se u poslednjih nekoliko meseci kreće oko 94–95 dinara za evro. Makroekonomsko prilagođavanje putem znatnog pomeranja kursa od 25% sprovedeno je bez visoke inflacije, bez narušavanja stabilnosti bankarskog sektora i bez ijednog dinara podrške iz budžeta. A sve se to dešava u periodu kada je deficit od 1,8% u originalnom budžetu za 2009. povećan na tri odsto u rebalansu, a preuzete obaveze prilagođavanja se sprovode samo delimično, sudeći prema tvrdnjama Vlade RS.

Razlog objavljivanja ovog članka je vrlo jednostavan: ukoliko danas nešto uradimo, biće mnogo lakša terapija koju ćemo dogovoriti sa predstavnicima MMF-a krajem avgusta. Najvažniji zadatak ljudi koji rukovode jeste da predvide šta će se desiti, u najmanju ruku na srednji rok, kao i da radi amortizovanja negativnih posledica odmah preduzmu konkretne mere. Pa, ako se već danas sve ovo zna, zašto ponovo čekamo MMF !?

PS: I na kraju, dabogda da sam, kako mi to često prebacuju, preterao sa upozorenjima, lično bih bio najsrećniji zbog toga.

Ali nisam...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 20.06.2009.)

Narodna banka Srbije Beograd

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

Radovan Jelašić

premature welfare state

država blagostanja