Aleksandar Marinović, Singi inženjering - Uvek budan sajber bezbednjak

Aleksandar Marinović sa zvanjem magistra i doktoratom na vidiku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu s prijateljima je pre osam godina osnovao Singi inženjering.

Cilj poslovanja kad je firma otvorena bilo je projektovanje računarskih mreža, ali je vremenom postalo unosnije da zastupaju kompaniju Kaspersky na domaćem i tržištu bivše Jugoslavije i Albanije. Istoimena kompanija koja je dobila naziv po Jevgeniju Kasperskom, ruskom informatičkom geniju, bivšem hakeru i svetskom ekspertu za kompjuterske viruse, nakon 20 godina postala je sinonim za informatičku bezbednost, a Marinović priča kako se u Srbiji povećala svest građana o potrebi da se zaštite od virusnih napasti dok surfuju Internetom.

Priseća se da 2001. nisu imali nijednog kućnog korisnika, kupca legalnog softvera. Suvlasnik firme Singi inženjering može zadovoljno da trlja ruke jer će ubuduće za njegovu firmu biti više posla - kad se Srbi „dignu“ na viši informatički nivo i počnu češće da koriste usluge preko Interneta, biće zanimljiviji i „onlajn“ kriminalcima. „Kod nas nije mnogo razvijeno ’upadanje’ u bankovne račune ili kreditne kartice, jer ih ljudi malo koriste. Što bude više mogućnosti da se na taj način građani oštete, biće potrebno i mi da ih branimo“, kaže Marinović.

Svoj posao naš sagovornik poredi sa odbranom tvrđave. „Ko je napadnut, mora da sagleda sa svih strana tačke odbrane, dok onaj ko napada tačno zna gde cilja. Njegov fokus je realniji, ima taktičku prednost“, kaže. Premda ne vežba taktiku tako što igra šah ili ratne igrice u kojima se smišlja strategija, dešava mu se da mu u snu dođe rešenje neke dileme, koja ga na javi opterećuje u poslu. „Ne znam da li se kroz san dođe do rešenja, ali ovo je posao koji te ’drži’ 24 sata dnevno. I kad nisi svestan da ga radiš, radiš ga“.

Suprotno predubeđenju, sagovornik Ekonomist magazina kaže da korisnici često nasedaju na elektronsku poštu koja ih poziva da uplate određenu sumu kako bi došli do velike sume novca. Pošalju svoje podatke i broj računa, a onda uplate još „samo“ 500 evra koliko nedostaje da postanu milioneri. Novca nikad nema, a ljudi su prevareni.

Sem što kompjuter neretko automatski prepoznaje takve nepoželjne mejlove, takozvane spamove, drugog leka, odnosno odbrane nema. „Još nije izmišljena zaštita od ljudske naivnosti“, poentira Marinović. U firmi sa sedam zaposlenih imaju jednu koleginicu koja se bavi finansijama, ali suprotno predrasudi, Marinović kaže da je sve više žena na odgovornim programerskim odnosno administrativnim pozicijama u velikim kompanijama, bankama i osiguravajućim društvima.

Neklasično radno vreme razvilo je u njemu, kaže, čak i zavisnost prema savremenim načinima komunikacije. „Ako mejl stigne u dva ujutru u petak, odgovaram odmah jer ne može da čeka do ponedeljka. Kakva god da je vest, volim da je znam. Nisam od ljudi koji ignorišu loše vesti.“. Zbog načina na koji firma funkcioniše, po principu na usluzi 24 sata dnevno, kaže da im nije potrebna ni kancelarija.

„Tehnički gledano, niko od nas ne mora da dolazi na posao, od kuće mogu da se plate računi, da se šalju profakture, ali kancelariju moramo da imamo jer ne znamo koliko bi nas klijent ozbiljno shvatio ako bismo mu rekli da nema gde da dođe, jer radimo od kuće“, kaže Marinović koji je jedino nedostupan „kad mora“. Na koncertu klasične muzike, koju najradije sluša uživo ili na predstavi u pozorištu. Za ljubitelje klasike, kaže, ima dosta dobre ponude u gradu, samo što takav tip dešavanja nije dovoljno medijski propraćen

Izlazak na Internet

Prati i fudbal i košarku, ali iz fotelje. Voli prenose jer jedan poen vidi iz sedam uglova, pa mu ni ne smeta što ne uživa u navijačkoj euforiji uživo. Trenirao je svojevremeno plivanje i „nešto malo“ košarku, ali je te aktivnosti zapustio kad se upisao na fakultet. Ne zna da li je u njemu postojao gen koji ga je opredelio da se bavi informatikom, ali kaže da ga je odmalena zanimala bilo kakva tehnička novina. Počev od prvih ručnih digitrona i računara.

„Prvi računari za široku upotrebu pojavili su se već početkom osamdesetih godina prošlog veka i taj period pamtim po zlu. Naručio sam kompjuter putem oglasa u nekom stranom časopisu, platio sam račun, a on nikad nije stigao i na kraju sam ga ovde kupio godinu dana kasnije. Od tad ništa više nisam naručivao na taj način, uzdao sam se u domaće tržište“, kaže.

Šali se da izlazi na Internet kad ga pitaju koji mu je omiljeni klub ili restoran, jer nema mesto na kojem ga poznanici mogu stalno sresti. Voli da ruča u restoranu Kalemegdanska terasa, a tu najčešće dovodi i prijatelje strance, „jer vole tvrđavu“. Premda je za neke stvari „nespretan“, zna i da kuva. Nije usavršio nijedan specijalitet, ali „uvek može da spremi nešto“ za sebe i devojku.

Ne vodi preterano računa o načinu ishrane, kaže kroz smeh, mada zna da se zabrine kad vidi „sve te tekstove o lošim navikama u ishrani“. I ovog leta će odvojiti barem 15 dana za odmor, ali umesto dosadašnjih klasičnih destinacija Grčke i Crne Gore, verovatno će se opredeliti za Sloveniju, gde je već jednom letovao. „Mada je češće oblačno nego u Grčkoj, more je jednako čisto, a i bliže je. Stiže se za šest sati automobilom"

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs