Hlor proteran iz vodovoda - apatinska fabrika vode u probnom radu

Fabrika vode u Apatinu, koja se gradi nepune dva godine, završiće se do kraja juna, kada u funkciji budu stavljene sve tri linije za filtraciju štetnih elemenata u vodi.

U fabriku je instalirana "kaligen" tehnologija, američke proizvodnje, dopremljena iz Italije, koja se nalazi i u postojećoj fabrici vode puštenoj u rad pre 12 godina. Ukupna investicija na novom postrojenju za vodu košta 2,5 mil EUR. Prečistači vode koštaju 2 mil EUR, dok građevinski radovi na hali iznose 500.000 EUR. Ova sredstva za dogradnju fabrike vode su obezbeđena iz kredita koje je uzela apatinska opština preko Javnog komunalnog preduzeća "Naš dom". Od Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine odobreno je još 40 miliona dinara, ali do sada nije pristigla ni prva obećana tranša od 13,9 miliona.

- Fabrika je u završnoj fazi i preostaje još ispitivanje i njeno puštanje u rad u segmentima, kao i kontrola rada do dobijanja dozvole, nakon analiza koje se stalno rade. Do sada je prvi stepen filtracije ispunio očekivanja, u pogledu kvaliteta, jer uspešno skida gvožđe u projektovanom vremenu "pranja" od 12 sati. Drugi stepen filtracije, koji skida amonijak već sad može da se pusti u rad i treća filtracija za mangan i preostalo "skidanje" sa prve i druge filtracije će biti pušten u probni rad - kaže direktor "Našeg doma" Miodrag Pavlović.

Prema njegovim rečima, nakon završetka dograđene fabrike vode, sa specijalnom filtracijom, bez upotrebe hemijskih sredstava za oksidaciju, Apatinci će imati potpuno kvalitetnu pijaću vodu. Najvažnije u novom sistemu je to da se oksidacija sirove vode obavlja čistim kiseonikom, a ne hlorom. Pijaću vodu kojom se iz postojeće fabrike snabdeva Apatin, Prigrevica, Svilojevo i banja Junaković redovno analizira Zavod za zaštitu zdravlja. Do sada su analize ukazivale da je u sirovoj apatinskoj vodi, bilo viška gvožđa, amonijaka, mangana, kalijum permanganata, a voda je povremeno bila i zamućena.

- U sirovoj vodi sa ovog područja je pojačana koncentracija organskih materija i gvožđa. Gvožđe nije opasno po zdravlje ljudi, a organske materije, kada pređu određeni nivo koncentracije i vežu se sa hlorom, mogu dovesti do nepoželjnih jedinjenja, koja mogu štetiti zdravlju - kaže primarijus dr Ljiljana Đokić-Sokolova.

- Pilot projekat je ispitan u Beogradskom zavodu za zaštitu zdravlja i Batuta. No osnovu njega je i odbarana "kaligen" oprema među četiri koje su bile u opticaju. Da je takvo opredeljenje opravdano su potvrdili i tehnolozi iz Evropske agenicije za rekonstrukciju, a to je kao najbolje tehnološko i finansijsko rešenje pokazala i Studija o izvodljivosti - podvlači Pavlović.

On još navodi da će upravljanje fabrikom biti potpuno softversko i da će preko računara biti kontrolisana kako proizvodnja tako i distribucija vode. Fabrika će pune efekte u kvalitetu vode dati tek za tri meseca po otvaranju, odnosno kompletnog puštanja u rad, jer je to neophodno vreme za stabilan i nesmetan rad bioloških filtera za skidanje amonijaka, dok će filteri prve i treće linije, za skidanje gvožđa i mangana odmah dati efekat.

Kako bi se smanjila potrošnja električne energije koja je potrebna za zagrevanje bakterija koje reaguju tek na odredjenoj temperaturi, neophodno je da se što pre fabrika vode priključi na gasovodnu mrežu, a to će biti uskoro, jer je opština već potpisala ugovor sa "Srbijagasom".

Apatinci smatraju da neće imatu kvalitetnu vodu, sve dok se ne zamene azbestne cevi vodovoda, pravljenog pre više 35 godina.

- U Apatinu je preostalo je još za zamenu 23 kilometra cevi, za šta se očekuje novac Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine u visini od 117,3 miliona dinara, za šta je podnet zahtev. Za do sada zamenjene cevi deo od 357.000 EUR je dala Evropska agencija za rekonstrukciju, a iz mesnog samodoprinosa je izdvojeno 26,6 miliona dinara - kaže sekretar mesne zajednice Apatin Milan Lavrnić.

Za razliku od Svilojeva, gde su postavljene plastične vodovodne cevi, pa se one ne moraju menjati, problem sa zamenom vodovodne mreže postoji u Prigrevici. Ova dva sela apatinske opštine takođe dobijaju vodu iz Fabrike vode u Apatinu, dok Kupusina i Sonta imaju svoje fabrike vode.