"Šašava šuma" za igranje i grickanje - Od video igrice do proizvodnje zdrave hrane

Dolaskom na svet kćerke, pre pet godina, Beograđanin Vladimir Marković i njegova supruga našli su se pred izazovom savremenog roditeljstva. Nisu želeli da budu u grupi onih koji uskraćuju detetu igre na mobilnom telefonu, ali su vodili računa po kakvim sadržajima "klikću" njeni prstići. I bili su razočarani. Nasilje i drugi neprimereni sadržaji u brojnim igrama motivisali su Vladimira da počne da razmišlja o kreiranju igre primerene uzrastu svoje devojčice.

Sa diplomom beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i dotadašnjim iskustvom u programiranju, to mu se učinilo lakim zadatkom. Međutim, ubrzo je uočio da kreiranje i plasman edukativne, zanimljive igre koja će moći da se nađe na listi Guglovih aplikacija, baš i nije tako jednostavno. Izazov mu je, međutim, bio utoliko veći, pa je krenuo u razvijanje šireg koncepta. Uključio je igračke i zdrave zalogaje, sa likovima iz igre, sve pod zajedničkim nazivom "Šašava šuma" (Silly woods), a u okviru firme "Super crops" koju je osnovao 2016. godine u Beogradu.

Petoro junaka iz Yeet – "Šašave šume" su životinje: braća medvedići Kodo i Nubi, krtica Vik, zeka Ivi i lasica Eli. Svi oni "stanuju" u četiri igre "Balon", "Balvani", "Kukuruz" i "Voćkice". Da bi se deca igrala potrebno je da preuzmu QR kodove koji se dobijaju uz igračku - jaje, napravljene od biorazgradive ambalaže u kojoj su i "nut-bar" keksići. Pre toga, aplikacija mora da se besplatno preuzme sa Google Play-a ili Apple-ovog stora.

Kako kaže Vladimir Marković, više od 30 ljudi je radilo duže od dve godine na kreiranju igre. Trebalo je ispuniti brojne standarde za aplikacije namenjene najmlađima. Na primer, morali su da promene paletu boja; u prvobitnoj verziji postojale su scene u kojima junaci gađaju rakuna kuglicama ali su morali da ih izbace, jer su ocenjene nasilnim... Sve su doterali i stekli oznaku PEGI 3. To je, inače, internacionalna ocena da je igra podobna za najraniji uzrast: ne sadrži nasilje, likovi su fiktivni, nema ružnih reči.

– I to je bio lakši deo - priznaje Vladimir. Da bi monetizovao igru, morao je da osmisli kako da naplati nešto što je besplatno.

Sklon inovacijama, Vladimir je uključio segment o kome je takođe razmišljao iz pozicije preduzetnika, ali i roditelja.

– Kao otac, vodim računa šta moje dete jede. Svi znamo koliko je grickalica sa aditivima, šećerima i mastima prisutno na tržištu. Tako sam odlučio da se likovi iz igrice nađu u pakovanju sa zdravim zalogajima. Istovremeno, treba da ambalaža bude biorazgradiva, kako bi mališani učili o važnosti očuvanja prirode.

O prehrambenoj industriji u tom trenutku nije znao ništa. Sa kolegom je krenuo u potragu za firmom koja će proizvoditi "nut-bar" table, a koje će biti upakovane u jedinstvenu ambalažu. Više meseci obilazili su firme od Horgoša do Leskovca. Trenutno sarađuju sa nekoliko firmi koje proizvode "nut-bar" table, a plan je da se jednog dana proizvodnja smesti u Stalać, u sopstveni pogon. I tu je došao do izražaja Vladimirov talenat. Sam je konstruisao mašine da keksići imaju oblik polovine jajeta.

– Mora da se uči i mora puno da se radi ako želite da uspete. Bilo je, naravno, preispitivanja – zašto mi sve to treba. Onda se setiš kako si i zašto počeo. Da je motiv bio da moje dete ima nešto čime će se igrati na pravi način i da gricka nešto što je zdravo. Veoma je važna podrška porodice. Sigurno bi lakše bilo da sam kupio lokal, otvorio kafić. Poslovanje, naročito ako razvijate inovativnu ideju, u Srbiji ponekad izgleda kao da skačete sa litice visoke 200 metara i umesto padobrana u rukama imate iglu i konac - ilustruje sagovornik Ekonometra.

Tokom prethodne tri godine raspitivao se o konkursima i najčešće je u razgovorima dobijao visoke ocene, oduševljene komentare sagovornika za čitav koncept. Međutim, nije mogao da konkuriše, jer kompanija posluje sa minusom.

– Kako možemo da poslujemo pozitivno kada smo u fazi inovacija?! Neprestano ulažemo u razvoj, ali pravila su takva i ne ispunjavamo konkursne uslove - objašnjava Vladimir.

Plasman u velike trgovinske lance nije ni pokušavao zbog visokih marži. Priznaje jednu grešku sa početka koju je napravio, a to je bio plasman u prodavnice zdrave hrane, odnosno rinfuza.

– Nažalost, tu se više kupuje ono što je u rinfuznom stanju, zbog cene. Potrošači ne razmišljaju o kvalitetu. Kada sam to shvatio, okrenuo sam se izvozu.

Već krajem prošle godine prva isporuka Yeet jaja otišla je u Australiju. Sada Vladimir Marković pregovara o plasmanu na rusko tržište i u zemlje Evropske unije. Tu je već u dobroj poziciji, jer je prilikom odabira proizvođača keksića sa malteksom – prirodnim zaslađivačem od ječma – birao isključivo one sa sertifikatom za izvoz u EU.

U vreme razgovora za Ekonometar, krajem prošle godine, čak oko 1.600 mališana u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Nemačkoj i Sloveniji igralo se "Šašavom šumom". Igra je od početka dostupna na šest jezika. Dalekovido postavljen koncept da će srpsko tržište biti malo, pokazao se ispravnim.

Autor: A. Mirković

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)