Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
(Naša radnja) Aleksandar Simić, direktor prodaje "AD Jaffa" Crvenka - Najomiljenijih ex-Yu brendovi
Subota, 04.07.2009.
20:17
Komentari
(Aleksandar Simić)
Prvi vremeplov u istoriji konditorske industrije, kao originalni performans, priredila je kompanija “Jaffa” na najvećoj manifestaciji u regionu Jugoistočne Evrope posvećenoj brendingu – “Brend Feiru”. Kompanija je “prošetala” posetioce kroz decenije svog postojanja i predočila da je drugarica “jaffa” rođena 1976, kada je postala omiljena žina. Kako je rečeno, najvažnija stvar svakog đaka tih godina bila je da postane pionir, ali i da uvek nosi “jaffu” sa sobom. Osamdesetih godina “mančmelou” je osvajao podijume diskoteka, a Jugoslavija se otvorila prema svetu...
No, kompanija “Jaffa” je okrenuta i budućnosti, jednako autentično. “Jaffa” je danas i izvorište čitave Filozofije po Jaforidži koji nas uči: Kada razmišljamo pozitivno, na svako pitanje postoji jedan odgovor – a zašto da ne!; takođe, manifesta Krekerizma – iz kojeg saznajemo da su prve predstave krekera u istoriji čovečanstva zabeležene u dubinskom sistemu pećina u Altamiri; uz to, sajta Jedi zdravo – odakle dopire apel: Vreme je za detoksikaciju, zahvaljujući svežem voću i povrću koga ima u izobilju... Sva ta vrcavost duha dostupna je javnosti, pa tako predstavlja specifičan vid obaveštavanja (ne pukog oglašavanja), a dopuštena jer se oslanja na čvrsto tle – neoborivog kvaliteta. Kompaniju iznutra, u izdanju “Naše radnje” kojim ulazimo u letnju sezonu, predstavlja Aleksandar Simić, direktor prodaje AD “Jaffa Crvenka”, koja posluje kao članica “Kapastar grupe”.
Pošto ste posvedočeno korporativno vešti u “lansiranju vremeplova”, gospodine Simiću, recite nam najpre šta beleži istorija, kako je došlo do osnivanja fabrike biskvita iz Crvenke?
Aleksandar Simić: Polovinom sedamdesetih godina prošlog veka u bačkom kraju intenzivno su se razvijale fabrike šećera, mlinovi brašna, farme jaja... Nekolicina privrednika tog kraja odlučila je da iskoristi to obilje sjajnih sirovina koje su bile na dohvat ruke, i da osnuje fabriku biskvita. Pregovaralo se sa nekoliko velikih svetskih kompanija, ali je izbor pao na britanski „Mekvitis“, od koga je kupljena licenca za proizvodnju “jaffa keksa”, te 1976, a pet godina kasnije, i licenca za čuveni slatkiš “mančmelou”.
Jeste receptura tajna koja se čuva više od 60 godina, ali otkrijte nam “dopušteni deo” – šta sadrži “jaffa keks”, koji se i dalje proizvodi i u matičnoj firmi, i to preko tri miliona biskvita dnevno?
Aleksandar Simić: “Jaffa keks” je, pre svega, emocija. I to emocija naših potrošača kada pomisle na “jaffa keks”, asocijacija na detinjstvo, druženje, tradiciju, sigurnost. Ali emociju je izgradio prvoklasni kvalitet. Vazdušasti biskvit je tako mek zahvaljujući svežim jajima koja koristimo u recepturi, i to naš keks čini posebnim u odnosu na sve druge kekse ove vrste. Ostatak i sami potrošači znaju: ukusan žele od pomorandže i preliv od najfinijeg kakaa.
Od nastanka, proizvodni asortiman je bio sveden (“jaffa keks” i “mančmelou”), ali je rejtingom dosegao same vrhove među industrijskim kolačima. Otkud ta svedenost, a kako tumačite “pohod” – do statusnog simbola?
Aleksandar Simić: “Jaffa” je, sama od sebe, jačala kao brend na prostorima cele Jugoslavija. Bez velikih marketinških kampanja, nenametljivo se probijala konstantnim kvalitetom i prepoznatljivim ukusom. Istrajavajući godinama u kvalitetu, u glavama odraslih “jaffa” je postala asocijacija na „srećno detinjstvo“. Mlađe generacije iznova su otkrivale originalnost “jaffe” i postajale joj verne. Brend „jaffa“, i ujedno ime fabrike, vremenom je postao sinonim za kvalitet, zvanično potvrđen na svim sajmovima prehrane širom bivših republika.
Od pre sedam godina “Jaffa” je u vlasništvu “Kapastar grupe”. Predstavite nam kompaniju koja u vlasništvu ima još srpskih ali i inostranih preduzeća.
Aleksandar Simić: “Kapastar grupa” je proizvodno orijentisana korporacija, koju čine šest fabrika: fabrika kartona “Umka”, fabrika ambalaže “Avala Ada”, fabrika hartije “Beograd” i “Geomašina” – sve iz Beograda, fabrika biskvita i keksa “Jaffa” iz Crvenka i fabrika celuloze “Pitkjaranta” iz Rusije. Članice “Kapastar grupe” se svrstavaju u vodeće proizvođače u okviru delatnosti u kojima posluju. Cilj naše grupe je dalje povećanje obima proizvodnje i prerastanje u regionalnog lidera u svim industrijskim oblastima u kojima posluju naše fabrike.
Kako ste do sada usmerili desetine miliona evra investicija, a šta planirate od ovogodišnjih ulaganja u kompaniju, koja je već u rangu najsavremenijih u Evropi?
Aleksandar Simić: U poslednjih pet godina u najsavremeniju opremu vodećih svetskih proizvođača konditorskih mašina investirali smo 30 miliona evra, što nam omogućava da proizvode besprekornog kvaliteta ponudimo našim potrošačima po najkonkurentnijoj ceni. Tokom 2006. godine izgrađen je novi proizvodni objekat ukupne površine 12 hiljada m2. U okviru novog objekta izgrađena je nova savremena proizvodna hala, magacini sirovina i ambalaže, magacini gotovih proizvoda, laboratorija, radionice i kancelarijski prostor. Ove godine, fokus je na marketinškim i prodajnim aktivnostima, ali nastavljamo i sa ulaganjima u fabriku i, nadasve, u edukaciju naših stručnjaka.
U poslednjih desetak godina “Jaffa” je znatno proširila asortiman. Predstavite nam ponudu kojom osvajate potrošače (deo programa je nagrađen i priznanjima, poput “Najbolje iz Vojvodine”).
Aleksandar Simić: Širenje svog asortimana započeli smo najpre proizvodnjom integralnog keksa “okejk” i “okejk čoko čips”, a potom obogaćivanjem brendova “jaffa biskvit” i “mančmelou” novim ukusima. Godine 2006. počinje prava ekspanzija “Jaffinog” asortimana, proizvodnjom “čajnog peciva” i “domaćeg keksa”, a nedugo potom, krajem te godine otišlo se i korak dalje od keksa: “Jaffa” počinje proizvodnju čokoladnog krema “nugata”, jedinstvenog na tržištu po visokom procentu sadržaja lešnika. Godine 2007. počinjemo i sa proizvodnjom tradicionalnog keksa “pti ber”, nudeći tržištu i posnu varijantu ovog keksa – “polo keks”, a za one sa posebnim zahtevima, “Jaffa” proizvodi “pti čoko” i “integralni pti”. Još jedan originalni proizvod je novi integralni keks “mils” didžestiv”, poseban po niskom sadržaju masti.
Prateći trendove tržišta, “Jaffa” je plasirala u oktobru 2007. godine mini verziju svog najvećeg brenda – “jaffa keksa”, kao i jedinstvenu slatku grickalicu, mini keks sa puterom - “mini pti ber”. Nedugo potom, na tržištu se našao i “mini pti čoko”. Kada je reč o slanim grickalicama, od januara 2008. godine “Jaffa” proizvodi mini verziju hrskavog krekera, “tak mini”, a pod istim brendom i “tak ring” - klasičan slani kreker po originalnoj recepturi, zatim “tak ribice”, lagane i hrskave, kao i “tak miks”, kombinaciju različitih zabavnih oblika slanih grickalica. Pošto je veoma brzo stekao poverenje potrošača, “tak” je ubrzo doživeo novu ekstenziju brenda: “tak sir”, kreker sa ukusom sira, dostupan i kao “mini tak sir”.
Naša kompanija je tokom prošle godine lansirala čitavu paletu napolitanki. Simpatije potrošača najpre su osvojile prvoklasne “nugata napolitanke”, sa kremom od najfinijeg lešnika, zatim “jafolitanke” sa najkvalitetnijim kakao kremom - prelivene ili bez čokoladnog preliva, a potom i “jafo duo”: napolitanke sa dve vrste fila, kako i mlečnim. Proizvodni asortiman “Jaffa” je zaokružila proizvodnjom biskvita “markize”, čime je dodatno ojačala svoju lidersku poziciju u kategoriji biskvita, u kojoj već godinama ima dominantno tržišno učešće.
Hoće li da bude noviteta u ostatku ove teške poslovne godine? Kakvi su planovi?
Aleksandar Simić: S obzirom da smo prošle godine imali dosta noviteta, u planu je da ove godine ne idemo u ekstenzivno širenje portfolija. Analiziraćemo ono što smo uveli na tržište lani, i proverićemo efekte poslovanja, da li smo po svim kategorijama ostvarili ciljeve. Imajući u vidu kako je krenula ova poslovna godina, ako i bude noviteta, biće u udarnim kategorijama. Eventualno ćemo sagledati mogućnosti da tržištu ponudimo neke proizvode koji ne postoje. Naši kapaciteti su takvi da u fabrici mogu da se proizvode novi proizvodi, i to nas očekuje u narednim godinama u „Jaffi“, a to znači da će biti i novosti u „Našoj radnji“.
Među prvima u Srbiji, uveli ste HACCP standard (kao Halal), potvrdu kvaliteta imate od priznatih sertifikacionih tela, i resertifikacijom ste utvrdili beskompromisnu vrednost proizvoda.
Aleksandar Simić: Da bismo opravdali i zadržali povrenje potrošača, u svakoj fazi proizvodnje na prvo mesto stavljamo besprekorni kvalitet naših proizvoda. Biramo najkvalitetnije sirovine, strogo kontrolišemo proizvodni proces, poštujemo najstrože standarde Evropske Unije, i konstatno obučavamo svoje stručnjake. “Jaffa Crvenka” jedna je od prvih fabrika u regionu koja je uvela najzahtevniji sanitarni, higijenski i tehnološki standard koji podrazumeva sertifikat HACCP. Sistem HACCPa i ISO 9001 uveden je 2004. godine, a u julu 2007. godine resertifikovan je za naredne tri godine.
Sva “jestiva vrednost” ima i svoju materijalnu podršku; kakvim proizvodnim, skladišnim i distributerskim kapacitetima raspolažete?
Aleksandar Simić: Naši proizvodni kapaciteti su ogromni i podeljeni su na takozvani stari i novi pogon. „Jaffa keks“ i „mančmelou“ proizvodimo u starom pogonu koji je sebe isplatio već nekoliko puta do sada. Ali imamo i najsavremeniji pogon u koji je uloženo preko 30 miliona evra. Tu imamo više proizvodnih linija kojima je omogućeno da imamo nekoliko kategorija proizvoda. Ideja je da novi proizvodi odatle izađu na tržište pod brendom „jaffa“, ali ima sasvim dovoljno prostora da možemo da ponudimo velikim ritejlerima i proizvodnju sve popularnijih robnih marki. Skladište prati najmodernije načine poslovanja, i deo je investicija u novom pogonu. Uspostavljanje kriterijuma u ovom domenu nameću, pre svega, standard kvaliteta robe.
Naime, kvalitet robe podrazumeva i način skladištenja u magacinu i o tome se itekako vodi računa kod nas. Isto važi i u distribuciji gde moraju biti ispoštovani naši standardi transporta, pa tako kada je period pred kojim smo sada - leto, ne mogu se voziti proizvodi samo pod ciradom, već vozila moraju da budu opremljena specijalnim uređajima kako bi bio ispoštovan kvalitet i na mestu prodaje. U protivnom, čitav naš posao ne bi vredeo.
Poslovanje u 2008. beležilo je nadmašivanje predviđene proizvodnje. Za 2009. bila je planirana proizvodnja 14.000 tona proizvoda (oko 28% više nego 2008). Može li u 2009. da se prati i nadmaši taj rast?
Aleksandar Simić: Naš plan je ostvarljiv što se proizvodnje tiče, i uz to mislim da ćemo zauzeti na tržištu pozicije koje planiramo. Plan, međutim, delom i nije sasvim realan, sa aspekta kupovne moći potrošača, što je direktna posledica svega što se globalno dešava. Jedno je nepobitno: proizvođač koji na kraju ove poslovne godine uspe da ponovi prošlogodišnji učinak, da ne kažem i da nadmaši sebe, postići će jako veliki uspeh u poslovanju. Mi smo realno projektovali pomenuto povećanje od 28 odsto i verujemo da će se ostvariti stabilizovanjem tržišta, tj. kupovne moći naših krajnjih kupaca. U ovom periodu godine ne dostižemo sve zacrtano iz potpuno opravdanih razloga, ali ne bih da kalkulišem dokle ćemo da stignemo sa ostvarenjem biznis plana.
Kako poslujete van naše države? Izvozite oko 40 odsto proizvodnje. “Mančmelou” i “jaffa keks” nalaze se na slovenačkim policama još od 1995, kao vesnici srpske privrede. Nezavisna istraživanja su potvrđivala Vaš status kao najomiljenijih eks-ju brendova, a poznato je i da vas ima u svetskim trgo-lancima.
Aleksandar Simić: To je jedna od najpozitivnijih strana poslovanja „Jaffe“. Popularnost našeg brenda posebno je naglašena u bivšim jugoslovenskim republikama. Skoro da nema nikakve razlike u omiljenenosti među potrošača i ravnopravno prodajemo u Sloveniji, Hrvatskoj i bilo kojoj bivšoj republici. Taj podatak od 40 odsto je već zastareo jer u prvim mesecima ove godine ostvarujemo 50 procenata ukupnog prometa na stranim tržištima. To je najbolji pokazatelj stabilnosti poslovanja „Jaffe“ van zemlje.
Kojim još tržištima težite?
Aleksandar Simić: Jesmo mi prisutni u svetskim, pre svega - evropskim, lancima poput „Bile“, „Kaufmana“, „Merkura“..., međutim to tržište je podeljeno na dva segmenta: sa jedne strane su trgovački lanci gde je previsoka barijera ulaska za nas, a sa druge strane je takozvani etno deo tržišta, gde se radi o prodaji koju su pokrenuli naši zemljaci ili eventualno Bugari i Rumuni. Tu je naša roba prisutnija, tamo čak i cene nemaju neku preteranu ulogu jer se kupuje iz nekih emotivnih razloga. Što se tiče planova za osvajanje novih tržišta mi smo i tu posve realni. Stava smo da su prepreke za ulazak na zapadno i rusko tržište prevelike, nekonkuretni smo čak i cenovno, i povrh svega, za razvoj u tom segmentu nemamo nikakvu podršku naše države.
U fokusu za buduće dane su nam bivše republike Jugoslavije i eventualno zemlje u regionu, poput Rumunije, Bugarske, Albanije, Makedonija i delova Grčke, a tome dodajemo i teritoriju Kosova, gde žive oko osam miliona albanskog stanovništva koji jako gravitiraju ka proizvodima konditorske industrije i predstavljaju velike kozumente. Eto, tu ćemo se usredsrediti u perspektivi.
Pošto ste, ipak, svojevrsni ambasador naše zemlje, uprkos krizi, kako država može da pripomogne? Imate li zahteve, pružaju li Vam se odgovori?
Aleksandar Simić: Da bismo se izborili na inostanom tržištu sa veoma jakom konkurencijom, morali bismo da imamo dve vrste podrške. Neke od sirovina koje mi nabavljamo su uvozne, a država je postavila veoma visoke carinske prepreke, pa tako kada ugrađujemo te uvozne proizvode krajnje nepovoljno utiču na cenu. Kada kasnije izvozimo gotov proizvod na strano tržište mi nismo konkurentni. Mislim da mora da se promeni carinska politika države. U nastupima na stranim tržištima, prepušteni smo sami sebi, bez ikakve podrške države. Pritom, znamo da neke države čak finansiraju i reklamne kampanje određenih brendova ili pomažu da se udružuju proizvođači.
Na tržištu kao što je Rusija, gde su prisutni svi svetski brendovi, a mnogi čak imaju i svoju proizvodnju, uobičajen nivo marketinškog ulaganja je 10 miliona evra. Koja srpska kompanija ima toliko novca za investiranje na taj način? Rešenje može da bude da država pomogne investiranjem u najkvalitetnije proizvođače.
Između države i proizvođača ove industrijske grane trebalo bi da funkcioniše udruženje konditora?
Aleksandar Simić: Mi smo u ovoj oblasti složni i jedinstveni u svojim zahtevima ali su interesi različiti. Nisu ciljevi članova ovog udruženja identični, ali zajednička inicijativa, na primer, da se smanje neke dažbine nije urodila plodom. U nekim državama, međutim, kompanije su dobile razne beneficije, čak i kada osvajaju nova tržišta, poput Kine i Indije.
A kako je “raspoređeno” interesovanje za Vašim asortimanom na tržištu Srbije?
Aleksandar Simić: Lider smo u prodaji asortimana “jaffe” i “mančmeloua”. Na toj smo poziciji od samo početka, kada smo se pojavili kao inovativni u toj kategoriji i interesantni potrošačima. Tu poziciju smo zadržali i dan-danas, zahvaljujući dugogodišnjem radu na brendu. Zastupljenost proizvoda je tako velika da, neskromno rečeno, retko ko može da se pohvali “Jaffinom” zastupljenošću, jer nema radnje koja ne nudi “jaffa keks” i “mančmelou”. Po nekim istaživanjima, naša zastupljenost je 92 odsto! Sa novim proizvodima izašli smo tek prošle godine i, naravno, nije objektivno očekivati takvu prisutnost. Od novih proizvoda najviše potencijala imaju “jafolitanke”, svoje mesto već je zauzeo “okejk” i lider je među velnes programima, a u kategoriji tvrdog keksa dobro se kotira “pti ber”. To su kategorije proizvoda koje imaju neprekidan rast na tržištu i očekujemo da će se taj trend nastaviti ove godine, što ćemo potpomoći daljim investiranjem.
Unutar domaćeg tržišta, kakve pozicije imate u Šumadiji, tj. centralnoj Srbiji, a kako ocenjujete saradnju sa TP Kvin, kao regionalnim centrom “Zdrave alijanse” u ovoj regiji?
Aleksandar Simić: Tradicionalo najbolja prodaja, i po potencijalu i po potrošačima, dolazi iz centrale Srbije, tu mislim na grad Beograd i upravo Šumadiju, gde se nalazi i pretežno posluje TP “Kvin”. Tu dakle imamo najveće promete i najlojalnije potrošače, što nas obavezuje da sa aspekta razvoja posebno vodimo računa o toj činjenici. U disribuciji smo ove godine započeli velike promene jer se do sada radilo nedopustivo pasivno, zato što smo imali neku vrstu zagarantovane prodaje i plasmana robe.
Međutim, upravo zbog navedenih proizvoda i novih varijacija na svim liderima među brendovima, bićemo mnogo agresivniji u prodaji, zbog čega smo napravili reoorganizaciju i angažovali kompaniju “Nelt” kao distributera, čime ćemo ubrzati taj proces i opravdati dodatno investiranje u marketinške aktivnosti. TP “Kvin” i ostale članice “Zdrave alijanse” su nam jako važni, s obzirom da su među nosiocima snabdevanja u gradu. Uvereni smo da je pred nama jako dobra saradnja, i ovo smatrajte svojevrsnim pozivom da sarađujemo sveobuhvatno, na svim poljima.
Iz iskustva sa trgovcima, domaćim i stranim, u zemlji i van nje, kako kotirate srpskog trgovca danas? Kojim putem treba da se usmeri zarad o(p)stanka u poslu?
Aleksandar Simić: Generalno, “Jaffa” je uvek imala dobre odnose sa trgovcima jer je stimulacija, pre svega, u prometu i međusobnim interesima. Više nego primetno je da je danas teško trgovcima, no uprkos svemu puno rade na sebi, pokušavaju da se prilagode novim zahtevima, usvajaju nova znanja, naročito za kategori menadžment, dakle upravljanje asortimanom kojim raspolažu. Ogroman problem je u likvidnosti trgovaca, kao uostalom i u čitavoj privredi, pa su neki planovi razvoja kod trgovaca negde usporeni, a negde i potpuno zaustavljeni. Ipak, svi teže modernijem poslovanju i verujem da će postati efikasniji i ostati na tom opredeljenju kada prođe ova kriza. Aktuelno ukrupnjavanje među trgovcima je dobro sa aspekta poslovanja ali ima i svoje negativne strane zato što može da preraste u monopol, to nije dobro ni za koga, a naročito za krajnjeg potrošača.
On očekuje uvek nešto novo u ponudi, i to najpovoljnije. Ako pogledamo neka druga tržišta gde postoji monopol u trgovini, vidimo da potrošač jako skupo plaća krajnju cenu ukoliko ne vlada zdrava konkurencija, koja je pozitivna pojava jer tera i proizvođače i trgovce da smanjuju svoje marže, između ostalog. Ono što kod nas u praksi komplikuje čitavu situaciju je ta kombinacija maloprodaje i veleprodaje, gde većina velikih kupaca ima i jedan i drugi vid prodaje, a to iziskuje kod proizvođača komplikovanje načina rada i, ne manje bitno, otežava kontrolu tržišta. Ali uveren sam da je ovo samo prelazni period, već sada je shvatljivo da nema dovoljno prostora za baš sve na tržištu i da je budućnost srpske privrede da se svako specijalizuje za ono što radi – maloprodavci za maloprodaju, veleprodavci za veleprodaju, a proizvođači da se fokusiraju na svoje brendove i zajedničke potrošače.
Prodaja je Vaša najneposrednija odgovornost, pa pojasnite našim čitaocima koja je funkcija službe trejd marketinga?
Aleksandar Simić: Čitavu disciplinu trejd marketinga su zapravo izmislili trgovci. Takozvani trgovački marketing je došao u trenutku kada su trgovci shvatili da možda i bolje od proizvođača poznaju svoje potrošače. Takav marketing je ušao u Srbiju dolaskom velikih multinacionalnih kompanija, kao mogućnost podizanja volumene prodaje i usled, uslovno rečeno, zasićenosti komunikacije putem medija. Velike firme su prepoznale da je ključna stvar ispratiti potrošača na mestu gde donose odluku o kupovini, otuda i investicije u trejd marketing jer se tako najbolje predstavljaju novi proizvodi i, u krajnjem slučaju, kontroliše tražnja. Na žalost, postoje firme koje “po difoltu” imaju takvu službu ali baš i ne znaju šta bi da rade, sem što se angažuju na kreiranje produktivnih aktivnosti kod trgovaca, i nešto malo na advertajzingu.
To je kompleksna disciplina koja usmerava trgovce i proizvođače da što bliskije sarađuju kako bi njihov krajnji potrošač bio zadovoljan i ujedno kako bi zajedno stekli nove potrošače. Najvažnije je postojanje svesnosti investicija u trejd marketing; to je trend u svetu koji se uvećava jer se nekada mnogo više investiralo u komunikaciju posredstvom medija, međutim, pošto se odluka sve više donosi na mestu prodaje i jedni i drugi su shvatili da je u fokusu najzdravijih investicija – trejd marketing. Fali nam više znanja i iskustva, no sasvim je izvesno da će i kod nas trejd marketing zauzeti prvo mesto. Za većinu stvari koje nas opterećuju neko je već našao rešenje, pa zato treba da budemo otvoreni prema pozitivnim iskustvima iz sveta. Ne smemo da dozvolimo da krajnji potrošač bude edukovaniji od nas, da nas prestigne u znanju; ovo je naš posao i mi moramo da budemo uvek korak ispred potrošača, i da iniciramo trendove.
Ranije se smatralo da krajnji potrošač kupi sve ono što mu se nametne, međutim on je danas jako edukovan, postoji mogućnost da sazna neverovatne detalje o proizvodu koji ga zanima, o nekim kategorijama je bolje informisan iz svojih izvora (mediji, internet, razni forumi, globalne grupe kao “Fejsbuk”...) nego iz susreta sa nama. Poenta je da krajnji kupac više veruje sopstvenom izvoru informisanja nego našoj reklamnoj kampanji, tako da nipošto ne smemo da potcenimo saznanja naših potrošača.
Sem što ste proizvođač, imate i svoju kupoprodajnu specifičnost. Da li ste zainteresovani za sopstvene akvizicije, istovremeno, imate li iskušenja prodaje poseda što su i “srpski trendovi”?
Aleksandar Simić: Kao i sve članice “Kapastar grupe”, “Jaffa” je tržišno orijentisana, i jedino to nam je cilj i fokus. Imali smo dve mogućnosti: da razmišljamo o akviziciji drugih fabrika, ili da izgradimo sopstvenu novu fabriku. Mi smo se opredelili za ovo drugo, i sada nam predstoji da proizvodnjom povratimo uložene investicije.
Odnosi sa javnošću su naglašena odlika “Jaffe”. Kako koncipirate PR i na kakvu povratnu informaciju nailazite?
Aleksandar Simić: Potrošači su nam uvek na prvom mestu, i nastojimo maksimalno da komuniciramo sa njima na svaki način. PR aktivnosti u tom smislu, prate poslovnu politiku cele fabrike, a osim potrošačima, obraćamo se i lokalnoj zajednici, poslovnim partnerima, strukturama vlasti i slično. Značajno mesto u našoj PR strategiji zauzima briga za zajednicu i društvena odgovornost, pa tako “Jaffa” konstanto podržava one kojima je pomoć najpotrebnija: već godinama negujemo prijateljske odnose sa mnogim domovima za nezbrinutu decu i školama za decu sa posebnim potrebama, širom zemlje. Neretko obradujemo slatkišima decu u školama iz okoline Crvenke, kao i decu na lečenju u bolnicama. Takve akcije smatramo svojom obavezom i nisu nešto na čemu gradimo imidž fabrike, već nam je zadovoljstvo da mališanima ulepšamo svakodnevicu.
Pokretači ste čitave filozofije – po Jaforidži, manifesta Krekerizma, sajta Jedi zdravo; dve “Jaffine” grupe na globalnoj mreži “Fejsbuk” dostižu oko 160 hiljada članova, Vaša evaluacija je visoko ocenjena kod studenata; uz to, stekli ste međunarodno priznanje na festivalu “Golden dram” u Portorožu... Kako “namećete” pozitivizam, koji krasi Vaše brendove?
Aleksandar Simić: Pozitivizam, srećom, nije potrebno nametati. Živimo u turbulentnim vremenima, i svakome je potrebno da malo „zasladi“ život. “Jaffa keks” je više puta pokazao da to može, a na nama je da taj pozitivizam prenesemo na sve druge proizvode “Jaffa Crvenke”, i da uvek izmamimo osmeh naših potrošača. U sopstvenim redovima imamo kreativne potencijale koji prepoznaju mogućnost da na neobičan i originalan način komuniciramo sa određenim grupama krajnjih potrošača, tako da uspevamo da pronađemo i alternativne načine da prenesemo neke poruke koje ne sadrže klasične reklamne kampanje ili sami proizvodi.
Gospodine Simiću, da razgovor završimo subjektivnim izborom: koji su Vaši favoriti među brendovima na tržištu?
Aleksandar Simić: Kao i običan potrošač, i ja sam “žrtva” aktivnosti mnogih svetskih i domaćih kompanija, tj. njihovih brendova. Kada razmislim šta koristim, to je takođe vezano sa odnosom iz mog detinjstva. I u mojoj porodici, kao i u većini srpskih familija, prisutni brendovi “koka-kola”, “grand kafa”, “milka”, “jaffa”, “marbo”. Profesionalno rečeno, privučen sam radom nekih kompanija, i sa aspekta prodaje moram da izdvojim primer domaće kompanije “Marbo produkt” koja je fantastično odradila distribuciju, čime se nametnula kao lider u toj kategoriji.
Kada uporedim šta rade svetski brendovi u toj branši, ove domaće “grickalice” su potpuno ravnopravne. Imam, dakle, svoje omiljene brendove ali se ne libim da probam sve što je novo, naročito ako su uspeli da me privuku kreativnom komunikacijom. Moja porodica vodi računa o svom zdravlju, pa sa tog aspekta i pristupamo proizvodima. Vezujemo se za brendove koji nam nude garanciju kvaliteta i uštedu, ali zdravstvena komponenta nam je najvažnija.
Dejan Milošević
Za realizaciju intervjua, “Naša radnja” zahvaljuje Milici Ličini, PR direktoru “Kapastar grupe”
izvor :
Jaffa a.d. Crvenka
Predstavništvo Kappa Star Limited Beograd
Mass-Media-International Beograd - u likvidaciji
TP Kvin Kragujevac
Marbo product doo Beograd
Nelt Co d.o.o Beograd
Fabrika kartona Umka a.d. Umka
Smurfit Kappa Avala Ada doo Beograd
Geomašina a.d. Zemun
Coca-Cola Hellenic bottling company-Srbija d.o.o. Beograd
Atlantic Grand doo Beograd
Smurfit kappa doo Beograd