NavMenu

Organska jaja su na dobroj ceni - Na veliko 30, u maloprodaji do 50 dinara

Izvor: Agroklub Četvrtak, 28.03.2019. 15:27
Komentari
Podeli
(Foto: Amarita/shutterstock.com)
Zahvaljujući samo svojoj upornosti, Radovan Jokanović iz sela Ponikovica kod Užica prevazišao je mnoge probleme na koje je naišao u proizvodnji organskih jaja. Jaja se na veliko prodaju od 25 do 30 dinara, a u maloprodaji koštaju od 40 do 50 dinara.

Posle tridesetogodišnjeg rada u industriji, pre 14 godina Radovan Jokanović se vratio u svoje rodno selo Ponikovica kod Užica. Na svom domaćinstvu uzgajao je maline, krompir, a od pre dve godine preorijentisao se na proizvodnju organskih jaja.

Trenutno ima oko 200 koka nosilja, uglavnom banatskog gološijana.

- Vuklo me je da se vratim gde sam rođen, gde sam proveo detinjstvo. Kada sam počinjao sa malinama i krompirom, ciljevi su mi bili rezultati i kvalitet. Tako je bilo i pre dve godine kada sam krenuo u ovaj projekat organske proizvodnje jaja - kaže Radovan.

U samom startu je imao problema, ali sve probleme na koje je nailazio uz upornost je prevazilazio.

- Kada je Centar za organsku proizvodnju u Užicu pokrenuo inicijativu za proizvodnju organskih jaja, odmah sam se zainteresovao. Tada je nas 25 dobilo po 40 koka nosilja i platilo četiri pevca. To je bilo pokrenuto 2017. godine, a tek smo ih dobili prošle godine, jer dobavljač nije ispoštovao rokove - kaže Radovan.

A onda je usledilo i drugo razočaranje. U ugovoru je pisalo da će kako kaže Radovan dobiti koke starosti 14 nedelja, da će dobiti papire za te autohtone sorte i gde mogu ponovo da konkurišu za 2018 godinu. Međutim, ni kvalitet, ni starost nije odgovaralo onome što im je, kaže Radovan, obećano.

Stigle su kokoške stare od 7 do 8 nedelja i umesto četiri pevca, dobijali su 10 i 15 pevaca, a neko je imao i 20 komada.

- Bila je velika smrtnost. Takođe, nismo znali da bi mogli da konkurišemo za dalje subvencije potrebno je da imamo po 50 koka. Službe koje su radile na raspodeli te živine toliko su bili zainteresovane, da bi prošlo da je dobavljač doterao golubove i vrapce. Njihov interes je bio samo da se projekat realizuje - rekao je Radovan.

Osim toga, Radovan ima primedbe i na sredstva koja se odvajaju iz budžeta lokalne samouprave za poljoprivredu.

- Odvojili su milion dinara za poljoprivredu, a od toga za organsku proizvodnju vrlo malo. Da li se to pretvorilo u socijalno davanje? Poljoprivreda ne sme biti socijalna kategorija, naročito u 21. veku. i u Evropi, gde je poljoprivredna proizvodnja mnogo razvijenija, seljaci ne mogu bez pomoći - kaže naš sagovornik.

Kada je počinjao da se bavi ovom vrstom proizvodnje, počeo je od nule, ali sticajem okolnosti našao je partnera, a kasnije im se priključio još jedan proizvođač.

- U početku sam imao objekat za 40 do 50 koka, pa sam sa partnerima napravio objekat za 300 koka nosilja. Jasno se znaju pravila i standardi organske proizvodnje što se tiče ispusta, vazduha, svetlosti, gnezda, ležaljke. Bitno je da kokoške više kljuckaju pesak, zemlju, glistu, skakavca i tako unose više minerala - kaže Radovan.


Organska proizvodnja smanjuje trošak za žitarice

Organska proizvodnja se bazira na tome da živina provodi što više vremena u prirodi, da se kreće po zemljištu koje nije tretirano đubrivima.

- Iskreno, smanjuje se i trošak za žitarice. Žitarice nabavljamo od sertifikovanih proizvođača žita. Objekat je površine 40 m2 i kapaciteta je 300 koka, a ispust je na površini od 20 ari. Pravimo još jedan ispust, tako da mesečno kokoške menjaju prebivalište u prirodi, a za to vreme se iskorišćeno zemljište obnovi naklijavom pšenicom ili suncokretom - kaže Radovan.

Međutim, Radovan nailazi i na nove probleme. Najveći problem je što je ova grana proizvodnje potpuno nova i, kako kaže, što nadležne ustanove i institucije nemaju mnogo informacija.

- Najviše problema je u količini znanja. Mnogo je dezinformacija kako treba raditi, šta mora da se ispuni. Pre nekoliko dana nas četvorica smo bili u jednoj sertifikacionoj kući u Beogradu i tu smo saznali da i oni ne znaju šta sve može, šta ne može, šta treba i šta ne treba. Bar smo došli do 70 posto tih pravilnih informacija kako bi sve to trebalo da odradimo. Rekli su nam da mnoge savete možemo da dobijemo u Poljoprivrednoj službi u Užicu, ali tamo niko ne zna da nam pomogne, priča on.



Stručne pomoći niotkuda

Živinari, na početku razvoja, kako kaže Radovan imaju stručnu pomoć "na nuli".

- Mi nemamo ni veterinara koji bi nam dao savete. Nisu veterinari krivi za to, jer, kada su izučavali te nauke, organska proizvodnja nije postojala. Njih je uglavnom zanimala krupna stoka, rade ono što im prepiše ministarstvo, a kada se iskoči iz tog segmenta, onda smo svi u problemu. Meni je recepturu za hranu i slično pravio profesor čačanskog fakulteta. Svi smo mi u procesu učenja - ističe on.

Radovan se ne žali na prodaju i plasman jaja.

- Čini mi se da se ova naša jaja bolje prodaju, nego oni što drže kavezni sistem gajenja. Na veliko se prodaju od 25 do 30 dinara, a u maloprodaji su od 40 do 50 dinara. U Evropi koštaju oko pola evra. Imam dva kupca koji kupuju 1.000 jaja sedmično i meni je to dovoljno. Treba imati u vidu da je nosivost manja zimi, nego u proleće i u jesen. Leti kada su temperature veće od 30 stepeni, ređe nose - kaže Radovan.

Njena rentalbilna eksploatacija je dve godine. Osim ove rase, planira da nabavi i somborku kaporku. Inače, nosivost je 180 jaja godišnje. Da bi imala dobru nosivost moraju da imaju 14 do 16 sati dnevno svetlosti. Veoma je cenjeno i meso od gološijana, zato što na kvalitet utiče sama struktura ishrane.


Selekcijom do bolje nosivosti

Radovan obavlja i selekciju, kako bi se popravila nosivost. Kada bude napravio matično jato, krenuće i u proizvodnju piladi. U skorije vreme planira kupovinu još 500 trodnevnih piladi, a u toku leta da napravi još jedan objekat za 400 kokošaka. U planu je pravljenja glistenjaka zbog ishrane koka, a ima i umatičeno stado od 10 ovaca i jednog ovna. U poslu mu ponajviše pomažu zet i ćerka, koji su profesori, dok supruga manje, zbog zdravstvenih problema.

Iako je imao više od hektara pod malinama i 250 kg po aru, sada je smanjio malinjak i to zbog cene. Zbog cene je odustao i od proizvodnje krompira.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.