Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Hrvatska u EU zaštitila 22 proizvoda, a Srbija nijedan - Proizvođači izbegavaju rigorozne kontrole kvaliteta?
Komentari
Futoški kupus je još nezaštićen brend u EU (Foto: majagal/shutterstock.com)
Evropska komisija saopštila je da je paška so još jedan jedinstven evropski proizvod koji zadovoljava sve kriterijume da dobije geografsku oznaku. Mesec dana ranije Brisel je potvrdio i oznaku za istarsko maslinovo ulje, a Hrvati su još zaštitili i neretvanske mandarine, krčki pršut, ogulinski kupus, lički krompir, slavonski med...
Zašto domaći proizvođači do sada nisu imali interes da uđu u ovu proceduru koja, kako saznajemo, ne iziskuje nikakve finansijske izdatke a može biti značajno marketinško sredstvo? U Srbiji je, inače, na nacionalnom nivou, do sada zaštićeno 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća "sirogojno" i peškiri iz šabačkog kraja.
– Preduslov da se krene u zaštitu preko Evropske unije jeste da prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Mi nemamo, do sada, nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji – kaže Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla pri Zavodu za intelektualnu svojinu.
Na pitanje zašto je tako, Dragojević kaže da nema jasan odgovor, ali, ističe da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.
– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – kaže Dragojević.
On smatra da u Srbiji postoji loša percepcija u vezi s ovom oblasti, često se smatra da ako se proizvod zaštiti, da će svi požuriti da ga kupe. Međutim, najčešće nije tako, jer tržište obiluje različitim proizvodima i svi se trude da zaštite svoje.
– Zaštita na nivou EU ima smisla ako je taj proizvod prisutan ne samo na nacionalnom već i na zajedničkom evropskom tržištu – kaže Dragojević i ističe da ne postoji prepreka da i mi zaštitimo proizvode na nivou unije iako nismo članica. Primer je, dodaje, Kolumbija koja je zaštitila svoju kafu.
On kaže da postoji i mogućnost zaštite proizvoda preko Lisabonskog sporazuma, koji ima 29 država, među kojima je sedam-osam članica EU. Na taj način svoje jedinstvene proizvode danas štite veliki proizvođači hrane poput Francuske, Italije, Mađarske... Tu su nam rezultati malo bolji jer je Srbija, preko Lisabonskog sporazuma, zaštitila tri proizvoda: homoljski med, aromatizovano vino "bermet" i leskovački domaći ajvar.
Dragojević kaže da procedura zaštite na evropskom nivou može da traje od nekoliko meseci do godinu dana. Osnovno pitanje je da li postoji prigovor, jer u EU svaka država ima pravo da uloži prigovor da se ne slaže sa zaštitom iz nekih svojih razloga. To je bio slučaj sа kranjskom kobasicom kada su se u sporu našle Slovenija i Hrvatska.
Tagovi:
Registar zaštićenih proizvoda u EU
Zoran Dragojević
registracija proizvoda u Evropskoj uniji
nacionalni brendovi
paška so
ogluniski kupus
lički krompir
slavnoski med
krški pršut
neretvanske mandarine
istarsko maslinovo ulje
leskovački ajvar
futoški kupus
fruškogorski med
pirotski ćilim
bezdanski damast
sirogojno pletena odeća
šabački peškiri
aromatizovano vino bermet
homoljski med
Lisabonski sporazum
kolumbijska kafa
kranjska kobasica
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.