Budućnost dolazi iz Novog Sada - Neuhvatljiva veštačka inteligencija spasava useve od vrućine i suše

Znanje iz agronomije i meteorologije, kao i iz oblasti mašinskog učenja, omogućila su BioSensovom timu stručnjaka da osvoje treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi "Izazov za useve".

Konkretno, dizajnirali su parametre za koje znaju da utiču na prinos - broj uzastopnih tropskih dana u julu, broj dana bez padavina, ukupnu količina kiše u različitim fazama razvoja kukuruza i drugo. Povezali su parametre sa prinosom, zahvaljujući mašinskom učenju, i tako prepoznali koji su hibridi otporni na sušu i visoke temperature.

Na pitanje kako ovi algoritmi zapravo rade, jedan od nagrađenih istraživača Oskar Marko kaže za eKapiju da su oni veoma specifični:

- Zasnivaju se na brojnim podacima i daju odlične rezultate, ali su međuzavisnosti parametara u ovakvim modelima toliko kompleksne, da zapravo niko ne može da objasni šta se tačno dešava unutar njih. Zbog toga se nazivaju još i "crne kutije". Samim tim rekao bih da se nalazimo na prekretnici u istoriji. Nekada bismo prvo dizajnirali motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pa na osnovu toga napravili automobil. Danas imamo samovozeće automobile, ali još ne znamo šta se dešava u algoritmu koji ih vozi.

Poljoprivrednike svakako zanima koji su to hibridi označeni kao najotporniji na sušu, ali verovatno će biti razočarani činjenicom da ih Syngenta (Sindžeta) još nije pustila u komercijalnu upotrebu. Kako kaže naš sagovornik, moguće je da će neki od njih doći i do naših poljoprivrednika, zahvaljujući BioSensovom rešenju i rešenjima njihovih kolega iz drugih timova.

Kada je reč o konkretnoj primeni algoritama veštačke inteligencije, Oskar Marko kaže da će naši poljoprivrednici imati koristi kada BioSens bude imao sve podatke:

- U ovom takmičenju smo na raspolaganju imali oko pola miliona klimatskih podataka i oko 100.000 podataka o prinosima kukuruza, GPS lokaciji njiva, analizi zemljišta itd. Trenutno niko u Srbiji nema 100.000 podataka o proizvodnji kukuruza, ali kako kineska poslovica kaže: "Najbolje vreme da se posadi drvo bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje je sada". Vreme je da počnemo da skupljamo podatke kako bismo za koju godinu mogli da zavrtimo naše algoritme, a u tome će nam svakako pomoći i platforma za upravljanje gazdinstvom AgroSens, koja je besplatna za domaće poljoprivrednike i može se naći na www.agrosens.rs.

Prema njegovim rečima, ova nagrada je pokazala da je BioSens u samom vrhu svetske nauke na preseku IT-a i poljoprivrede. Veruje da su njom otvorili vrata za saradnju sa semenskim kompanijama, poljoprivrednicima i naučnim institutima.

- Na našem podneblju se klimatske promene manifestuju kroz sve češću pojavu ekstremnih događaja, poput suša, ali i poplava. To znači da moramo raditi na otpornosti celokupne poljoprivredne proizvodnje na ovako nestabilnu klimu, a možda i najbitniji korak je dobar izbor sorti i hibrida. Veoma nam je drago što smo imali priliku da radimo na problemu koji je aktuelan u domaćoj poljoprivredi i nadamo se da ćemo kroz koju godinu, kada skupimo dovoljno veliku bazu podataka, rešenje moći da primenimo i na našim njivama - kaže ovaj istraživač.

Na pitanje na koji način, koristeći veštačku inteligenciju, možemo da predupredimo sušu ili da umanjimo njene posledice, Marko odgovara da je ključ u disperziji rizika. Dodaje da niko ne zna kakvo će vreme biti sledeće godine, ali da moramo biti spremni na sve situacije.

- Ovo je problem veoma sličan ulaganju na berzi. Možete celokupnu životnu ušteđevinu da uložite u bitkoin i da se nadate najboljem. Međutim, nekada je bolje uložiti manje svote na više mesta, tako da čak i ako vam jedna investicija propadne, nećete ostati bez ičega. Tako je i u poljoprivredi. Neki hibridi su otporni na sušu, drugi nisu, ali imaju visok prinos, treći su otporni na bolesti, ali skromno rađaju. Cilj je posejati po malo od svakog, tako da čak i ako jedan podbaci, ostali mogu da kompenzuju, a tačan odgovor na pitanje koliko je to "po malo" nam daje veštačka inteligencija.


Digitalna farma i u Šumadiji

Prošle sezone ovaj institut se skoncentrisao na ratarsku proizvodnju na severu Vojvodine i na tehnologije koje se koriste u ovakvom tipu proizvodnje. Tu su pre svega bili sateliti, ali i dronovi, varijabilni rasipači i sonde za uzorkovanje zemljišta. Ove godine Digitalna farma seli se u Šumadiju, gde će u fokusu biti voćarstvo.

- Proizvodnja voća sa sobom donosi sasvim nove izazove i ove godine ćemo se potruditi da poljoprivrednicima predstavimo senzore, LORA mreže i "internet stvari", koji im mogu pomoći da donose optimalne odluke i time povećaju prinose i smanje rizik proizvodnje - zaključuje istraživač BioSensa Oskar Marko.