Rezervat prirode Slano Kopovo uskoro dostupniji turistima - U planu izgradnja pristupnih puteva, vrednost radova 80.000 EUR

Specijalni rezervat prirode "Slano Kopovo" dobiće uskoro nove pristupne puteve, čime će turistička ponuda opštine Novi Bečej biti znatno ojačana.

"Slano Kopovo" do sada nije bilo iskorišćeno u punom turističkom potencijalu, pre svega usled otežanog pristupa u periodima kada ima više padavina.

Ipak, i ovaj problem je nadomak rešavanja. Naime, opština Novi Bečej i grad Šandorfalva iz Mađarske zajedno realizuju IPA projekat "Rehabilitacija zajedničkog i kulturnog nasleđa u cilju budućeg razvoja regiona" u okviru kojeg će biti izgrađeni i novi drumovi.

Vrednost radova je 80.000 EUR, a biće izgrađena dva puta, jedan dužine 425 metara i drugi dugačak 1.000 metara. Rok za završetak je početak jula.

Novica Blažin, član projektnog tima, kaže da je izgradnja saobraćajnica, ali i parkinga za vozila, možda, i najbitnija aktivnost u okviru ovog projekta posvećenog očuvanju zajedničkog kulturnog nasleđa.

- Ovo su sve preduslovi za turističke posete, ali to će ujedno biti i put koji će korisiti svi sugrađani i posetioci Novog Bečeja, oni koji imaju zemlju, poljoprivrednici i mnogi drugi. On je ukazao na činjenicu da bez pristupnih puteva nije lako doći do rezervata ni terenskim vozilima u uslovima padavina ili neposredno posle padavina.

Da je "Slano Kopovo" mesto gde se okupljaju istinski ljubitelji prirode, potvrđuje Silvija Ivanić, stručna saradnica u ovom rezervatu. Kako kaže, njega posećuju ornitolozi, biolozi, ali i fotografi, ljubitelji prirode, kao i deca u okviru školskih ekskurzija.

- Slano Kopovo je oaza nedirnute prirode, područje koje je veoma jedinstveno i specifično ne samo za našu državu, već i za celu Evropu. Veoma specifičan biljni i životnjski svet se ovde razvija i opstaje. Najinteresantnije je u jesenjem periodu kada je vrh jesenje migracije i kada u njemu boravi na desetine hiljada ždralova. Na ovom području gde je jezero nekada je proticala reka Tisa i kada su regulacijom toka reke presekli njeno korito ono što je ostalo iza nje je Slano Kopovo. A so vodi poreklo iz karaktera područja jer je ovde najniži deo terena gde su se u davnoj geološkoj prošlosti, kada su se topili snežnici i lednici, taložile mineralne materije, kristali, škriljci. Kretanje podzemnih voda iznosi te materije na površinu i zaslanjuje zemljište, a samim tim, i vodu - kaže Silvija.

Pored izgradnje prilaznih puteva, predviđeno je da se na "Slanom Kopovu" u budućnosti održi i Tiska akademija akvarela, prezentacija ekoturizma, fotosafari, festival narodnog stvaralaštva "Ricsaj" i festival ždralova.

Specijalni rezervat prirode "Slano Kopovo" se nalazi u severnom Banatu, omeđen putevima Novi Bečej - Novo Miloševo i Novi Bečej - Bašaid i predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine, odnosno slanih jezera u paleomeandrima. Ono ne samo da predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, već i reprezentativni primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja.

Ovaj Specijalni rezervat prirode je jedan od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji, kao i specifičnih slatinskih biljnih zajednica koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi iščezavanja. Slano Kopovo je povoljan ambijent za ždralove, divlje patke, divlje guske i šljukarice kao i ptice sabljarke i morske žalare.

Ukupno je na području Slanog Kopova zabeleženo 203 vrsta ptica, što je 63% od svih poznatih vrsta u Vojvodini.