NavMenu

Zašto je boginja Maja izabrala da živi baš na Kosmaju?

Izvor: eKapija Sreda, 05.08.2009. 14:33
Komentari
Podeli

U grčkoj mitologiji boginja Maja je bila najstarija od sedam sestara Plejada, po kojima je ime dobila jedna od najpoznatijih konstelacija zvezda vidljivih i „golim okom“ sa zemlje. Zvezde Plejada (Maja, Tajgeta, Alkiona, Kelaina, Alkiona, Steropa i Meropa) prepoznatljive su po skupini od šest zvezda koje sijaju jarko i jednoj koja je primetno tamnija (Meropa), a različite kulture različito su tumačile postojanje ove zatamnjene zvezde, obično kao stid ili žalost zbog počinjenih prestupa.

Plejade su u mitologiji ćerke titana Atlasa i morske nimfe Plejone, a u umetnosti su često prikazivane i kao golubice koje kruže oko svog oca tešeći ga, pošto je Atlas bio kažnjen i osuđen da čitav svet, „i nebo i zemlju“, večno nosi na svojim ramenima.

Rimski pesnik Ovidije u delu Fasti, nezavršenoj poemi o svim kalendarskim mesecima i običajima koji ih prate, opisuje Maju kao najlepšu od sestara Plejada, čijoj lepoti nije mogao da odoli ni sam Zevs, sa kojim je Maja rodila sina Hermesa, glasnika bogova.

U vreme rimske antike Maja je bila slavljena kao boginja proleća, Maia Maiestas, čije je drugo ime bilo Bona Dea ili Dobra Boginja. Povezivana sa najavom proleća, opšteg obnavljanja i regeneracije zemlje i ljudi, mesec maj je dobio ime u njenu čast, kao početak novog ciklusa dugačkih sunčanih dana, toplote i bujanja prirode.

Boginja Maja živela je dostojanstveno povučeno, daleko od ostalih bogova i njihovih uobičajenih uplitanja u živote ljudi, a njeno prebivalište bila je planina bujne vegetacije i plodnog zemljišta. Rimljani su verovali da je upravo planina Kosmaj bila Majino stanište, odnosno Casa Maiac.

Casa Maiac je upravo zbog toga od strane osnivača firme Delikos (www.delikos.rs) izabrano ime za budući srpski prehrambeni brend, kao deo tradicije koja uz najveće poštovanje slavi bogatstvo prirode i sva uživanja koja ona pruža. Savršenstvo prirode im je postavilo cilj da pri odabiru mesa kod proizvodnje suvomesnatih proizvoda maksimalno sačuvaju neposrednost ukusa, uz izbegavanje svih nepotrebnih veštačkih dodataka koji kvare savremenu hranu, a želeli su da tržištu ponude izvoran ukus, po tradicionalnim receptima kosmajsko-šumadijskog kraja.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.