Preti nestašica bagremovog meda

Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.

Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.