Povremeno gladovanje je dobro za zdravlje - Istraživanja pokazala pozitivne efekte gladovanja u lečenju malignih bolesti

Jesti kada si bolestan znači - hraniti svoju bolest. Svako ima lekarau sebi, samo mu treba pomoći, govorio je to Hipokrat, otac medicine, koji je poživeo 90 godina. Ima istine u njegovim rečima, sa time se slažu brojni stručnjaci. Povremeno gladovanje dobro je za zdravlje, jer podstiče regeneraciju organizma, posmlađuje ćelije, tkiva i krvne žile. Blagotvorno utiče ne zdravlje kao i na prevenciju mnogih bolesti. Dobro je i za izgled, jer usporava starenje, piše 24sata.hr.

- Neka istraživanja obavljena poslednjih godina pokazala su određene pozitivne efekte kratkotrajnog gladovanja u lečenju malignih bolesti, posebno ako se kombijune sa davanjem citostatika. Naime, u gladovanju maligne ćelije brže propadaju, jer im treba više energije za rast, dok se istovremeno zdrave ćelije brže regenerišu. Takođe, ima indicija da bi povremeno kratkotrajno gladovanje moglo preventivno da uspori ili čak da spreči razvoj autoimunim bolesti - objasnio je za 24sata prof. dr. sc. Miroslav Dumić, pedijatar, dečji endokrinolog i dijabetolog iz Poliklinike MD i dodao da bi njegova preporuka zdravim ljudima bila mediteranska prehrana i svakodnevna fizička aktivnost, a ne gladovanje.

Osvrnuo se i na teorije da povremeno gladovanje može da uspori starenje.

- Što se tiče tvrdnji da će povremeno gladovanje usporiti procese starenja, opet bih pre preporučio usvajanje zdravih životnih navika, a ne povremeno gladovanje, posebno ako osoba u međuvremenu živi nezdravo (sedilački način života, pušenje, prekomerna telesna težina). U svakom slučaju, periodi gladovanja ili restrikcije pojedinih namirnica u kraćim periodima neće biti od koristi ako se ponovo vratimo na dotadašnji nezdrav način života, što se na žalost najčešće i događa - pojasnio je dr. Dumić.

- Ako se odlučimo da povremeno gladujemo, trebalo bi to obavljati uz kontrolu lekara. Gladovanje u svakom slučaju nije preporučljivo za decu i starije osobe, osim u izuzetnim situacijama - dodao je.

Prednosti za zdravlje i na šta pripaziti kod povremenog gladovanja pojasnila je i Olja Martinić, dijetetičarka i nutricionistkinja Nutricionističkog savetovališta Olja iz Splita.

- Apstinencija od unosa hrane u dijetetici prva je preporuka kod osoba koje imaju akutni pankreatitis, a obavezna je kod pacijenata sa Ileusom (paralitički ileus, adinamični ileus). Sve češće se kod onkoloških bolesnika podrška pronalazi u promeni režima prehrane. Jedan od čestih i vrlo raširenih oblika podrške, koji onkološki bolesnici praktikuju, je povremeni post - objašnjava.

- Iskustva su različita. Neki pacijenti od ovog oblika prehrane odustanu nakon nekoliko pokušaja dok drugi godinama slede jednodnevni ili višednevni post i jako su zadovoljni. Pacijenti se uplaše kada im se pojavi tremor ruku i nogu, a to je normalno, jer se kod faze gladovanja prvo potroše glikogenski depoi i svakako ne treba forsirati apstinenciju od hrane ako se osoba ne oseća dobro - dodala je.

Upozorila je da pacijenti u fazi posta ne smeju biti izloženi fizičkim aktivnostima i boravku na suncu. Takođe, potrebno je voditi računa o nadoknadi tečnosti.

- Pacijenti koji imaju specifične režime prehrane o istom moraju izvestiti svog lekara. U pojedinim zdravstvenim okolnostima primenjuje se tzv. nulta dijeta. Isto se može obavljati isključivo ukoliko za isto postoje indikacije i pacijent mora biti hospitalizovan, gde mu se periodično (nekoliko puta dnevno) prate određeni krvni parametri - kaže Olja Martinić.

- Nije jednostavno postiti i sve preko 24 satnog posta zahteva oprez, naravno ako govorimo o 100% apstinenciji u unosu hrane. Post sa sokovima je znatno manje naporan i stresan - zaključila je.

Tim stručnjaka iz SAD-a posvetio se upravo delu koji se odnosu na imunitet. Eksperimentisanjem na miševima shvatili su da povremeno gladovanje, ne samo da štiti imuni sistem od oštećenja, već podstiče regeneraciju na način da matične ćelije prebacuje iz stanja mirovanja u stanje samoobnavljanja.

- Kada gladujete, sistem pokušava da uštedi energiju, a jedna od stvari koje može učiniti za uštedu energije je reciklaža mnoštva imunoloških ćelija koje nisu potrebne, posebno onih oštećenih. Ono što smo počeli primećivati u našem radu i u radu na životinjama je to da se broj belih krvnih ćelija smanjuje sa dugotrajnim postom. Potom, nakon uzimanja hrane, krvne ćelije se vraćaju u normalu. To nas je podstaklo na razmišljanje, odakle to dolazi? Nismo mogli da predvidimo da će dugotrajno gladovanje imati tako značajan efekat u podsticanju regeneracije hematopoetskog sistema zasnovanog na matičnim ćelijama - objasnio je autor studije Valter Longo.

Slabiji rad imunog sistema doprinosi povećanoj osetljivosti na bolesti, a to dolazi sve više do izražaja kako ljudi stare. Profesor Longo smatra da produženi ciklusi gladovanja, dva do četiri dana u šest meseci, uništavaju stare i oštećene imunološke ćelije i stimulišu stvaranje novih.

- Dugotrajno gladovanje prisiljava telo da koristi zalihe glukoze, masti i ketona, ali takođe razgrađuje značajan deo belih krvnih ćelija - dodao je.

- Telo se tokom posta rešava delova sistema koji bi mogli biti oštećeni ili stari, neefikasnih delova. Sada, ako počnete sa sistemom koji je teško oštećen hemoterapijom ili starenjem, ciklusi gladovanja mogu doslovno da generišu novi imuni sistem - pojasnio je.

Dugotrajno gladovanje iskušala je i mala grupa pacijenata, koja je postila 72 sata pre odlaska na hemoterapiju.

- Hemoterapija spasava živote, ali uzrokuje značajna kolateralna oštećenja imunog sistema. Rezultati ove studije sugerišu da post može da ublaži neke štetne efekte hemoterapije. Ipak, potrebno je više kliničkih studija, a svaka takva prehrambena intervencija trebalo bi da se obavlja samo pod vođstvom lekara - rekla je koautorka studije Tanya Dorff.

- Istražujemo mogućnost da su ti efekti primenjivi na mnoge različite sisteme i organe, a ne samo na imuni sistem - dodao je profesor Longo, a preneo je portal USC News.