Struja iz kukuruza - počele pripreme za izgradnju prve srpske elektrane na biogas

Milan Filipović (51) izgradiće na svom porodičnom imanju u selu Dragačica, nadomak Guče, prvu srpsku elektranu na biogas, čija je osnovna sirovina kukuruz. Milan, koji je profesor mašinstva po struci, kaže da bi radovi trebalo da budu gotovi do kraja godine, a navodi da će elektrana raditi najviše na silažni kukuruz, kao i na travu i vrzinu sa zapuštenih livada, ali da će moći da radi i na sve otpatke od voća i povrća.

- Ovakvi projekti su odlična šansa za naš region, pa i za celu Srbiju. Razvojem ovakve tehnologije Nemačka je zaposlila čak 140.000 ljudi - objasnio je Filipović.

- Ja sam sve projekte završio i uputio ih nadležnim građevinsko-administrativnim službama na proveru. Međutim, kod nas Zakon nije jasno propisao ko treba da izda dozvole za izgradnju ovakvih elektrana, koje su snage od 50 do 100 kilovata. Ne zna se da li je to Republika, ili lokalna samouprava. To bi što pre trebalo rešiti.

Filipović je već na oko 15 hektara svoje zemlje, ali i na parcelama komšija u Dragačici zasadio kukuruz, koji će biti glavno gorivo za elektranu. I dobar rod, međutim, na ovim placevima neće biti dovoljan za rad elektrane, odnosno potrebno je oko 1.500 tona kukuruza na godišnjem nivou, pa Filipović ističe da bi meštani dragačevskog kraja mogli da u celom poslu pronađu interes. Cilj mu je, da ojača dragačevska sela, da ljudi u ovim mestima sami sebi postanu gazde.

- Elektrana će biti izgrađena potpuno u skladu sa Kjoto sporazumom, koji je potpisala i naša zemlja. Preporuka Evropske unije je da se do 2012. godine 25 odsto fosilnih energenata zameni sopstvenim obnovljivim izvorima energije. Problem je, nažalost, država koja tek treba da donese zakonsku regulativu, koja će biti u skladu sa evropskom - kazao je Filipović.

Buduća elektrana prostiraće se na oko 50 ari zemljišta. Biće ukopana u zemlju, a generator će se nalaziti iznad nje, u objektu koji će biti u etnostilu, jer Filipović, koji već tri godine u svom rodnom mestu gradi etnonaselje, ne želi da pokvari izgled seoske idile.

Grejanje za etnonaselje

Filipović planira da buduća elektrana zimi greje ceo etnokompleks, a da se leti energija koristi za sušare. Elektrana će pored struje proizvoditi i kompost, tečno đubrivo za njive.
Nedaleko od mesta gde će biti elektrana, pre tri godine započeo je izgradnju etnosela, i to na oko 20 hektara. Već je na ovom mestu niklo tridesetak objekata razne namene - brvnare, sušare, vajati, mlekare, kačaru...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti")