Za delo trgovine uticajem do 10 godina zatvora - novo krivično delo uticaće na sve oblasti javnog života

Političari, tajkuni, novinari, ali i direktori bolnica, sportskih klubova, muzičkih i filmskih festivala, režiseri, sportski treneri… sve ove javne ličnosti uskoro bi mogle da se nađu na udaru tužilaštva zbog krivičnog dela nedozvoljene trgovine uticajem. Drugim rečima, ono će da cilja sve one koji bi da koriste svoj uticaj da bi sebi ili drugima pribavili korist na koju inače ne bi imali pravo.

Novo krivično delo će postati kažnjivo kada se usvoje izmene Krivičnog zakonika, a Snežana Malović, ministarka pravde, za "Blic" kaže da je ono prvenstveno upereno protiv korupcije koja nastaje na liniji biznismeni-političari.

- Trgovina uticajem je posebna forma korupcije, koja je danas u razvijenim državama karakteristična za takozvani kriminal belog okovratnika. To su ljudi koji raspolažu odgovarajućim društvenim ugledom ili imaju razvijene veze u visokim socijalnim krugovima, a posebno u krugu političke elite. Oni svoj položaj i uticaj koriste da bi sebi ili drugima uz naknadu pribavili korist, koju u normalnim okolnostima ne bi mogli da dobiju - kaže Malovićeva.

Ona objašnjava da je u našem društvu najopasniji oblik korupcije trgovina uticajem koja se dešava u krugovima krupnog kapitala i među političarima na položajima, pa je ovo novo krivično delo zamišljeno da spreči i kazni baš te pojave.

Osobe koje trguju uticajem deluju u rukavicama, a kako sami nisu službena, ni direktno odgovorna lica, ne mogu se goniti za zloupotrebu službenog položaja pa je neophodno posebno krivično delo - kaže Snežana Malović.

Tipičan primer trgovine uticajem je kada se u postupku privatizacije favorizuje određeni kupac, ili kada se u privredi protežira neki uvoznik ili izvoznik. Tu je nameštanje poslova "prijateljima", pri čemu trgovac uticajem deluje iz senke.

Usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje će po prvi put u Srbiji uvesti krivično delo trgovine uticajem, očekuje se krajem avgusta. Za pokretanje postupaka iz ove oblasti biće zaduženo Odeljenje za borbu protiv korupcije u državnom tužilaštvu Srbije, kao i podružna odeljenja u okružnim tužilaštvima Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Nove odredbe zakona pokazaće kakve sve trgovine uticajem ima u Srbiji, kaže Tomo Zorić, portparol državnog tužioca. On dodaje da novo krivično delo predstavlja modernizaciju sada postojećeg krivičnog dela - protivzakonitog posredovanja, i da je primećeno da je to delo sve zastupljenije i u Srbiji i u EU.

- Život je uvek inventivniji od zakonodavca i potrebno je da se posle nekog perioda zakon osavremeni. Zakonodavac je hteo ovim članom da postigne strože kažnjavanje za sve one koji misle da na osnovu svog položaja ili uticaja mogu doći do privilegija, na koje inače nemaju pravo. Za nezakonito posredovanje kazna je bila od tri meseca do tri godine zatvora, a za trgovinu uticajem je od šest meseci do pet godina, pa i do deset godina zatvora za teže oblike. Ovo krivično delo ulazi u grupu koruptivnih krivičnih dela i mnogo će doprineti efikasnijoj borbi protiv korupcije - tvrdi Zorić.

Zoran Stojiljković, član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije i kriminala i profesor na Fakultetu političkih nauka, objašnjava za "Blic" da je doslovno značenje trgovine uticajem u stvari mogućnost da se iskoristi neko ko ima velike diskrecione mogućnosti i može da trguje svojim uticajem prilikom donošenja važnih političkih i ekonomskih odluka.

- U ekonomiji posebno je na ceni sektor finansija, carina i sve gde se može uticati, a u politici je najviše vezano za kampanje. U širem smislu, trgovina uticajem podrazumeva razmenu tipa: Ja vama novac, ne tražeći ništa konkretno, ali očekujem da mi se to vrati kada dođete na položaj nekom važnom informacijom, podelom sinekure i slično. U stvari, kod trgovine uticajem vi ne morate ništa konkretno da učinite, dovoljno je samo da sugerišete - objašnjava Stojiljković.

Na pitanje da li očekuje da će uvođenje ovog krivičnog dela, s obzirom na njegovu delikatnost, imati rezultate, Stojiljković je optimista. On smatra da su rezultati mogući ukoliko "postoji klima u javnosti i pomoću pritiska medija".

Međutim, Drago Kos, predsednik Grupe zemalja za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope, upozorava da je dokazivanje trgovine uticajem veoma teško. On objašnjava da se ovo krivično delo uvodi zbog toga što to zahteva Evropska konvencija. U Sloveniji postoji odranije u nešto drugačijem obliku nego što je predviđeno našim predlogom o izmenama Krivičnog zakona, a imaju ga i sve ostale evropske zemlje koje su ratifikovale ovu konvenciju.

Kos kaže da se veoma teško dokazuje da je neko trgovao uticajem pošto "u suštini treba da se kazni neko ko primi nagradu ili mito za učinjenu uslugu ili neko ko iskorišćava nečiji politički ili društveni uticaj". Kako napominje, to može biti i predsednik suda ili Vlade, ali i poznati sportista ili bilo ko drugi sa određenim društvenim ili političkim uticajem.

- Krivično delo trgovina uticajem se uvodi da bi se popunile pravne praznine koje postoje u zakonskoj regulativi i tako omogućilo krivično gonjenje za nešto što do sada nije bilo moguće. U tom smislu verujem da će inkriminisanost trgovine uticajem pomoći u borbi sa korupcijom, pogotovo ako se ima u vidu da Srbija spada u red evropskih zemalja koje imaju najviše problema sa korupcijom - kaže Kos.

Teško se dokazuje

Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminala Instituta za kriminološka istraživanja, kaže za "Blic" da primena novih odredaba Krivičnog zakonika mora da se vidi kroz praksu, ali i da su takva krivična dela teško dokaziva.

- Trgovina uticajem će se prevashodno moći dokazati prikrivenim islednikom ili tajnim snimanjem. Problem je širi - među našim građanima je mnogo poslušnika koji bespogovorno prihvataju autoritete, a sa njima ide i korupcija. Promena toga će ići sporije. Ljudi treba da shvate da je važno poštovati zakone, a ne onog koji donosi zakone - kaže Davidović.

Ko sve može da trguje uticajem

Tomo Zorić, portparol državnog tužilaštva, objasnio je za "Blic" kako krivično delo trgovine uticajem izgleda u praksi i dao nekoliko primera koji pokazuju kako ono nije specifično samo za odnose političara i velikog biznisa, nego se može naći u svim oblastima javnog života, pa i u muzici i sportu:

POLITIČAR - Trgovina uticajem je kada, na primer, visoki funkcioner izvršne vlasti pozove direktora državnog ili javnog preduzeća i traži da se zaposli treća osoba u tom preduzeću, ili da se obezbedi da ta osoba ima višu platu ili bolji položaj, iako objektivno to ne bi bilo moguće.

- To je klasičan primer kako državni funkcioner koristi svoj uticaj da bi obezbedio beneficije za nekog njemu bliskog - objašnjava Zorić.

DIREKTOR MUZIČKOG FESTIVALA - Utiče na žiri da izabere pesmu koja to ne zaslužuje, da bi promovisao nekog kandidata. To može da uradi na molbu prijatelja, ali može da se dogodi i da za uzvrat on ili neko njemu blizak dobije učešće u zaradi od promocije tog pevača.

SPORTSKI TRENER - Trgovina uticajem je, na primer, ako trener nekog sportskog kluba izabere u prvi tim igrača koji to nije zaslužio, i time obezbedi da se taj igrač bolje proda, a samim tim i veću zaradu za menadžera, sportski klub i/ili samog igrača.

GLAVNI UREDNIK ILI NOVINAR - Mogu da se nađu na udaru zakona ukoliko, na primer, pristanu da ne objave tekst o nekoj temi čije bi objavljivanje škodilo njihovom izvoru, a da za uzvrat dobiju informacije o drugoj temi o kojoj će pisati.

DIREKTOR ŠKOLE - Utiče na nastavnika da da bolju ocenu učeniku koji to ne zaslužuje svojim položajem - nudi nastavniku bolji raspored časova ili manji obim dežurstava.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" 17.08.09.)