Višak trećina zaposlenih - socijalni program u smederevskom "Želvozu"

Više od 500 radnika napustiće "Želvoz" uz socijalni program. Prema procenama čelnika fabrike i sindikata, od 1.513 radnika trećina je nedovoljno angažovana, ali socijalni program ne može da počne dok fabrika ne izmiri dugove za doprinose.

U "Želvozu" su pokušali da višak radnika u administraciji reše tako što će se neki od njih prekvalifikovati za rad u proizvodnji, gde ima manjka zaposlenih, ali za prekvalifikaciju nije bilo dovoljno zainteresovanih.

- Želeli smo da se svi prekvalifikuju jer će za proizvodne radnike ovde uvek biti posla i niko neće biti višak. Ozbiljan poslodavac neće dozvoliti da svaki proizvodni izdržava po jednog režijskog radnika. Neki su to prihvatili ozbiljno i ne moraju da brinu za egzistenciju. Tu je, međutim, oko 150 radnika koji su pribavili rešenja o ograničenoj radnoj sposobnosti i nemamo gde da ih rasporedimo, osim da ih angažujemo na održavanju kruga fabrike. I drugi privrednici imaju takve probleme jer država nije pravno regulisala status ovih ljudi. Imamo Zaštitnu radionicu koja upošljava invalide rada, ali tu su sva radna mesta popunjena - kaže direktor dr Slobodan Ristić, koji ističe da 400 do 500 "Želvozovih" zaposlenih svakodnevno odsustvuje sa posla po raznim osnovama.

- Reč je o bolovanjima, godišnjim odmorima, plaćenim i neplaćenim odsustvima koja su dobijali isključivo na lični zahtev. Mnogi od njih su se snašli i pokrenuli privatni biznis, tako da jedva čekaju otpremnine. Imamo i 18 radnika, koji su po starosti i stažu stekli uslov a ne mogu da se penzionišu, jer doprinosi nisu plaćeni. Oni ne dolaze na posao i dok čekaju penziju, primaju platu uvećanu za 20% - dodaje Ristić.

Preko programa države, "Želvoz" je već dobio avans od 1,3 mil EUR za nabavku materijala i početak remonta 145 teretnih i 55 putničkih vagona, ukupne vrednosti oko 4,5 mil EUR. Od ranije započetog posla sa "Železnicama Srbije" ostalo je da se realizuju remonti za još 1,5 mil EUR, a u najavi je i potpisivanje ugovora sa beogradskim GSP-om o remontu 30 tramvaja. U "Želvozu" kažu da je za rad punim kapacitetom optimalan broj radnika oko hiljadu, a toliko je i realno ljudi svakodnevno angažovano na radnim mestima za prosečnu platu od 24.000 dinara.

- Nije pravo da se 950-1.000 radnika žrtvuju na poslu i da izdržavaju i stotine drugih koji ne rade. Sarađivaćemo sa sindikatima i ugledati se na "U. S. Steel" i druge kompanije koje su ovo sprovele bez velikih potresa. Pravićemo i socijalne karte i voditi računa da se ni o koga ne ogrešimo - tvrdi Ristić.

Pojedini zaposleni u "Želvozu" tvrde da su spiskovi sa imenima radnika proglašenih za višak već sačinjeni. Prema njihovim rečima, među prekobrojnima je najviše onih sa 10 do 15 godina radnog staža, a birani su tako da bi vlasnik "Želvoz", rumunski konzorcijum "Remar-Grampet" uštedeo na otpremninama.

- To su glasine. Perspektiva "Želvoza" zasniva se na ljudima sa tolikim radnim stažom. Ne postoji nikakav spisak, niti znam ijedno ime, osim onih radnika koji su se još prošle godine sami prijavili za odlazak iz fabrike - kaže direktor "Želvoza".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 20.08.09.)