Mesto na kojem se zečevi poštuju - u Krčedinu se nalazi salaš sa neobičnim privilegijama

Kad su prošle godine veliko i zapušteno sremačko imanje u Krčedinu počeli da preuređuju u salaš nazvan zekin, ovdašnji pripadnici rase dugouhih su mogli samo da deru kožu na šiljak.

Znajući predistoriju njihovih i ljudskih odnosa, sve čemu su mogli da se nadaju bili su orni lovci sa ljutim kerovima, pripremljen ražanj i šerpa u kojoj će završavati kao ukusni paprikaš. Dovoljno da šapama bezglavo zagrebu u dunavske šikare i ne promaljaju uši. Međutim, pričaju, kad se krenulo sa radovima, odnekud se pojavio zec i odomaćio se. Nije bez značaja bilo i to što se ulica u kojoj se salaš nalazi zove Uče Zekovića. Simbolika je odigrala svoje, ostalo je bilo na ljudima.

Tako je trenutno "Zekin salaš" jedina slobodna zečja teritorija na kojoj je zečevima dozvoljeno da trčkaraju, izležavaju se i grickaju kupus, dočim je ljudima strogo zabranjeno da ih tretiraju kao hranu. Na meniju ćete naći sve što vam duša poželi, osim zečetine. A ako neko i ima dileme u vezi sa zečjim statusom na ovom salašu, neka obrati pažnju na mural koji krasi zid kod kapije na kome veseli zečevi okreću lovca na ražnju, dok se u loncima kuvaju psi. Čak je i jedan deo prostora preuređen u jedinstven Muzej zeca, u kome je umetnička postavka akademskog slikara Nikole Džafa o ovoj simpatičnoj životinji.

Toliko o simbolu ovog mesta za koje će vam svi reći da je najozbiljniji autentični salaš u Sremu i primer da kvalitetne zamisli ne ostaju samo na nivou nikad ostvarenih ideja. Prošle godine je kupljeno staro imanje, a već ovog proleća "Zekin salaš" širom je otvorio vrata gostima i kada se završi sa projektom apartmanskog smeštaja, biće to stožer turističke ponude krčedinskog kraja. Nije slučajno "Zekin salaš" uzet kao tema jednog ozbiljnog diplomskog rada na Prirodno-matematičkom fakultetu novosadskog univerziteta.

Trinaest celina (etnokuća - restoran, kotobanja - vidikovac i galerija, kačara - galerija guvno, smeštajni deo sa salama različitih namena, mini zoo-vrt sa konjušnicom, dečje igralište, letnja bašta, glavni trg sa scenom...) govore o ambicioznom poduhvatu investitora i želji da se u što autentičnijem ambijentu uživa u jednom kompletnom sremačkom domaćinstvu.

Sve je isplanirano tako da svojim kapacitetima može zadovoljiti više aktivnosti u isto vreme: dok porodice ručavaju u hladovini letnje bašte a dečica se igraju na igralištu, na suprotnom kraju trga mogu da se odvijaju promocije i manifestacije; unutra je komotna sala za svadbeno veselje sa uzdignutim pročeljem za mladence, ali i diskretna sala za poslovne sastanke, a samo oštro oko će u jednom od objekata podeljenog u neobične separee prepoznati bivši svinjac.

Spoljni izgled objekata prati i odgovarajući enterijer u kome se srećete sa starim nameštajem prilježno skupljanim širom Vojvodine, čuvenim kuvaricama i fotografijama starosedelačkih krčedinskih porodica na zidovima sa kojih vam pogled mame živopisne šare nanete valjkom, dočaravajući duh starinskih sremačkih soba.

Osim neobičnog ambijenta, blizine Dunava i mira pitomog sremskog seoceta, ono zbog čega će se naročito dolaziti na "Zekin salaš" jeste njegova kuhinja. Meni je dugo i pažljivo planiran i obuhvata raznovrsnu ponudu tradicionalnih vojvođanskih jela. Naravno, na jelovniku se zec pojavljuje samo kao zaštitni znak, dok će vam vodu na usta poterati sremački fruštuk, krčedinska zakuska, slovačka strapačka, čorba od bundeve, punjeni i pijani šarani, perkelt, pivski gulaš, ukrajinske piroge, punjene rolovane patke, hortobađi palačinke, vojvođanski trganci sa šunkom, gomboce... I naravno, ta jela će vam servirati u autentičnim starinskim posudama, tako da će ugođaj biti potpun.

Zato, odakle god i sa bilo kakvim očekivanjima da ovde dođete, vremeplov "Zekinog salaša" zavrteće vas u prošla vremena koja volimo da zovemo starim i dobrim, kad se sve činilo jednostavnije, lepše i prirodnije. Uz čašicu domaće dunjevače iz čokanja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 22.08.09.)