Srbija zatrpana opasnim otpadom - spas u superfabrici koja će ga na ekološki način prerađivati

(fabrika za obradu opasnog otpada)

Dok završite sa čitanjem ovoga teksta, u Srbiji će se proizvesti bar sto tona opasnog otpada! Kada bi se svih šest miliona tona takvog otpada, i organskog i neorganskog, koji proizvedemo za godinu dana sakupilo na jednu gomilu, pitanje je da li bi i pedalj Srbije ostao nezagađen. Uprkos tome, svaki pokušaj nadležnih da se od novca iz evropskih fondova sagradi fabrika za preradu takvog otpada, građani dočekaju na nož. Iz straha za sopstveni opstanak, retko se razmišlja da je upravo taj otpad koji bi na ekološki bezbedan način prerađivala fabrika, sada "pokopan" svuda oko nas – u zemlji, vodi, neobezbeđenim skladištima ili da je već postao sastavni deo vazduha koji udišemo…

Nedovoljno razvijena ekološka svest građana i još više nadležnih bila je jedan od razloga zašto Srbija 2005. godine nije dobila donacije EU za najsavremeniju fabriku za preradu svih vrsta opasnog otpada, i organskog i neorganskog.

– U Šapcu je trebalo da se sagradi kompletno postrojenje sa generatorima, koje bi prerađivalo sve vrsta opasnog otpada. Odustalo se zbog protivljenja i protestovanja građana, a nadležni nisu uspeli na vreme da pronađu drugu lokaciju. Zato je EU odustala od donacije za takvo postrojenje, ali nam je ponuđen novi umanjeni projekat – fabrika za preradu neorganskog otpada, čija gradnja bi trebalo da krene 2011. godine i za koju će EU donirati minimum 14 mil EUR. Zbog tog kašnjenja, sredstva za drugu fabriku, za preradu organskog otpada, moraćemo sami da obezbedimo – priča Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje.

Lokacija tajna

Iako još nisu napravljeni ni detaljni projekti i planovi za novu fabriku, sam razgovor o potencijalnoj lokaciji u Ćupriji izazvao je buru nezadovoljstva. Tada je oko 300 građana Ćuprije upalo u zgradu Opštine i sprečilo održavanje sednice na kojoj je trebalo da se razmatra namera Ministarstva o izgradnji ovog postrojenja na vojnom kompleksu Dobričevo. Upravo zato je Vesić oprezan kada govori o lokacijama.

– Trenutno razmišljamo o velikom broju lokacija, jer da bi dobili sredstva o EU, moraćemo da ponudimo makar tri detaljna plana za različite lokacije u Srbiji na kojima bi se moglo graditi postrojenje – kaže Vesić.

Ako se i ovaj put oglušimo o rokove, sva sredstva iz evropskih fondova namenjena za te svrhe biće ukinuta i u tom slučaju sami ćemo morati da obezbedimo višemilionska sredstva, jer će nas na postojanje ovakve i sličnih fabrika ubrzo obavezivati preporuka UN.

Naime, kako kaže Vesić, u UN se uveliko razmišlja da se stavi tačka na praksu prekograničnog transporta opasnog otpada. Jer, ne samo da takvo postupanje s otpadom nije uvek sasvim bezbedno, već isuviše košta državu ili preduzeće jer se najčešće radi preko posrednika.

Velike uštede

Tako, na primer, kragujevačka fabrika "Zastava" posredstvom firme "Miteco" izvozi hemijski otpad, ostatke boja i lakova u Austriju. Transport ovih opasnih materija sastavni je deo sporazuma između italijanskog "Fiata" i države Srbije koji finansira Vlada Srbije sa 2,5 mil EUR.

A koliku bi uštedu novca imala Ćuprija od izgradnje ove fabrike, izračunao je predsednik opštine Ćuprija Borivoje Kalaba. Kako je rekao, grad bi, samo zbog ukidanja izvoza opasnog otpada, godišnje zaradio više od dve milijarde dinara, što je jednako trostrukom budžetu opštine. Uz to, fabrika bi zaposlila više od 100 ljudi.

Na lokaciju koja bude odabrana za gradnju fabrike slivaće se opasan neorganski otpad iz čitave Srbije, koga je, prema procenama, godišnje oko 40.000 tona. U ovom postrojenju tretiraće se neorganski otpadi, poput kiselina, baza, soli metala ili farbi i lakova na bazi vode, otpad koji sadrži hromate i čvrste materije, postupkom neutralizacije, oksidacije, redukcije, taloženja, sedimentacije i filtracije.

Koristi

– Hemijski ili fizički tretiraće se opasni otpadi, na primer, prečišćavaće se sumporna kiselina, koja će nakon toga moći da se vraća u fabrike za novu upotrebu. Takođe, radićemo solidifikat ulja, odnosno pretvaraće se u čvrsto stanje – prah, koji će kasnije moći da se koristi u cementarama. Nešto će se prevoditi u materije sekundarnih sirovina, dok će talog od tretiranja ostajati skladišten u pogonu do daljeg uništenja. U objektu neće biti nikakvih spaljivanja ili sličnih radnji, zato i neće imati dimnjake ili odvodne vode – kaže Aleksandar Vesić.

Kako navodi, ovde se neće prerađivati radioaktivni otpad, kancerogene i eksplozivne materije, niti je predviđena izgradnja inseneratora, odnosno spalionice otpada. Tehnologije za tretman navedenog otpada biće u skladu s najbolje dostupnim tehnikama koje se primenjuju u evropskim zemljama i neće imati negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, odnosno neće postojati emisija zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište.

Kao u Evropi

– Ovakvih postrojenja ima u mnogim evropskim zemljama, poput Nemačke, Danske, Škotske, Italije i Češke. Neka od poznatih evropskih kompanija koje se bave ovim poslom iz tih zemalja radiće i projektnu dokumentaciju za naše postrojenje – objašnjava Vesić.

U okviru pogona nalaziće se bazeni za skladištenje opasnih otpada, pogoni za fizičko-hemijsko tretiranje opasnih otpada, kao i sistemi za filtraciju. Nakon tretiranja otpad koji više neće biti opasan skladištiće se u bazene za vraćanje u fabrike ili, ako su u pitanju sekundarne sirovine, za dalji transport do deponija. U posebnom delu nalaziće se i taložnici, gde će se skladištiti ostaci tretmana do daljeg uništenja.

U Ministarstvu još nisu konačno formirali cene po kojima će se u budućem pogonu tretirati otpad, ali tvrde da će biti znatno niže i isplativije.

Istorijski otpad i dalje za izvoz

Osim godišnje proizvedenog opasnog otpada, u Srbiji postoji velika količina zaliha iz prošlosti, takozvana istorijska zagađenja, koje su trenutno privremeno uskladištene u fabrikama. Prema analizama nadležne inspekcije, čak 62% privremenih skladišta opasnog otpada ne zadovoljava propisane uslove, a samo pet odsto opasnog otpada privremeno se čuva na propisan način.

– Izgradnjom pomenute fabrike, Srbija, međutim, neće rešiti pitanje istorijskog zagađenja jer EU pristaje da donira tačno onoliko novca koliko je potrebno za gradnju fabrike kapaciteta dovoljnog da preradi samo godišnju proizvodnju opasnog neorganskog otpada. Ovaj istorijski moraćemo da izvozimo dok god to bude moguće – kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje.

Od otrova do novih sirovina

Od otpada iz ove ekološke fabrike izlaziće nove sirovine. Na primer, prečišćena sumporna kiselina moći će da se vraća u fabrike za novu upotrebu. Radiće se i solidifikat ulja, odnosno pretvaraće se u čvrsto stanje – prah, koji će kasnije moći da se koristi u cementarama. Nešto će se prevoditi u materije sekundarnih sirovina. U objektu nema nikakvih spaljivanja pa neće biti ni dimnjaka ni odvodnih voda.

U postrojenju će se tretirati neorganski otpadi, poput kiselina, baza, soli metala ili farbi i lakova na bazi vode, otpad koji sadrži hromate i čvrste materije.

Ko proizvodi opasni otpad/ (t/god)

Milan Blagojević – Lučani 2.522
FAM Kruševac 35
Tigar tehnička guma 5
Tigar obuća 160
NIS Pančevo 233
HIP Petrohemija Pančevo 82
HIP Petrohemija Elmir 44
Tigar MH Pirot 2.039
MSK Kikinda 18
Hipol Odžaci 5
Trayal Kruševac 47,5
Swisslion Takovo 736
Tigar zaštitna radionica 25
NIS Novi Sad 200
Kemobrix oil Vršac 21
Linde gas Bečej 2
Sloboda Čačak 1
Messer tehnogas 8,60
IPH Prahovo 60
RTB Bor 807

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.08.09.)

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Opština Ćuprija

Zastava auto Kragujevac

Miteco System d.o.o. Beograd

Vlada Republike Srbije

FCA Srbija Kragujevac

MILAN BLAGOJEVIĆ LUČANI

Fabrika hemijskih proizvoda Hemofluid Kruševac

Tigar tehnička guma

Tigar obuća d.o.o. Pirot

NIS a.d. Novi Sad

HIP-Petrohemija a.d. Pančevo

MSK a.d Kikinda

Hipol a.d. Odžaci

Trayal korporacija a.d. Kruševac

TRAYAL-HEM d.o.o. Kruševac

SWISSLION MARKET GORNJI MILANOVAC

Swisslion Takovo Beograd-obrisano iz registra

Kemobrix Oil d.o.o Vršac

Linde Gas Srbija a.d. Bečej

Messer Tehnogas ad Beograd

Fod d.o.o. RTB Bor grupa Bor

TI-Car trgovine doo Pirot

Sloboda a.d. Čačak

Aleksandar Vesić

Dobričevo

UN

Borivoje Kalaba

organski otpad

neorganski otpad

HIP Petrohemija Elmir

Tigar MH Pirot

IPH Prahovo