Vladimir Vasić, direktor "Triglav Investa" surf na talasu privrednog rasta

Vladimir Vasić (Foto: lična arhiva)

Ljubitelj skijanja na vodi i jedrenja, povremeno angažovan na pravljenju kula od peska, plivač u bankarskim i osiguravajućim vodama, Vladimir Vasić, sada na poziciji direktora "Triglav Investa", planira da iskoristi pozitivan talas privrednog rasta i napominje - Sada je pravi trenutak za ulaganja.

- Poslednjih dana često me pitaju o razlozima prelaska iz sigurnog bankarstva i osiguranja na područje investiranja, a sve zbog postojeće finansijske situacije. Možda je samo jedna reč dovoljna kao odgovor – "izazov". Izazov je kada se počne neka priča iz početka, kada se iskoristi prethodno poslovno iskustvo, formira tim, prenese znanje na kolege a sve u cilju da se u turbulentnim fininansijskim vremenima pozicionira firma "Triglav Invest" - počinje priču za "eKapiju" Vladimir Vasić i uz veliki osmeh naglašava da su veliki uspesi i velike ljubavi spojeni sa velikim rizicima.

Jedan telefonski poziv, u aprilu 2008, upućen od predsednice uprave "Triglav" društva za upravljanje investicionim fondovima iz Slovenije bio je dovoljan da se nađe u timu "Triglav Grupacije". Punih godinu dana radio je kao savetnik-saradnik portfolio menadžera Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima "Triglav penzija", a od 27. maja 2009. kao generalni direktor "Triglav Invest", sa sedištem u Beogradu.

- Višegodišnje iskustvo osnivača "Triglav Investa" u upravljanju fondovima predstavlja odličnu referencu za novoosnovanu kompaniju u Beogradu. Tradicija "Triglav Grupacije" duga ceo vek predstavlja oslonac i uliva poverenje svima koji sa nama posluju, a verujem i svima onima koji će tek postati klijenti.

Životno iskustvo

Sve je počelo kada su se sedamdesetih godina na Kalemegdanu upoznali dvoje studenata iz Užica. Oni, Vladimirovi roditelji, ostali su u Beogradu i stvorili porodicu. Vladimir je živeo na Banovom brdu do svoje sedme godine, a onda samo prešao preko reke - na Novi Beograd. Kaže da je bio nemiran i neposlušan do svoje osnovne škole, a onda se uozbiljio...

Završio je Osnovnu školu Branko Radičević u Novom Beogradu, zatim Prvu ekonomsku školu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Ne mogu za sebe reći da sam bio među najboljim studentima, verovatno zbog toga što sam uvek voleo nešto da radim, ili kako bi se to moglo reći "da imam sopstveni dinar".

Srebrno jezero (Foto: Goran Lakovic/shutterstock.com)

U ugostiteljstvo je ušao rekreativno, ali je kafe bar na Srebrnom jezeru vodio kao pravi profesionalac.

- U tom periodu sam stekao veliko životno iskustvo. Čovek mnogo nauči o životu, radu, komuniciranju sa ljudima... I naravno, stekne poznanstva koja traju. Bavljenje ugostiteljstvom mi je omogućilo da spojim "zdravo i korisno" - Srebrno jezero i izazove, npr. sportske. U pauzama sam jedrio na dasci, veslao i skijao na vodi. Moji prijatelji iz Beograda, koji su bili vlasnici ski kluba na vodi, dobili su posebnu dozvolu tadašnjeg Ministarstva za turizam i vodoprivredu, da u toku letnje sezone mogu svoje aktinvosti održavati i na spomenutom jezeru. Tada sam postao zaljubljenik skijanja na vodi.

Bankarstvo, finansije i osiguranje

Osnove životne škole naučio je u restoranu, a osnove finansija i bankarstva utvdio u Societe Generale banci.

- Moja karijera počela je sasvim slučajno. Bila je subota, kraj avgusta, moj dobar drug Nikola mi je sedeći u mom kafiću saopštio je da imam ugovoren sastanak sa tadašnjim predsednikom Societe Generale banke u Beogradu u vezi posla. Nekako sam uspeo da u nedelju pronađem i kupim odelo i kravatu. To je bilo 2001. godine. U banci sam stekao odlično iskustvo, za te četiri godine mnogo sam naučio i putovao - najčešće u Pariz. Pozicije u banci su bile različite od supervizora, pa do zamenika direktora za projekte. Posle nekog vremena postao sam i član tima za "due diligence"...

U svet osiguranja uplovio je 2005. godine, zaposlivši se kompaniji "Delta Generali". Bio je na poziciji direktora direkcije za organizaciju i kvalitet.

- I ovaj posao je bio izazov - putovanja, nova poznanstava, novi prijatelji iz Italije, Austrije, Slovačke, Češke, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore... Finansije su i ovde bile i ostale deo mog svakodnvenog posla i predmet interesovanja. Sjajan tim i mnogo lepo provedenog vremena i večito traženje odgovora na pitanje kako "know how" grupacije preneti u kompaniju u Srbiji.

Sudbina

- Ništa nije slučajno. Suprugu Olju sam upoznao u osnovnoj školi, na fakultetu smo se tek ponekad sretali. Ona je sedela u prvoj klupi i završila fakultet za 3-4 godine, ja sam sedeo u poslednjoj i studirao malo duže. Ponovo smo se sreli u Societe Generale banci. Bila je to ljubav na treći pogled. Banka je bila presudna.

Rođenje sina Petra, a onda devojčice Manje, učinilo je da, na neki način, ponovo postane dete i da se posveti zanimacijama koje oni, ali i on voli. A sve je to začinjeno sa puno mašte, avanture, zadovoljstva.

Kao po onoj staroj sprskoj poslovici - Svako vreme nosi svoje breme, kaže naš sagovornik, tako je i kod mene...

- U dečačkim i mladalačkim danima vozio sam bicikl, igrao tenis, planinario... A sada ili poslednjih pet godina zaokupiran sam igranjem u pesku, pravljenjem i bojenjem aviona od kartonskih kutija, igranjem fudbala u kraju sa klincima, i vožnjom bicikla...

- Sve svoje slobodno vreme posvećujemo deci. Dosta putujemo, a najinteresantnija država u kojoj smo bili je Sultanat Oman, na Arabijskom poluostrvu. Predivne plaže na Indijskom okeanu duge 4.000 kilometara. Interesantan glavni grad Muskat – navodi naš sagovornik i napominje da su Italija, Istra, Zlatibor i Srebrno jezero takođe među "top destinacijama".

Prvi "mali novac" je zaradio u restoranu, a veliki još očekuje. Kako u poslu, tako i u životu, kaže Vladimir - novac jeste merilo vrednosti, ali je suština pametno ga uložiti.

Svoj novac ulaže u budućnost dece, putovanja, širenje znanja, prijatelje i obrazovanje. Poneki dinar ostavi i u kafani, a u Beogradu su mu omiljene Reka i Žabar kod hotela "Jugoslavija".