(Ekonometar)Perica Popović, vlasnik preduzeća "Monitoring&Logistic" - štedljivi "veliki brat"

(Perica Popović)

Kamion jednog privatnog preduzeća važio je za velikog "trošadžiju" goriva, ali to je smatrano očekivanim s obzirom na starost vozila i kilometražu koju je prevaljivao. Tek kada je vlasnik odlučio da u sva vozila ugradi uređaj za satelitsko nadziranje otkriven je i pravi uzrok velike potrošnje goriva. Vozač je gotovo svakodnevno stajao u isto vreme, na isto mesto i istakao gorivo iz rezervoara. Nakon što je to otkriveno, vozilo je "odjednom" počelo mesečno da troši neverovatnih 2.000 litara goriva manje.

Ovo je najdrastičniji primer uštede i efikasnosti sistema za daljinski satelitski nadzor vozila koji iznosi Perica Popović, vlasnik preduzeća "Monitoring & Logistic", sa sedištem u Subotici.

Međutim, on naglašava da cilj ovog sistema nadzora nije "špijuniranje" zaposlenih, već pre svega bolja koordinacija i efikasnost u iskorišćavanju vozila na terenu, a iz činjenice da se u svakom trenutku zna gde je koje vozilo u pojedinim slučajevima to je garancija i
za njihovu bezbednost. I, na kraju, to što imaju neku vrstu "velikog brata" u vozačkoj kabini, onemogućava i razne potencijalne zloupotrebe.

– Monitoring je moja stara ideja, ali na njenu realizaciju trebalo je čekati da se stvore svi uslovi, i finansijski i tehnički - objašnjava Popović.

On je dugogodišnji privatnik, već 20 godina vlasnik je preduzeća "Ruzmarin" koje je posao počelo održavanjem zelenih površina, a kasnije ga razvilo kroz održavanje najuređenijih i najčistijih toaleta u Srbiji. "Ruzmarin" je stvorio početni kapital za firmu "Monitoring & Logistic", ali je istovremeno bilo potrebno i sačekati da se komunikacijske tehnologije u toj meri razviju i postanu prisutne da omoguće stalni i brzi prenos putem GPRS tehnologije koja je, recimo, nekoliko puta jeftinija od SMS-a.

Za one kojima informatičke skraćenice ne znače mnogo, to pojednostavljeno znači da se u vozilo montira uređaj koji odašilje i prima signal preko satelita, dalje se ti podaci prosleđuju na centralni server, a odatle do korisnika kome je dovoljno da ima jedan kompjuter.

Ovaj sistem nadgledanja posebno se pokazao isplativim u velikim komunalnim preduzećima - objašnjava Popović, i navodi primer da su nakon ugradnje uređaja u preduzećima JKP "Mladenovac" u ovom gradu mesečno od 3,5 tona goriva, koliko se trošilo, odmah uštedeli jednu tonu. Slična je situaciju i u valjevskom "Poletu".

– U zavisnosti od broja vozila i vrste usluga, okvirno se može reći da instalacija ovih uređaja staje oko 600.000 dinara. Imamo povratnu informaciju da se u pojedinim preduzećima samo na gorivu, jer su vozila bolje iskorišćena na terenu, mesečno uštedelo i do 80.000 dinara. Međutim, važno je reći da se ne štedi samo na gorivu. Kada bolje koristite vozilo na terenu, isti posao obavlja se za manje vremena, manji je utrošak radne snage, manja amortizacija vozila... nabraja Popović.

Rukovanje celokupnim sistemom veoma je jednostavno. Obuka čoveka koji će pratiti rad vozila je jednostavna, i nakon toga, u sedištu firme u svakom trenutku na ekranu mogu da se prate tačke (njihova vozila) raspoređene na mapi grada ili okoline. Važno je reći da ovaj digitalni zapis ne mora da se prati samo u realnom vremenu, već se on i arhivira i čuva jedno vreme, te je moguće "izlistati" snimljeno kretanje vozila.

Popović kaže da ovi uređaji imaju mogućnost i audio i vizuelne komunikacije, ali da se ona kod nas još ne primenjuje jer su impulsi skupi.

– Ovaj posao radimo tri godine i naša zarada za sada nije velika jer 80% naših troškova održavanja čini cena GPRS prenosa. Mi, iako smo veliki korisnici mobilne telefonije, imamo preko 500 kartica, za to nemamo nikakav popust niti povoljnost. Međutim, ovo je budućnost. U susednoj Hrvatskoj ovi sistemi se ugrađuju u putničke i teretne vozove, što je pogodnost za železnicu jer zna tačno vreme dolaska, a i smanjuje se broj izgubljenih teretnih vagona, a korist imaju i putnici koji u vagonima imaju internet vezu - priča Popović.

U "Ruzmarinu" je zaposleno četrdesetak radnika, u "Monitoring & Logistic" Popović se oslanja na svog zamenika Andreja Papeša Bogosavljeva, ali i na jedan broj saradnika koje uzima po ugovoru. Iako se bave poslom budućnosti, trenutno, kažu, njihov cilj nije profit već samo ne bankrotirati.

– Mi smo jedno vreme sarađivali sa velikim preduzećima, ali je njihova nelikvidnost pretila da povuče i nas u dugotrajne blokade. Iako znamo da je od 30.000 malih i srednjih preduzeća polovina njih u blokadi, mi nismo želeli da tako poslujemo. Prekinuli smo saradnju sa velikim preduzećima, a nastojimo da uštedimo na svakom koraku. Pre tri godine kupili smo veoma lep poslovni prostor, ali smo shvatili da on ne donosi novac i prodali smo ga da bismo vratili kredit banci jer nas je jako opterećivao. I zbog toga što smo vratili kredit ranije, platili smo "kaznu" u određenom iznosu.

"Špijuniranje" bunara

Na osnovama monitoringa koji postoji za vozila, u firmi "Monitoring & Logistic", u saradnji sa Tehničkim fakultetom u Budimpešti, nastoje da razviju potpuno novi vid nadzora za javne bunare. Sistem je već isproban u laboratorijskim uslovima i funkcioniše, ali sada ostaje da se prenese u realne veličine i obime.

– Mi sponzorišemo set diplomskih radova zasnovanih na daljinskom nadziranju i upravljanju složenim sistemima. To je obostrano korisna ideja jer fakultet osvaja novo znanje, a mi proizvod.

Povod je bila narudžbina iz Mladenovca, odnosno njihovog vodovoda koji se snabdeva vodom iz 58 bunara malog kapaciteta. Trebalo je rešiti nekoliko problema: da se nadzire nivo vode u njima i njihovo aktiviranje podesi u skladu sa potrebama grada, te da se na vreme signalizira kvar na uređajima za crpljenje vode. Grad ima tri ekipe koje obilaze bunare, ali se to nije pokazalo kao efikasno. Sistem koji smo razvili omogućava da se u svakom trenutku vide svi bunari sa parametrima dubine vode, protoka vode, ukupne potrošnje vode u gradu, te signaliziranja kada bunar presušuje. Naravno, problem se stalno usložnjava. Tako je trebalo naći odgovor na postepeno aktiviranje i postepeno gašenje pumpi jer se na taj način one čuvaju i produžava im se vek trajanja, zatim način da se kontroliše hlorisanje vode i analizira moguće prisustvo teških metala u njoj.

- U laboratorijskim uslovima sve smo to rešili, sada ostaje da se prenese na veliki sistem, i kada se to dogodi biće to prvi takav sistem nadzora ne samo u Srbiji već i u široj okolini - kaže Popović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)