Analiza Erste Grupe: Investicije i privatna potrošnja zamajac rasta BDP-a od 3,3%

Rast BDP-a Srbije usporio je u prvom kvartalu 2019. (2,5% međugodišnje, -0,9% međukvartalno), čime su ispunjena očekivanja o usporavanju za oko 1% ove godine. U skladu s tim, Erste Grupa predviđa rast BDP-a od 3,3% međugodišnje, naspram prethodne prognoze od 3%, pošto očekivanja u pogledu negativnih spoljnih faktora, poput usporavanja evrozone, deluju ipak preterano, a najavljene podsticajne mere po pitanju poreza na rad sa sobom povlače dalje ubrzanje privatne potrošnje.

Najsnažniji pozitivni doprinosi BDP-u potiču od privatne potrošnje, koja je porasla za 3,2% međugodišnje, praćene rastom investicija od 8,4% međugodišnje. Javna potrošnja viša je za 2,5% međugodišnje, iako je rast usporio na kvartalnoj osnovi. Suprotan efekat na BDP imao je neto izvoz, pošto je rast uvoza vezanog za investicije i potrošnju (9,4% međugodišnje) bio marginalno brži od iznenađujuće snažnog rasta izvoza (9,3% međugodišnje), umanjujući ukupni rast za 0,9 procentnih poena, navodi se u saopštenju.

Rast domaće potražnje ostaje nepromenjen, zasnovan na visokom rastu realnih zarada (6% međugodišnje), povoljnim promenama na tržištu rada (stopa nezaposlenosti po Anketi RS niža za 2,7 p.p. međugodišnje, na nivou od 12,1%) i rastu kredita od gotovo 10%, uz mogući dalji rast ukoliko se najavljene poreske promene ostvare.

Investicioni ciklus je stabilan u kontekstu obnovljene građevinske aktivnosti, rasta priliva stranih direktnih investicija (10% međugodišnje u prvom kvartalu) i većih javnih kapitalnih izdataka.

Fiskalni rezultati nastavljaju da prevazilaze očekivanja, uprkos većoj kapitalnoj potrošnji, uz suficit od 7,7 milijardi dinara, čime je teret javnog duga smanjen na 51,6% BDP-a u aprilu (naspram 53,6% u decembru). Javne finansije su stabilne, a očekuje se da će monetarna politika ostati relaksirana, uz podršku niske bazne inflacije, relaksiranog stava ECB-a i uočljivog jaza između stvarnog i potencijalnog rasta.

Indeks potrošačkih cena je u maju iznosio 2,2% međugodišnje. Posle nešto snažnijeg rasta u aprilu (3,1%), brojka iz maja se vratila u donji deo ciljnog koridora. Očekujemo da će cifre postepeno opadati u predstojećem periodu i dostići najniže nivoe u letnjim mesecima, a potom ponovo započeti postepen rast, pod uticajem stabilnog rasta zarada i očekivanog snažnijeg rasta i investicionih aktivnosti kasnije tokom godine. Sve u svemu, Erste Grupa očekuje da inflacija dostigne 2,5% ove godine, pre nego što opadne na 1,8% 2020. godine.

Iako nema dospeća evroobveznica, ove nedelje je izdata desetogodišnja evro obveznica u vrednosti 1 mlrd EUR, kako bi se otkupili određeni delovi emisija u dolarima, koji dospevaju 2020. i 2021. godine. Taj potez deluje pravovremeno, s obzirom na nedavni relaksirani stav američkog Fed-a i ECB-a, te se stoga očekuje snažna potražnja.

Pretprošle nedelje ECB je naglasila neizvesnost po pitanju svetske trgovine kao razlog za zabrinutost koji bi mogao dovesti do dodatnih mera, čime se još jedanput snažno podstakla potraga investitora za sredstvima na tržištima zemalja u uzletu, uključujući Srbiju.

Naime, relativno velika realna premija, tj. 1,5% sa dospećem od devet godina u poređenju sa jedva pozitivnim prinosom u Hrvatskoj i negativnim u Mađarskoj, predstavlja ključni razlog za nedavni pad prinosa.

S obzirom na kredibilne fiskalne rezultate u proteklim godinama i verovatno poboljšanje rejtinga 2020. godine, predviđamo održavanje prinosa kratkoročnih i srednjoročnih dospeća oko aktuelnih, rekordno niskih nivoa.

Potražnja za dinarima, naročito od strane stranih investitora, u poslednje vreme je snažna i kurs je pao ispod praga od 118,0, na 117,8, što je najniži nivo od 2014. godine. Centralna banka je u tekućoj finansijskoj godini do danas kupila neto 580 mil EUR u nameri da kontroliše rast dinara i suprotstavi se dezinflatornim pritiscima. Opšte uzev, predviđamo kurs EUR/RSD unutar raspona od 117,70 do 118,30 tokom cele godine.