Kod Čačka niče "internacionalna šuma" - U selu Dučalovići raste drveće iz svih krajeva sveta

Sve češće se u medijima iznose informacije o posledicama klimatskih promena i o efektu staklene bašte, a stručnjaci za oblast zaštite životne sredine, kao jedno od osnovnih rešenja, predlažu pošumljavanje. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom, sa oko 30 posto teritorije pod šumama, a plan nadležnih institucija je da se ovaj procenat poveća jer su šume blago svake države.

U borbu za veću pošumljenost Srbije uključio se i Stefan Drljača, koji je u selu Dučalovići, nadomak Čačka, zasadio šumu koja će proizvoditi kiseonik za sve ljude, doprineti smanjenju erozije i povećanju biodiverziteta. On kaže da ga je na ovaj poduhvat motivisala želja da ostavi iza sebe nešto što će biti na korist svima.

- Sadnju šume sam započeo pre tri godine, na livadi koju sam kupio godinu dana pre toga. Nisam mnogo toga znao o pošumljavanju, pa sam počeo da se informišem na internetu i istražujem koje sve vrste drveća postoje i koji su načini sadnje. Zajedno sa ocem i bratom sam posadio 150 jednogodišnjih sadnica crvenog hrasta, a kako smo bili zadovoljni učinkom, odmah smo nastavili sa još 100 sadnica - rekao je Drljača.

Danas se u njegovoj šumi pored hrastova mogu videti i javori, borovi, kesteni i breze ali i druge vrste čiji se broj neprestano povećava.

- Sada u šumi imamo mnogo vrsta jer sam naučio da je biodiverzitet veoma važan i da različite vrste drveća mogu međusobno sarađivati i komunicirati, i tako se štititi od bolesti i nepogoda. Takođe, veći broj vrsta drveća u šumi direktno utiče i na povećanje broja životinjskih vrsta koje se tu nastanjuju - kazao je sagovornik Agromedie.

Pored navedenih vrsta drveća, on nastoji da u šumi sadi i drveće iz drugih krajeva, te da na taj način napravi pravu internacionalnu šumu.

- Neke sam sadnice dobio od dragih ljudi, neke sam posadio zajedno sa njima, a neke sam doneo sam iz mesta koja su za mene značajna. Danas je tu drveće posađeno iz žira hrasta koji raste u porti manastira Gračanica, iz Dalmacije, Banije i drugih zemalja od Severne Amerike do Azije. Gde god otputujem trudim se da donesem uspomenu koja će trajati duže nego ja sam - objašnjava ovaj tridesetdvogodišnjak.

Prema njegovim rečima, bilo je mnogo izazova sa kojim se susreo od kada je krenuo sa sadnjom stabala. Ipak, on i njegova porodica uspeli su da sačuvaju većinu sadnica od velike suše, zečeva i srna, te sada šuma koja se nalazi u podnožju planina Ovčar i Kablar odlično napreduje i Stefan se nada da će se za pet godina već moći da se uživa u hladovini.

-bOva mlada šuma je odavno prestala da bude moj lični poduhvat, danas ona pripada velikom broju dobrih ljudi širom sveta. Šume imaju preko 300 prepoznatih funkcija i služe svima na korist. Pored najvažnijih funkcija šume kao što su: proizvodnja kiseonika, zaštita zemljišta od erozije, umanjivanje klimatskih promena i pružanje staništa mnogih biljnim i životinjskim vrstama, dokazan je i njen pozitivan uticaj na psihičko stanje čoveka. Smatram da svako od nas treba da učini nešto korisno za sebe i provede nekoliko sati nedeljno u prirodi - tvrdi Drljača.

Još od detinjstva bila mu je zanimljiva činjenica, to što čovek može da posadi drvo koje će biti tu još stotinama godina i koje će dočekati buduće generacije. On kaže da je svestan koliko toga od prirode uzima, pa je poželeo da joj zauzvrat nešto pruži, i želi da motiviše druge da slede njegov primer.

- Smatram da svako od nas može da se uključi sa malo napora i tada imamo mogućnost da postigemo velike uspehe. Video sam velike akcije u Aziji u kojima su ljudi u kratkom vremenskom periodu posadili milione stabala. Pored Pekinga niče šuma veličine Irske koja treba da smanji zagađenje, a u Pakistanu je zasađeno preko milion stabala za samo jedan dan. I mi bismo mogli da sprovedemo neku veliku akciju i na taj način ulepšamo životnu sredinu - zaključio je i dodao da je vrlo bitno da se deca od malih nogu uče značaju čiste životne sredine.