(Ekonomist) Slobodan Vučićević, novi-stari predsednik UO Droga Kolinske i Srpske asocijacije menadžera - U Srbiji nam je najgore

Skoro sve naše kompanije uspele su u 2009. da zadrže profitabilnost, dok najlošije rezultate ostvaruju firme-kćerke iz Srbije, Soko Štark i Grand kafa. Država na svom primeru treba da pokaže kako se štedi. Ako zaposleni u privredi ostaju zbog krize bez posla, zašto ne bi bili otpušteni i išli na biro i virtuelno zaposleni, ljudi koji rade nepostojeće poslove u javnom sektoru i državnoj administraciji

Nadzorni odbor Droga Kolinske je 2. septembra ponovo izabrao Slobodana Vučićevića za predsednika Upravnog odbora i paralelno sa tim, u cilju racionalizacije i veće efikasnosti smanjio broj članova uprave sa četiri na dva.

Posle dogovora sa kreditorima da se do 2014. refinansira 118 miliona evra kratkoročnih obaveza Skupine Droga Kolinske, najzdravije i najprofitabilnije kompanije u sastavu Istrabenza, u velikoj meri rešili smo probleme i u banku ne moramo da idemo do kraja 2010, kaže za Ekonomist Vučićević.

To je u celom regionu prvi takav dogovor i ujedno dokaz da nam banke veruju, tvrdi Vučićević, koji u Droga Kolinska grupi ima udeo nešto veći od pet odsto. Grupa bankama duguje ukupno 170 miliona evra i dugo je bila pod velikim pritiskom zbog problema najvećeg vlasnika, Istrabenza. Ako se to ima u vidu, moramo biti zadovoljni i uslovima kredita, naglašava Vučićević.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) ne deli u potpunosti optimizam ministra Mlađana Dinkića, koji najavljuje da će Srbija uskoro i zvanično izaći iz recesije. Vučićević kaže da su „laboratorijske analize“, izražene u brojkama, pokazale da je krvna slika srpske privrede loša. „Skoro sve naše kompanije uspele su u veoma teškoj 2009. da zadrže profitabilnost, dok najlošije rezultate ostvaruju upravo firme-kćerke iz Srbije, Soko Štark i Grand kafa, a glavni krivac za to je devalvacija, jer je dinar u relativno kratkom roku, krajem prošle i početkom ove godine izgubio više od 25 odsto vrednosti prema evru“, ističe Vučićević.

Pa, zar nisu mnogi privrednici optuživali NBS da održava nerealno visok kurs dinara i da tako guši izvoz?

Slobodan Vučićević: To tvrde samo predstavnici „stare škole“. Soko Štark izvozi četvrtinu proizvodnje. Najzdraviji deo firme je upravo izvozni program, a mi nismo izvoz povećali ni za evro posle devalvacije dinara za 25 odsto. Istovremeno smo u Srbiji pretrpeli pad prodaje od 11 odsto.

Znači li to da je stanje u Srbiji gore nego u drugim zemljama regiona?

S. Vučićević: Da. Nama su trenutno najugroženiji poslovi u Srbiji.

Zašto?

S. Vučićević: Zato što nemamo stabilne uslove za rad. Tolika devalvacija u relativno kratkom roku dokaz je ranjivosti i krhkosti srpske privrede.

Ko je kriv za to, jer je globalna kriza pogodila sve?

S. Vučićević: I u mnogim drugim državama su nacionalne valute izgubile znatan deo svoje vrednosti i što je privreda u tim zemljama bila bolesnija, to je devalvacija bila viša. Zato privrednici i insistiraju da se obezbedi stabilnost kursa.

Mislite li da je Vlada Srbije mogla još nešto da uradi da ublaži efekte globalne krize?

S. Vučićević: Efekte subvencionisanja kredita ne treba potcenjivati, jer su, ipak, pomogli brojnim malim i srednjim preduzećima da nekako preguraju najteže. Od početka sam sa kolegama predlagao Vladi da se država zaduži i obezbedi privredi „kiseonik“ u trenutku kada ga je najmanje bilo. Uz to, ukazivali smo da država na svom primeru treba da pokaže kako se štedi, ali to do sada nije uradila. A, bilo bi najlogičnije da otpusti na desetine hiljada virtuelno zaposlenih, ljudi koji rade nepostojeće poslove u javnom sektoru i državnoj administraciji.

Bez obzira na to što se najavljena reforma javnog sektora očekuje već godinama i što će sigurno imati pozitivne posledice, ne plašite li se da bi to moglo još više da obori tražnju i za vašim proizvodima?

S. Vučićević: To jeste realna opasnost, ali ti ljudi ionako ne rade ništa, a privreda mora da iz poreza obezbedi pare za njihove bruto plate. To onda gura budžetski deficit naviše, pa se to pegla kroz devalvaciju i na posredan način se obesmišljava realna vrednost našeg rada. Nećemo nigde stići ako se tako nastavi.

Uostalom, ako zaposleni u privredi ostaju zbog krize bez posla, zašto ne bi bili otpušteni i išli na biro i oni koji imaju virtuelna radna mesta u državnoj administraciji? Čemu dupli standardi? Zašto bi državna radna mesta bila sveta krava? Država se mora rešiti viškova zaposlenih u javnom sektoru i evo nama smanjenja budžetskog deficita. To se može ako se hoće. Pa, zar mora petoro ljudi da nam proverava ličnu kartu kad idemo u neku državnu instituciju?

Ima li Vlada političke snage za tako radikalnu meru?

S. Vučićević: Iz aviona se vidi da nam je država preskupa i tome se jednom mora stati na kraj. Mi smo od države tražili štednju još u januaru.

Zar je trebalo da prođe osam meseci i dođe MMF da bi Vlada konačno shvatila šta mora da uradi?

S. Vučićević: Tako je. Postoje stenogrami iz kojih se može videti da su privrednici to tražili još početkom godine.

Verujete li da bi u Srbiji moglo da se desi nešto slično kao u Rusiji, gde je Putin pozvao oligarhe i otvoreno od njih zatražio da državi vrate deo stečenog bogatstva?

S. Vučićević: Bilo kakvo poređenje Srbije i Rusije više liči na početak nekog vica i ne verujem da je to moguće. Uz to, javni sektor u Srbiji nemilice troši i njegovu neefikasnost privatnici ne mogu da nadoknade, koliko god da se slože da budu više društveno odgovorni. Kod nas još uvek postoje škole sa po samo par đaka. To je strašno neracionalno. Taj problem ne može da se reši brzo. Za to će trebati bar tri godine i biće sastavni deo priprema za članstvo u EU.

Šta se dešava sa kompanijom na čijem ste čelu? Može li propast Istrabenza potopiti i Droga Kolinska grupu?

S. Vučićević: Mislim da ne može. Postoje, doduše, tri moguća scenarija - dobrovoljno ili prinudno poravnanje i stečaj Istrabenza. Ne verujem da je ikome u interesu da Istrabenz otera u stečaj, jer tada ni poverioci ne bi uspeli da se u potpunosti naplate, a svi znaju da će za godinu-dve situacija da se popravi i da će porasti vrednost svih investicija, kako u turizam i nekretnine, tako i druge sektore. Vreme, dakle, radi za nas. Pri tome treba imati u vidu da i Istrabenz ima više vlasnika. Pored Maxima Holdinga Igora Bavčara, tu su i Petrol i jedan paradržavni fond, a oko 15 odsto drže mali deoničari. Oni imaju različito viđenje rešenja, a međusobno se plaše dominantnog uticaja najvećeg vlasnika.

No, pošto su obaveze Istrabenza trenutno veće od kapitala sve se više pita i 19 banaka, poverioca, čiji su interesi, takođe, različiti. Neke su uspele da se namire, jer su imale bolja sredstva obezbeđenja, neke bi želele da se brzo proda Droga Kolinska, a neko je ne bi prodavao dok ponovo ne stane na noge. Kada kriza prođe, tržište će početi da se oporavlja, pa samim tim i vrednost kompanije. Sada je tržište na dnu i zaista nije vreme za prodaju, ali se neki plaše da će pojedinci ili banke, preko Droga Kolinske da iscrpu celu Grupu i nanesu joj štetu, koju vlasnici i poverioci neće moći da kontrolišu. U ovoj priči ima bar pet-šest interesnih grupa...

Pa, neki vas optužuju da hoćete da preuzmete Droga Kolinsku?

S. Vučićević: Ne samo da nemam nameru da kupim Grupu ili neki njen deo, već smatram, i kao manjinski vlasnik i kao menadžer, da je ne treba prodavati bar narednih pet godina. Izričito sam protiv toga. Čak i ako se bude prodavala imovina Istrabenza, Droga Kolinska bi trebalo da bude poslednja, jer vreme radi za nju. Ovo je najgori momenat, jer je cena najniža. Kompanija ima dobre brendove i kvalitetan menadžment i prodaja bi bila velika greška, ali kao manjinski vlasnik ne mogu presudno da utičem na to.

No, s obzirom da sam uložio sopstveni novac, meni je u interesu da kompanija kad-tad dostigne najbolju moguću cenu. Menadžmentu treba dati odrešene ruke, jer znamo šta treba raditi i sa čime raspolažemo, svesni smo velikih mogućnosti na tržištu. Ovaj kredit treba iskoristiti za dalje jačanje tržišne pozicije u regionu i za to postoje svi elementi.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs