Fabrike kao spomenici kulture - mnogi industrijski objekti dragocena reprezentativna zdanja koja zaslužuju da budu sačuvana

U glavnom gradu nalazi se veliki broj industrijskih objekata, koji zbog arhitekture, namene i starosti predstavljaju zaštićena kulturna dobra. Status spomenika kulture tako poseduje 16 objekata ove vrste, dok se 29 njih nalazi pod prethodnom zaštitom, odnosno u procesu utvrđivanja zaštićenog statusa, rekli su nam u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

- Neki od ovih objekata zadržali su svoje prvobitne funkcije, iz vremena kada su izgrađeni, kao što je Železnička stanica, Opservatorija i Kovnica novca. Sa druge strane, pojedinim zdanjima promenjena je namena, pa je tako Fabrika čokolade i kakaa u Solunskoj ulici dobila poslovnu namenu. Nema mnogo zaštićenih industrijskih objekata koji su danas napušteni i nisu u funkciji, to su samo Parni mlin i Stara električna centrala "Snaga i svetlost" - objašnjava za "Danas" Saša Mihajlov, istoričarka umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Prema njenim rečima, najstariji među njima su Livnica Pantelić u Zemunu, koja je iz 1854. godine, i Železnička stanica iz 1884.

U skladu sa potrebama korisnika objekata i lokalne zajednice, starim objektima određuju se adekvatne nove namene. U svetu je ova pojava rekonstrukcije industrijskih objekata započeta još pre dosta godina, ali se i u našoj zemlji u poslednje vreme radi na tome. Skorašnji primer je to što je zgradu Stare centrale u Skender-begovoj ulici dobio Muzej nauke i tehnike.

Međutim, arhitekta Đorđe Bobić nam navodi da postoji oko 40 ovakvih objekata u Beogradu, koji su reprezentativna arhitektonska zdanja, kao i da su mnogi od njih napušteni. Kako kaže, ideja o revitalizovanju industrijskih objekata postoji još od ranije.

- Određen broj ovih zgrada je revitalizovan i uglavnom su dobile javne funkcije. Međutim, problem kod velikog broja ovih objekata je imovina. Naime, neke od njih su se nalazile u vlasništvu nekadašnjih društvenih firmi, koje su ili nestale ili su u bankrotu. Takođe, pojedine su i u fazi privatizacije, pa se mora čekati da se ti pravni postupci razreše - ističe Bobić.

On dodaje da su mnogi od ovih objekata prazni i po 10 do 15 godina i da izgledaju prilično ruinirano. Kaže da se u drugim zemljama sveta slični objekti koriste u razne svrhe. Tako je, na primer, jedna fabrika u Londonu, koja je davno prestala sa funkcijom, pretvorena u ateljee, koje grad iznajmljuje.

(Carinarnica)

Zaštićeni objekti

Od 16 industrijskih objekata, koji predstavljaju kulturna dobra, četiri su kategorije "kulturnih dobara od velikog značaja". To su: Železnička stanica, Livnica Pantelić u Zemunu, zgrada Prve srpske opservatorije i zgrada Stare telefonske centrale.

Spomenike kulture, sem ova četiri zdanja, predstavljaju i Astronomska opservatorija, Carinarnica u Zemunu, Fabrika šećera, Moderna garaža u Majke Jevrosime, Parni mlin, zgrada Državne štamparije, Kovnica novca, zgrada Seizmološkog zavoda, Zemunska pošta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 09.09.09.)