(Progressive magazin) Ilija Šetka, generalni direktor Apatinske pivare - Gotovo svako drugo pivo popijeno u Srbiji proizvedeno je u Apatinskoj pivari

(Ilija Šetka)

Sa tradicijom dužom od 250 godina, Apatinska pivara je jedna od najstarijih u regionu. U periodu do Prvog svetskog rata proizvodila je 16.000 hektolitara piva godišnje, dok sada ima operativni kapacitet od 4.000.000 hektolitara godišnje. Portfolio Apatinske pivare danas čine Jelen, Nikšićko i Apatinsko pivo, a deo asortimana su svetski brendovi kao što su Beck’s, Stella Artois, Lowenbräu, Leff e, Hoegaarden... Početkom 21. veka Apatinska pivara postala je deo mreže kompanije Anheuser-Busch InBev, a već godinu dana na njenom čelu nalazi se Ilija Šetka, prvi domaći ‘kadar’ od privatizacije koji je imenovan za generalnog direktora Apatinske pivare. “Došao sam na čelo Apatinske pivare u veoma kompleksnom momentu, kada je nastupila ekonomska kriza. Međutim, ovaj težak zadatak bio je dodatni motiv da se postigne naizgled nemoguće, a to su odlični rezultati i u uslovima veoma složenog i zahtevnog okruženja”, kaže Ilija Šetka u razgovoru za Progressive magazin.

Kakvi su bili počeci poslovanja Apatinske pivare – kada je osnovana, koliko je imala zaposlenih, koje je brendove proizvodila i na koja tržišta ih je plasirala?

Zapisi o radu Carske pivare u Apatinu datiraju još od 1756. godine. Carska komora izdala je pod zakup pivaru već početkom 19. veka, a prva rekonstrukcija proizvodnih pogona usledila je 1870. Proizvodnja je porasla čak na 40.782 hektolitra već 1950. godine, kada je i broj zaposlenih radnika povećan na 120. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka prioritet je bilo ulaganje u modernizaciju linija za proizvodnju, pa je zahvaljujući tome 1977. proizveden čak 634.681 hektolitar piva. Proces privatizacije, započet 1991. godine, rezultirao je time što je Apatinska pivara početkom 21. veka postala deo mreže internacionalnog lidera u pivarskoj industriji – kompanije Anheuser-Busch InBev.

Šta se od tog trenutka promenilo? Šta se u kompaniji dešavalo od preuzimanja do danas, kada je reč o kapacitetima, pogonima, distributivnim centrima, prometu, portfoliju, tržištu...?

Jedna od najuspešnijih privatizacija u našoj zemlji realizovana je 2003. godine kroz strateško partnerstvo Apatinske pivare, najvećeg proizvođača piva u zemlji, i vodeće belgijske pivarske kompanije Interbrew. Ovim partnerstvom nastavljeno je uspešno poslovanje naše pivare, a domaće znanje i 250 godina duga tradicija u pivarstvu obogaćeni su međunarodnim iskustvom i znanjem vodeće evropske pivarske industrije. Već 2004. godine formirana je kompanija InBev, udruživanjem belgijskog Interbrewa i brazilskog AmBeva, radi stvaranja svetskog lidera po kapacitetu proizvodnje piva, što je i ostvareno. Od privatizacije u Apatinsku pivaru je uloženo više od 120 miliona evra kroz kapitalne investicije, poslovanje je u svim segmentima unapređeno, a zaposleni su kroz specijalizovane obuke, seminare, predavanja i svakodnevnu saradnju sa kolegama iz Evrope obogatili svoja znanja i iskustva. Krajem 2008, postali smo deo Anheuser-Busch InBeva, jedne od pet najvećih kompanija robe široke potrošnje na svetu, čime je otvoreno novo poglavlje razvoja i prosperiteta pivare. Danas Apatinska pivara ima operativni kapacitet od 4.000.000 hektolitara godišnje i 900 zaposlenih u pivari u Apatinu, stovarištima širom Srbije i poslovnom sedištu u Beogradu.

Koliko je novca InBev investirao u Apatinsku pivaru i da li je Anheuser-Busch InBev njen stoprocentni vlasnik?

Nedavno je završen postupak preuzimanja preostalog paketa akcija pivare od 0,9 odsto od strane većinskog vlasnika (Interbrew Central European Holding). Prinudna prodaja akcija nesaglasnih manjinskih akcionara još traje, odnosno saldiranje je u toku, a čim se ono završi očekujemo da će vlasništvo Interbrewa biti potpuno i stoprocentno. U periodu od 2003. do 2008. godine u našu kompaniju investirano je oko 120 miliona evra kroz kapitalne investicije.

Šta u ovom trenutku čini portfolio Apatinske pivare? Koja piva proizvodite u Srbiji? Za plasman kojih piva iz Grupe ste zaduženi na našem tržištu?

Portfolio Apatinske pivare pažljivo je odabran na osnovu omiljenih brendova naših potrošača: Jelen pivo, Nikšićko pivo i Apatinsko pivo. Deo asortimana čine takođe svetski brendovi piva kao što su: Beck’s, Stella Artois i Lowenbräu, a od maja ove godine portfolio proizvoda proširili smo sa tri belgijska pivska brenda specifičnog ukusa: Leffe Blond, Leffe Brown i Hoegaarden. U Srbiji se proizvode svi pomenuti brendovi osim belgijskih Leffe Blond, Leffe Brown, Hoegaarden i Stella Artois.

Koliko je ukupno tržišno učešće Apatinske pivare u Srbiji?

Mi smo lider u proizvodnji piva u Srbiji. O tome najbolje govori podatak da je gotovo svako drugo pivo popijeno u Srbiji proizvedeno u Apatinskoj pivari. Jelen pivo je naš najvažniji proizvod i na njemu počiva asortiman pivare u Srbiji.

Da li vas to zadovoljava ili ćete se i dalje truditi da povećate učešće?

Biti lider u proizvodnji piva u Srbiji sa Jelen pivom, koje je po volumenu najjači brend u regionu centralno-istočne Evrope, svakako je rezultat koji nas čini ponosnim i motiviše da budemo još uspešniji. Zato ćemo nastaviti da radimo na izgradnji trajnih veza sa potrošačima, upravo kroz bogatu ponudu brendova, a jedan od principa kojim se svakodnevno rukovodimo u radu jeste taj da nikada nismo zadovoljni postignutim rezultatima, ma koliko oni bili izuzetni.

Koliko ste piva prodali u 2008. godini (u odnosu na 2007)? Na koja sve inostrana tržišta izvozite vaše brendove?

Tokom 2008. godine prodali smo ukupno 3,6 miliona hektolitara piva, od čega je 3 miliona distribuirano na tržište Srbije, a 640.000 je izvezeno na tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Austrije, Kube i Australije. Time je zabeležen ukupan rast prodaje od 4,2 odsto u odnosu na 2007. godinu, dok je izvoz porastao za 6,7 odsto. U 2008. godini ostvarena je rekordna prodaja Jelen piva, sa porastom od 5,1 odsto u odnosu na rezultate iz 2007. godine. Inače, Jelen pivo po volumenu predstavlja naprodavaniji pivski brend u regionu centralne i istočne Evrope, koji obuhvata sve zemlje bivše Jugoslavije, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Češku i Slovačku.

Tržište piva u Srbiji je prilično konkurentno. Ko su vaši najveći rivali i kako se takmičite sa njima?

Evidentno je da je srpsko tržište piva prošlo kroz fazu internacionalizacije. Možemo slobodno reći da danas tri svetske pivarske kompanije (Anheuser-Busch InBev, odnosno Apatinska pivara, Carlsberg i Heineken) čine gotovo 90 odsto tržišta. Upravo pomenute kompanije – Carlsberg i Heineken – smatramo najvećim konkurentima, ali to nas dodatno motiviše da se usavršavamo u svakom pogledu.

Kroz koje sve kanale distribuirate svoje brendove i da li se susrećete sa nekim problemima, poput recimo naplate potraživanja? Kako te probleme prevazilazite?

Sarađujemo sa svim kanalima i sa svim mestima prodaje. Naši proizvodi imaju visoku distribuciju, a Jelen pivo je verovatno jedini pravi nacionalni pivski brend, budući da se može naći u svakom kutku naše zemlje. Što se tiče problema – njih uvek ima, pogotovo u vreme krize koja je prisutna kako u svetu tako i kod nas. Trudimo se da ih prevaziđemo zajedno sa našim partnerima i kupcima, a sve u cilju zadovoljstva naših potrošača.

U trenutku kada je Apatinska pivara postala deo InBeva došlo je do tehničke modernizacije, odnosno do uvođenja standarda InBeva. Možete li nam reći nešto o tome?

Apatinska pivara posluje primenjujući globalni Anheuser-Busch InBev Sertifikat za Plant Management System (VPO), HACCP i globalni Anheuser-Busch InBev Sertifikat za sistem prodaje (WCCP). U decembru 2007. godine sertifikovali smo se za sistem prodaje (WCCP), a revizija koja je sprovedena u januaru ove godine potvrdila je da je Srbija najuspešnija zemlja u 2008. godini među članicama Anheuser-Busch InBeva. Plant Management System (VPO), koji je u junu 2007. godine implementiran u sektore Proizvodnje i Primarne logistike, uspešno se održava i rezultati su svakim danom sve bolji.

Od 23 pivare centralne i istočne Evrope, koje posluju u okviru kompanije Anheuser-Busch InBev, Apatinska pivara je imala najbolje rezultate u 2008. godini i dobila je priznanje za rezultate ostvarene u prodaji?

Srbija je već postigla izuzetne uspehe na internacionalnim naučnim, muzičkim i sportskim manifestacijama, a osvojivši ove nagrade dokazali smo da možemo ostvariti odlične rezultate i u biznisu. Malo je reći da sam ponosan, budući da je Anheuser- Busch InBev najveća kompanija za proizvodnju piva u svetu i jedna od pet najvećih kompanija robe široke potrošnje. Takođe, dodeljena su nam posebna priznanja za dostignuća u prodaji i marketingu (na osnovu kvaliteta rada i ostvarenih rezultata u 2008. godini). Priznanja koja smo dobili za uložen trud i energiju u protekloj godini svakako će nas motivisati da u budućnosti budemo još bolji.

Osim priznanja unutar Grupe, dobili ste i brojna druga priznanja – Monde Selection, Eureka Brisel, Najbolje iz Vojvodine, Najbolje iz Srbije…?

Moram reći da su mi, ipak, najdraža priznanja potrošača. Jelen pivo je na nedavno završenom Beer Festu, petu godinu zaredom, nagrađeno titulom Najboljeg piva. Prema glasovima anketiranih posetilaca, u konkurenciji od više od 30 ponuđenih pivskih brendova, naš ‘Jelenko’ je proglašen za najboljeg. Ponosni smo i na titulu Najpopularnijeg srpskog proizvoda, koju je Jelen pivo osvojilo u okviru akcije ‘Biram domaće’, udruženja Moja Srbija. Tada je čak 47,7 odsto od 2.146 ispitanika (među kojima je bilo 1.319 žena) prvo mesto na listi omiljenih domaćih brendova dodelilo upravo našem Jelen pivu. Takođe, tu su nagrade stručne javnosti, koje su rezultat konstantnog ulaganja u kvalitet i razvoj prepoznatljivosti brenda. Na primer, nagrade na tradicionalnom 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i u međunarodnoj selekciji kvaliteta Monde Selection 2009. Ponosni smo laureati i znaka Najbolje iz Vojvodine i Najbolje iz Srbije. Brojna priznanja i nagrade za naše brendove i kompaniju jesu najveća potvrda da je Apatinska pivara na dobrom putu.

Apatinska pivara mnogo ulaže u akcije društvene odgovornosti, poput podizanja svesti o odgovornom konzumiranju piva, ali i o potrebi reciklaže. Možete li nam reći zašto inicirate i podržavate ovakve akcije?

Smatramo da je dužnost velikih kompanija i lidera da kroz razne korporativne društvene aktivnosti doprinesu što kvalitetnijem životu ljudi u zajednici u kojoj posluju. Zato pokrećemo i podržavamo kampanje koje doprinose edukaciji i jačanju svesti javnosti o temama gde jedino kontinuirane akcije mogu doneti rezultate. Budući da smo tržišno orijentisana kompanija, koja je fokusirana na interesovanja, potrebe i želje potrošača, svesni smo da preko naših brendova imamo odgovornu društvenu ulogu. Sponzori smo fudbalske Jelen Super Lige, Sabora trubača u Guči, organizatori velikih muzičkih festivala poput Jelen pivo Live i Beck’sperience...

Osmišljavanjem i realizacijom naših kampanja, nastojimo da promovišemo isključivo odgovorno konzumiranje alkohola, kao i da kroz konkretne projekte i akcije motivišemo javnost na odgovorno ponašanje prema sebi i drugima. Tako smo 2008. godine pokrenuli nacionalnu edukativnu akciju ‘Kad pijem – ne vozim!’, sa ciljem da promovišemo i podržimo isključivo odgovorno konzumiranje alkohola i edukujemo javnost o rizicima kombinacije pića i vožnje. I ove godine akcija je realizovana za vreme Sabora trubača u Guči i Beer Festa, a u saradnji sa MUP-om Srbije. Sa ciljem da javnost edukujemo o značaju recikliranja i energetskim uštedama koje ono donosi, pokrenuli smo akciju ‘Reciklirajte i Vi!’, gde smo u okviru ‘Veselog spusta’ prikupili više od 20.000 limenki za recikliranje.

U prvom kvartalu 2009, kao posledica krize, na tržištu je došlo do pada prodaje piva od oko 20 odsto. Koliko od toga u FMCG-u? Šta se dešava u drugom kvartalu i kakva su vaša očekivanja do kraja godine?

Pad tržišta u prvom kvartalu rezultat je izuzetno lošeg vremena, kao i svetske ekonomske krize i neizvesnosti koju ona donosi. U drugom kvartalu, zbog daleko boljih vremenskih uslova, pad tržišta je znatno niži i iznosi oko devet odsto. Ovaj pad od devet odsto direktna je posledica svetske ekonomske krize, a svi kanali prodaje su ga podjednako podneli. Što se tiče očekivanja do kraja godine, pad ukupnog tržišta, po mojoj proceni, biće u skladu sa trendom drugog kvartala.

Kakvi su planovi i ciljevi kompanije za drugu polovinu 2009. i 2010. godinu?

U 2009. godini trudićemo se da nastavimo pozitivan trend iz prve polovine godine, na zadovoljstvo naših vernih potrošača. Što se tiče planova za 2010. godinu, još uvek je rano za komentare.

Da li će biti širenja portfolija i izvoza?

Mi smo jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, a povećanje izvoza je ono na šta se fokusira Apatinska pivara. Nažalost, teško je govoriti o budućim planovima zbog nepovoljnih eksternih faktora, kao što su višestruka povećanja pojedinih taksi u Srbiji (na primer taksa za vodu), što nas čini manje konkurentnim u odnosu na zemlje okruženja. Takođe, postoje konkretni problemi kada je reč o pokušaju uvođenja novih taksi na pivo i u Bosni (ali i na ostale poljoprivredne proizvode iz Srbije), što bi dodatno otežalo izvoz na naše najveće tržište posle Srbije.

Apatinsko pivo za potrebe tržišta Bosne i Hercegovine moglo bi uskoro da bude točeno u nikšićkoj pivari Trebjesa, koja je takođe članica Anheuser-Busch InBeva?

Zakonom o zaštiti domaće proizvodnje u BiH bilo je predviđeno uvođenje carina na robu koja se uvozi iz Srbije i Hrvatske, ali ne i za uvoz robe iz drugih zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. U tom trenutku Srbija i Hrvatska su stavljene u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, što je dovelo do njegovog direktnog kršenja. Kako je sporni Zakon do donošenja konačne odluke Ustavnog suda BIH stavljen van snage, u ovom trenutku ne postoji potreba za prevazilaženjem date situacije.

Dragana Vraneš

Tekst u celosti preuzet iz www.crier.rs