Božidar Đelić, potpredsednik i ministar Vlade Srbije - Uložićemo 300 mil EUR u nauku
Sagledavajući surovu budžetsku realnost, krenuli smo u pronalaženje alternativnih i dodatnih izvora finansiranja sa ciljem da se u sledećih pet godina uloži ukupno 300 mil EUR u našu naučnu i tehnološku infrastrukturu. Srbiju će 29. i 30. septembra posetiti ekipa Evropske investicione banke da finaliziramo naše pregovore oko prioriteta unutar nekomercijalnog kredita od 150 mil EUR koje je njihov upravni odbor odobrio u julu mesecu, kaže u razgovoru za "Blic" ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.
Koliko kredita bi Srbija još mogla da dobije i od kojih institucija?
Očekujemo pozitivan ishod do decembra na naš predlog da Evropska komisija odobri 25 mil EUR bespovratnih sredstava za izgradnju infrastrukture, a već smo otpočeli pregovore sa Svetskom bankom za kredit u iznosu od 50 mil EUR i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope za iznos od 35 mil EUR. Očekujem dovršetak svih tih dogovora do leta 2010. godine, a što se tiče Evropske investicione banke, radićemo danonoćno da taj kredit već za sledeću građevinsku sezonu bude iskorišćen.
Dakle, 150 mil EUR od EIB je prvi novac na koji ćemo moći da računamo?
Da, ali mora da dođe i do sufinansiranja iz budžeta. Niko nam neće pomoći ako ne pomognemo sami sebi. To se vidi iz našeg učešća u evropskim projektima. Svaki taj projekat podrazumeva da se uloži bar 15 do 20% sopstvenih sredstava. Budžet za nauku je nedovoljan. Realnost Srbije je da mi, prema našem BDP-u, trošimo dva puta više za penzije nego jedna Rumunija ili Slovačka, a ulažemo tri puta manje od Hrvatske i šest puta manje od Slovenije za nauku i tehnologiju.
Pominjali ste i strategiju naučnog i tehnološkog razvoja. Za kada se ona sprema?
Strategija je predstavljena početkom jula i do kraja septembra biće u toku javna rasprava. Pozivam sve zainteresovane da je pogledaju na sajtu Ministarstva nauke www.nauka.gov.rs i da daju svoj doprinos raspravi na online forumima. Strategija ima sedam prioriteta. Ti prioriteti su, pored hrane, poljoprivrede i informacionih tehnologija, i energetika i energetska efikasnost, ali i nauka o materijalima i biomedicina.
Šta je predviđeno strategijom?
U novoj strategiji je zacrtano da se ukupna ulaganja u nauku sa trenutnih 0,3% BDP-a povećaju u sledećih pet godina na 1% BDP. Tek od tog nivoa tehnika tehnologija i inovacije su u dovoljnoj meri prisutne u datom društvu. Mi smo na dnu evropske skale po tom merilu. Veoma važan deo ove strategije je i otvaranje ka privredi. Sa kolegama iz Ministarstva finansija smo se dogovorili da se u budžetu za 2010. godinu pojave poreski podsticaji za investicije u nauku i tehnologiju. Predložiću i da one firme koje zaposle stručnjake sa masterom i doktoratom iz domena prirodnih nauke i tehnike tokom dve godine budu oslobođene plaćanja doprinosa.
U šta ćete prvo ulagati?
Prvo je u planu da se dovrše stanovi za naučnike. Razjašnjene su nedoumice sa beogradskom direkcijom za imovinu. Gradiće se u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Drugo, kada je Petnica u pitanju, planiramo da dovršimo njenu infrastrukturu, koja već 11 godina čeka na to, a u planu je i izgradnja kampusa Matematičke gimnazije. To je nešto što treba da omogući pronalaženje i očuvanje naših talenata. Moramo da popravimo kvalitet postojeće infrastrukture. Zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu tone, tehnički fakulteti nemaju više prostora. Tu ćemo ili dograditi jednu zgradu ili ćemo na Novom Beogradu, u saradnji sa Univerzitetom i Ministarstvom prosvete, izgraditi novi kampus tehničkih fakulteta. Trudićemo se da od samog početka uradimo taj projekat sa jednim brojem velikih svetskih tehnoloških firmi koje su već sada upućene na naše stručnjake. Napravićemo uslove prema kojima će moći da se pojave novi tehnološki inovatori na Kampusu Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i drugim univerzitetima.
Da li će ta ulaganja biti dovoljna da se naši naučnici u dijaspori vrate ili da se zadrže oni koji nameravaju da odu?
Prvo moramo preći sa parola da treba vratiti ljude ka konkretnim akcijama. Napokon gradimo bazu podataka naših naučnika u dijaspori, već smo blizu 1.000 onih koji su prisutni. Radimo na zakonskim osnovama sa kolegama iz prosvete da oni koji žele da se vrate, a već imaju određeni broj godina iskustva na značajnim institucijama, budu primljeni ovde da rade kada dođe do otvaranja pozicija, a da im ne nudimo da budu pripravnici.
Kroz ove investicije i naročito kroz program sa Svetskom bankom imaćemo i programe povratka. Izgradnja lamela podrazumeva da jedan broj stanova bude određen i za povratnike.
Kako bi još mogao da se nabavi novac za finansiranje nauke nezavisno od budžeta?
Tako što bi napravili investicioni fond za najperspektivnije tehnološke ideje. U ovom momentu radimo sa Evropskim investicionim fondom i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a obavili smo i razgovor sa gospodinom Benetom, koji je predsednik "Intela", da budu naši partneri u tome. "Intel" ima jedan od najvećih investicionih fondova u domenu informacionih tehnologija. Oni imaju interes da pronađu pametnu ideju ovde, a mi imamo interes da bude takvih finansijera. To je način na koji pokušavamo da nadomestimo nedostatke iz budžeta. Moramo prekinuti sa tim da sve mora da uradi država.
Naši najbolji naučnici
U centru svega su ljudi jer kada radimo na strategiji, ja mislim na Đorđa Miljkovića sa Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" koji je sa 32 godine već u vrhu svoje profesije, Mihajla Čubrovića, studenta doktorskih studija na Univerzitetu u Lajdenu, koji je objavio kao glavni autor rad u oblasti fizike u najprestižnijem svetskom časopisu "Science", na Mirka Đorđevića, pobednika međunarodnog takmičenja "Laboratorija slavnih", kao i na Luku Milićevića i druge dobitnike medalja na 50. međunarodnoj olimpijadi iz matematike, Nikolu Šibalića, Aleksandra Vasiljkovića, dobitnike medalja na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike. Mislim i na Ivanu Pešić, koja je prva Srpkinja koju su Unesco i L’ oreal prepoznali kao jednu od tri najperspektivnije mlade evropske naučnice. Ali ne mislim samo na mlade, već i na njihove kolege i na rukovodioce institucija i naučnih udruženja koji vuku sitsem napred. Želim da im omogućimo da uspešno nastave svoje karijere ovde i da im pružimo podršku jer će oni voditi tehnološki i naučni razvoj Srbije, kaže ministar Đelić.
Centar za popularizaciju
Kako planirate da popularizujete nauku kod nas?
Jedna od ključnih planiranih investicija je centar za popularizaciju nauke i tehnologije koji će biti u Beogradu, ali koji će imati aktivnosti u nekoliko mesta u Srbiji. Centar će funkcionisati po principu interaktivnosti. To znači da će se posetioci saznati kako dolazi do erupcija, da li postoje kosmička zračenja i da li možemo da ih vidimo, kako se kroz DNK identifikuje počinilac zločina, kako se pravi jedna veštačka kost. Uz to će biti i jedan Imax bioskop u tri dimenzije koji prikazuje celu evoluciju zemlje i druge prirodne fenomene na jedan izuzetno uzbudljiv način. To je mesto koje će posećivati škole iz cele Srbije.
Stanovi za naučnike
Kada počinje izgradnja stanova za naučnike?
- Radimo na tome da obezbedimo pare i obezbedićemo ih iz delimično iz kredita Evropske investicione banke, a delimično iz Banke saveta Evrope, i to će se desiti u sledeće tri godine. Prvi prioritet je treća lamela, gde su već dodeljeni stanovi, a posle toga imaćemo još četiri. Iskustvo je pokazalo da je dobijanje stanova po povoljnim uslovima u smislu kirije ili kupovine veoma važan način vezivanja talenata za zemlju.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 15.09.09.)