Pet dimenzija kulture određuje društva - Koje države su bliske Srbiji, a koje se razlikuju?

Prevazilaženje kulturoloških razlika moguće je ukoliko razumemo razloge zbog kojih se neko ponaša na način na koji se ponaša. Ovim principom prevazilaze se razlike i u korporativnoj kulturi, o čemu je eKapija pisala.

Kako kaže Valentina Ivanić, direktorka Cultural due diligence Institute, koji se bavi merenjem i dubinskim sagledavanjem korporatvnih kultura kompanija, ograničenja ne postoje.

Napominje i da se pitanje konkurentnosti pogrešno postavlja, vezujući se za nacionalni nivo, umesto za nivo kompanija, budući da se na globalnom tržištu ne takmiče države, već kompanije.

- Razumevanje se postiže upoznavanjem dimenzija kulture neke zemlje, upoznavanjem sa načinima na koje te dimenzije utiču na svaku od funkcija menadžmenta. Postoje treninzi, čiji je cilj da polaznicima omogući da bolje razumeju jedni druge. Zapravo, ljudi ne komuniciraju rečima, već očekivanjima, pa se u tom smislu treninzi mogu smatrati nekom vrstom upoznavanja i jedne i druge strane, s tim šta mogu da očekuju jedni od drugih - pojašnjava sagovornica našeg portala.

Postoji pet dimenzija kulture. To su: distanca moći (stepen u kojem članovi društva prihvataju da je moć ravnopravno raspoređena), izbegavanje neizvesnosti (mera u kojoj se članovi društva osećaju komforno u situacijima koje su neizvesne), maskulina vs. feminina dimenzija (preferencija ka uspehu vs. kvalitetnim međuljudskim odnosima), individualizam vs. kolektivizam (ja ili kolektiv) i orijentacija ka dugom vs. kratkom roku (strpljivost, štednja, istrajanost, razvoj vs. rast, potrošnja, kratkoročni ciljevi).

Društva se razlikuju u odnosu na klastere kultura kojima pripadaju. Tako imamo društva, odnoso klaster visoke i klaster niske distance moći, društva koja su okrenuta dugom u odnosu na kratak rok i slično.

- U zavisnosti od toga u kojoj grupi, odnosno klasteru se neka zemlja nalazi, formiraju se i različiti stilovi upravljanja. Svaka od dimenzija kulture neke zemlje utiče na svaku od funkcija menadžmenta na određeni način. Poznavanje prirode, intenziteta i pravaca tih uticaja, omogućava i upravljanje razlikama u kulturi - govori Ivanićeva.


Primer francuskih i kineskih poslodavaca

Poslodavcu iz Francuske, koja se svrstava u kulturu individualizma, potreba za kontrolom svakog koraka u poslu koji je delegirao, stvara dodatni trošak. To se ne odnosi samo na vreme, već i na gubitak poverenja u zaposlene iz Srbije, koji pripadaju kulturi kolektivizma.

- Ukoliko ste iz Srbije a zaposleni ste kod francuskog poslodavca, tada očekujete da podelite odgovornost sa njim za sprovođenje svake faze zadatka koji vam je delegiran. Potreba da se podeli odgovornost je ukorenjena u kulturama koje su kolektivističke. U tom tipu kultura nije moguće primeniti upravljanje prema ciljevima ili MBO (Management by Objectives). Osim toga, poslove je funkcionalnije delegirati grupama umesto pojedincima - pojašnjava sagovornica.

Kineski poslodavci smatraju da previše vremena troše na slanje mejlova. Ova zemlja pripada kulturi niskog izbegavanja neizvesnosti, što znači da se njeni pripadnici komforno osećaju u situacijama koje nisu jasno i precizno unapred definisane poslujući u Srbiji.

- Društva se od neizvesnosti brane postavljanjem pravila, pisanjem zakona, uvođenjem tehnologija i slično. Budući da je Srbija kultura visokog izbegavanja neizvesnosti, za očekivati je da se zaposleni osećaju sigurno kada je opis onoga što treba da rade precizno naveden u pismenoj formi - dodaje Valentina Ivanić.


Ko pripada kom modelu kulture i gde je Srbija?

Napomine da se ne može govoriti o modelu evropske ili globalne kultrue, nego da postoje grupe zemalja za koje se može reći da se odlikuju sličnim dimenzijama kulture.

- Za zemlje koje su članice Evropske unije može se reći da su zemlje koje odlikuju niska distanca moći, visoko izbegavanje neizvesnosti, maskuline vrednosti, orijentacija ka kratkom roku i individualizam. Srbija, budući da se svrstava u grupu zemlja koje odlikuje visoka distanca moći, ima sličnosti u tom smislu sa Kinom, Rusijom, koje pripadaju takođe redu zemalja visoke distance moći. U red zemalja niske distance moći ubrajjau se Nemačka, Austrija i SAD - navodi sagovornica.

Kada je u pitanju izvegavanje neizvesnosti, Srbija, kao zemlja koju odlikuje visoko izbegavanje neizvenosti, bliska je Rusiji, Belgiji, Japanu, dok se velike razlike u poslovanju ispoljavaju prilikom poslovanja za zemljama koje odlikuju niski indeksi izbegavanja neizvesnosti kao što su Velika Britanija, Švedska, SAD, Kina.

- Dok se većina evropskih zemalja svrstava u individualističke, kao i SAD, Australija, kolektivističke zemlje su pored Srbije i Turska, Rusija, Kina, Brazil, Japan kao i Grčka - dodaje Ivanićeva.

Srbija pripada grupi femininih kultura, gde takođe spadaju i sve zemlje bivše Jugoslavije, ali i Danska, Finska, Francuska, Norveška, Holandija, Švedska, kao i Rusija. U red maskulinih kultura svrastavaju se kultura SAD, Austrije, Nemačke, Japana.

Naša zemlja pripada kulturama koje odlikuje umeren odnos prema dugom roku, dok se kao tipičan predstavnik kulture okrenute ka dugom roku navode kulture Kine i Japana. Kao tipičan predstavnik kulture okrenute ka kratkom roku navodi se kultura SAD.

Aleksandra Kekić