Ljubav prema cveću i istoriji pretočila u blog od koga očekuje zaradu

Delorija Bunđa Sajčić iz Zemuna profesorka je istorije i strastvena baštovanka. Autorka je bloga Floradela, na kome deli svoju ljubav prema cveću, a nada se da će joj to doneti i zaradu.

Cveće je oduvek volela, jer je stalno bilo u njenoj blizini. Rođena je u Pančevu, a odrasla u selu u južnom Banatu, u Omoljici. Tamo je njena baka održavala bašticu, majka se brinula o sobnom bilju, a najmlađa tetka bila veliki ljubitelj i poznavalac cveća. Nju je Delorija najčešće zvala za savete i cvetne razgovore.

- Nakon udaje zainteresovala sam se za cveće. Počela sama da ga uzgajam i ta ljubav od tada samo raste. Za tu moju cvetnu vezu "kriv" je jedan prkos ciklama boje, koji se slučajno našao u komšijinom kanalu. Verovatno su vetar ili neka životinja donele seme, ja sam ga izvadila i posadila kod nas. Tada sam imala osam godina i od tog trenutka taj prkos i dan danas cveta svakog leta u dvorištu – govori Delorija za Priče sa dušom.

U njenom vrtu mogu se pronaći hortenzije, ehinacea, kosmos, floks, ladolež, klematis, različak, ljiljani, ukrasni duvan, muškatle, kleoma, bugenvilije, hibiskusi, hajdučka trava, a leti se najviše raduje ružama, floksu, dalijama, bugenvilijama, gauri i cinijama, kao i divljem cveću.

Na blogu piše o cvetnoj istoriji, koja obuhvata odnos ljudi i cveća kroz prošlost i njihove uzajamne uticaje. Kako su se ljudi od najstarijih civilizacija pa nadalje tokom vekova bavili i inspirisali cvećem, kako su ga upotrebljavali i davali mu različita svojstva i značenja.

- Od ruža u antici preko narcisa koji su se širili zapadnom i severnom Evropom sa rimskim osvajanjima i kasnije srednjovekovnim monasima ili o posebnom mestu koje ljiljan ima u hrišćanstvu zbog povezanosti sa kultom Bogorodice, lalu da ne pominjem. Ovo je tek nekoliko najprepoznatljivijih cvetnih simbola o kojima pišem - kaže ova profesorka istorije.