U infrastrukturu za upravljanje otpadom Srbija bi u narednih 5 godina mogla da uloži 1 mlrd EUR

U Srbiji se organizovano skuplja oko 80% komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od 3.500. Međutim, svega 5% komunalnog otpada se preradi, pokazuju podaci Udruženja reciklera Srbije, a stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada i da je potrebno organizovano sakupljanje.

- U zemljama EU kroz ove vrste prerade odlazi oko 75% otpada, a u nekim zemljama, poput Danske, Belgije, Finske, Švedske, skoro sav otpad se preradi. Kod nas se najveći deo sakupljenog komunalnog otpada odlaže bez ikakve prerade i to na deponije koje nemaju osnovne ekološke standarde, a preradi se do 5% komunalnog otpada - kaže za Tanjug generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Ističe da osim problema u sektoru komunalnog otpada, u Srbiji postoji problem sa otpadom iz sekora rudarstva, industrijskim otpadom, istorijskim otpadom koji datira iz bivših državnih i društvenih preduzeća, kao i kod medicinskog, građevinskog i ambalažnog otpada.

Napravljeni su, kaže, određeni pomaci za poslednjih desetak godina u oblasti ambalažnog otpadu, pa se procenjuje da je stopa reciklaže u ovom sektoru 35 do 40%. Ipak, napominje, ambalažni otpad uvozimo iz drugih zemalja, umesto da se više prikuplja kod nas.

Jedan od ključnih problema je nerazvijen sistem razvrstavanja otpada te zato on završava na deponijama. Kada je reč o otpadu koji zahteva specifičan tretman kao što su električni i elektronski uređaji, gume, baterije, akumulatori, ulja... zabeleženi su dobri rezultati, ističe.

Neophodno je, kaže, da se uspostavi dugoročno održivi sistem upravljanja otpadom primenjiv u našoj zemlji, kao i da za sve "igrače" u ovoj oblasti pravila budu jasna i da se primenjuje kaznena politika za svako nepoštovanje pravila.

Što se tiče prihoda od ekološke takse, oni iz godine u godinu rastu, ali bi mogli da budu još veći kada bi se povećao obuhvat naplate, odnosno kada bi sve firme, koje su u obavezi da plaćaju tu naknadu to i činile. Do kraja ove godine Agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine imaće u funkciji novi softver koji će biti povezan sa APR-om i Upravom carina, a omogućiće ovim institucijama da lakše i brže dostavljaju izveštaje preduzećima u reciklažnoj industriji.

Navodi podatak da je u 2018. godini na ime eko takse u budžet Srbije uplaćeno 11,6 milijardi dinara, dok je za Zeleni fond, koji je sada samo budžetska "linija", za ovu godinu opredeljeno manje od tri milijarde dinara. Obradović kaže da je neophodno izdvojiti Zeleni fond kao posebnu finansijsku instituciju koja će se baviti finansiranjem troškova iz oblasti životne sredine.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ističe da je važna edukacija građana, odnosno velika javna kampanja. Kaže da bi 80% građana recikliralo kućni otpad kada bi imali namenske kontejnere za razvrstavanje.

- U nekim gradovima postoje, ali to ne bi trebalo da budu pojavne fome, već moramo imati, na primer, kontejnere za odlaganje baterija u šoping centrima - kaže Mitrović.

Dodaje da Srbija godišnje "baci" 50 mil EUR korisnih materijala na smetlišta i deponije.

- Srbija reciklira svega 3% komunalnog otpada, a do 2025. to bi trebalo da bude oko 25%. To je zahtevan proces koji traži velike investicije u infrastruktru - kaže Mitrović.

Upravo je tu, kaže, velika šansa za infrastrukturne projekte, jer bi samo za pet godina Srbija u komunalnu infrastrukturu mogla da uloži blizu 1 mlrd EUR. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, važeće dozvole za upravljanje otpadom ima više od 2. 000 privrednih subjekata.