Traže se kvalitetna vina - prerada grožđa isplativa a sve manje vinove loze u Srbiji

Iako je Evropska unija odobrila Srbiji kvotu za izvoz od 63.000 hektolitara vina, godišnje ni polovina tih količina ne pređe granicu. Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, godišnje se proizvede oko 350.000 tona grožđa, a trend postepenog povećanja površina pod vinovom lozom, nije bitnije uticala na ublažavanje deficita u spoljnotrgovinskom bilansu. Naime, izvoz na sva tržišta je u poslednje četiri godine od 76.820 hektolitara 2005. uvećan na 92.013 u prošloj godini, dok je uvoz udvostručen (2005. je uvezeno 122.315 a lane 244.705 hektolitara).

U toj proizvodnji, već nekoliko decenija beleži se pad površina pod vinovom lozom, u prinosima i proizvodnji vina, pa je teško i naći pravi podatak koliki su zasadi vinograda. Prema nekim zvaničnim podacima 2005. godine tom kulturom bilo je zasađeno oko 65.000 hektara, ali je tek 25.000 hektara bilo zasađeno sa kvalitetnijim sortama. Branislava Sivčev, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu zato ukazuje da je vinogradarstvo unosan posao, ali da je situacija u čitavoj poljoprivredi Srbije takva da ne podstiče ni jednu od grana.

- Otkupne cene svih proizvoda, osim šećerne repe, beleže pad. A bez realne nadoknade za bilo koji poljoprivredni proizvod, teško je baviti se tom delatnošću. Država bi morala da nađe način i obezbedi značajniju pomoć za unapređenje vinogradarstva - kaže za "Danas" Sivčev.

Božidar Aleksandrović, vlasnik istoimenog podruma vina, ističe da vinari treba da se orijentišu samo na proizvodnju vrhunskih vina, i da tek u tom slučaju mogu da računaju na siguran plasman na probirljivom stranom tržištu.

- Vinogradarstvo i proizvodnja vrhunskih vina je siguran i isplativ posao, pod uslovom da je reč o proizvodnji vrhunskih vina, koje je traženo na tržištu. To je naše iskustvo, jer kada smo na međunarodnim sajmovima u Beču, Londonu, i sajmovima u Nemačkoj osvojili 13 medalja za kvalitet vina, otvorila su nam se vrata za plasman u Švajcarsku, Englesku, SAD i druge zemlje. Pritom, kupci traže kvalitetna vrhunska vina, jer je činjenica da je u svetu registrovan deficit u toj proizvodnji. Na drugoj strani u svetu postoji višak proizvodnje "običnih" vina, pa se čak i do 30% tih vina prerađuje - kaže Aleksandrović.

U kruševačkom "Rubinu" zadovoljni su kvalitetom ovogodišnjeg grožđa i očekuju da će uspeti da prerade oko deset miliona kilograma.

- Očekujemo da ćemo berbu i preradu grožđa okončati do polovine oktobra. Planiramo da ove godine od grožđa sa naših plantaža i iz otkupa proizvedemo oko 7, 3 miliona litara vina i više od 11,4 miliona litara drugih vrsta pića, među kojima je svakako najzastupljeniji vinjak - rekao je Stanko Tomović, generalni direktor poslovnog sistema "Invej", u okviru koga od 2005. godine posluje "Rubin".

Povoljna računica

- Za vinogradare koji žele da proizvode vrhunska vina, preporučujem bele sorte kao što je sovinjon beli, beli i sivi burgundac i šardone, a kad je reč o crvenim sortama - crveni sovinjon, merlo, crni burgundac. Bilo bi dobro i da se povećaju površine pod lozom, jer je reč o poslu koji podržava i Ministarstvo poljoprivrede, a računica je, u slučaju da se gaji grožđe za proizvodnju vrhunskih vina, više nego povoljna, jer, kilogram kvalitetnih sorti u otkupu plaća se 0,5 EUR, što je dobra cena - rekao je Aleksandrović.