Mesto gde caklenjača i jurčica žive zajedno - pokrenut projekat uređenja vodnog režima rezervata Slano kopovo

Specijalni rezervat prirode Slano kopovo, nekadašnji meandar Tise, a danas jedna od retkih netaknutih bara u našoj zemlji već neko vreme ima problema sa regulisanjem nivoa vode usled klimatskih i antropoloških promena. Iz tog razloga, Lovačko društvo "Novi Bečej" pokrenulo je projekat uređenja vodnog režima rezervata, a prema rečima Milana Kneževa, zaduženog za projekte u Slanom kopovu, u toku su pripreme za iskop kanala van rezervata.

- Prema sadašnjem planu, prvo probno crpljenje iz jedne od depresija biće u proleće 2010. godine. Novac za tu investiciju, vrednu skoro 17 miliona dinara, obezbedilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. U rezervatu, koji se prostire na oko 950 hektara, postoje dve depresije ispunjene vodom – jedna je Slano kopovo, a druga, koja ispunjena slatkom vodom, je Poštino kopovo. Ideja je da se voda iz slatke depresije, prirodnim putem, prosleđuje kroz teren i snabdeva Slano kopovo - objasnio je Knežev.

Kako je rekao sagovornik "eKapije", uređenje vodnog režima obuhvatiće i praćenje nivoa prve depresije, kvaliteta vode i meteoroloških parametara.

Projekat podrazumeva i uređene osmatračke stanice, matematičko modeliranje kretanja podzemnih voda, izradu vodnog bilansa i plana integrisanog upravljanja resursima podzemnih i površinskih voda.

Projekat vodnog režima uradio je Milan Knežević, dok je građevinski projekat uradilo Vodoprivredno preduzeće "Gornji Banat" iz Kikinde.

Specijalni rezervat prirode Slano kopovo krajem avgusta dobio je čuvarsko – edukativnu kuću u koju su Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj uložili oko 3,5 miliona dinara. Taj objekat namenjen je smeštaju istraživačkih grupa ali i edukaciji posetilaca.

Slano kopovo oduvek je bilo predmet interesovanja zbog svoje neponovljivosti i prepoznatljivo ne samo po ptičijem svetu nego i po slatinskoj vegetaciji. Jedino u ovom rezervatu na svetu biljke caklenjača i jurčica žive zajedno, jer se po navodima botaničke literature, te dve vrste na terenu isključuju. Istovremeno je Slano kopovo jedino nalazište vrste Salicornia europaea u Srbiji.

Specijalni rezervat prirode Slano kopovo

Slano kopovo nalazi se "u srcu" Banata, pet-šest kilometara istočno od Novog Bečeja, između puteva za Novo Miloševo i Bašaid. Nastalo je usled meandriranja Tise, koja je menjajući svoj tok, za njom ostavljala mrtvaje, bare i močvare. Na jednoj karti iz XV veka taj prostor obeležen je kao jezero koje se u XVIII veku povećalo i poprimilo oblik potkovice. Posle sledeća dva veka jezero se rastavilo na dva dela i dobilo naziv Malo i Veliko kopovo.

Malo kopovo se nalazilo u neposrednoj blizini Novog Bečeja. U početku su ga meštani koristili kao kupalište za patke, da bi posle smanjivanja nivoa vode zatrpavali otpacima, tako da danas ne postoji. Nasuprot tome, Veliko kopovo i dan danas postoji i sve promene na njemu koje su nastale prirodnim putem, ostale su vidljive.

Dok je još ovaj predeo bio u sklopu meandra Tise, zemljište je bilo žuto. Kasnije su visoke podzemne vode izbacile na površinu slane rastvore, stvarajući na taj način solonjec tj. solončak tip zemljišta. Prilikom isparenja vode koncentracija soli se povećavala, a žuto lesnato zemljište postalo sive boje. Na tako nastalom slanom zemljištu zbog velike količine soli, manjka vode i velikog kolebanja temperature, mogu opstati samo retke biljke. U međuvremenu se površina jezera vidno smanjivala a oko nje se širio travnjak.

Slano kopovo je krajem XX veka proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica po IBA projektu. Uredbom Vlade Republike Srbije Slano kopovo je 2001. godine proglašeno za Specijalni rezervat prirode.