Grčka i Mađarska napuštaju ugalj do 2030. godine

Grčki premijer i predsednik Mađarske nedavno su objavili nameru da ugase proizvodnju električne energije iz uglja do 2028. godine u Grčkoj, odnosno do 2030. u Mađarskoj, čime obe države otvaraju put pravičnoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.

Grčki energetski miks se do sada značajno oslanjao na ugalj, a novo postrojenje na lignit, koje je trebalo da radi i duže od 2050. godine, je trenutno u procesu izgradnje.

Novost koju je objavio grčki premijer Kirijakos Micotakis na Samitu Ujedinjenih nacija za klimatsku akciju u Njujorku u ponedeljak, Grčku čini prvom državom u Jugoistočnoj Evropi koja je objavila krajnji datum za konačno isključivanje uglja iz proizvodnje električne energije. Detalji strategije za ostvarenje ovog cilja biće objavljeni do kraja ove godine.

- Ovo je istorijski trenutak na putu ka Evropi bez uglja do 2030. godine. Tako ga treba i proslaviti. Zbog uglja su već decenijama patile i grčka privreda i zdravlje lokalnih zajednica i to uprkos značajnom potencijalu obnovljivih izvora energije koji su i dalje nedovoljno iskorišćeni. Sada vlada treba da sačini detaljne planove za kontrolisanu i pravičnu tranziciju sa uglja na obnovljive izvore bez padanja u zamku drugih fosilnih goriva kao što su gas i nafta. Šta više, potrebna je podrška za radnike, zajednice i regione oslonjene na ugalj - rekla je Mahi Sideridou, direktorka kampanje Evropa bez uglja.

Mađarski predsednik Janoš Ader je u odvojenoj prilici takođe u Njujorku objavio planove za obustavljanje proizvodnje električne energije do 2030. godine. Razgovori o gašenju uglja se vode u Mađarskoj već neko vreme. Iako je ova vest dobrodošla, Mađarska može i treba da teži ambicioznijem roku za gašenje uglja već do 2025. godine.

Izazov za obe države, Grčku i Mađarsku, sada predstavlja sprovođenje jasnog plana za pravičnu tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, tako da radnici i zajednice oslonjene na ugalj u toj promeni ne ostanu zapostavljeni.

Ova vest stiže samo nekoliko dana nakon odluke crnogorskih vlasti, koju je prošle nedelje saopštio crnogorski premijer Duško Marković, da napusti planove za izgradnju novog bloka termoelektrane u Pljevljima.

- Iako je trebalo vremena, Crna Gora je prva država Zapadnog Balkana koja je napustila planove za izgradnju nove termoelektrane i zbog toga zaslužuje priznanje - rekla je u komentaru za bne IntelliNews Pipa Galep iz organizacije Bankwatch i dodala da ovo treba da služi kao primer i susednim državama koji i dalje insistiraju na planiranim novim termoelektranama na ugalj uprkos tome što one nisu ni ekonomski ni ekološki opravdane.