(Ekonometar)Netaknuta priroda, dobri ljudi - Etno eko selo "Vraneša" na Zlataru

Daleko od zahuktalih gradova i ubrzanog života, na obroncima planine Zlatar, zaustavljeno u vremenu i sećanju, smešteno je Etno eko selo "Vraneša". Ovaj krajolik čuva svoj savršeni mir nepreglednim šumama, pašnjacima, rekama i jezerima. Raskošne lepote tokom čitave godine samo menjaju svoje ruho i u zavisnosti od godišnjeg doba pretvaraju se u šarene livade ili snežne pejzaže.

Baš na ovom mestu, Leon Srnec iz Celja odlučio je da uloži svoj novac i izgradi čitavo turističko naselje visoke klase, bez ikakvog ranijeg planiranja. Svoju priču počinje rečima da "na netaknutoj prirodi i dobrim ljudima počiva poslovna filozofija Etno eko sela "Vraneša".

A priča je zaista neobična: pre osam godina došao je u posetu prijateljima iz Beograda, koji u ovom kraju imaju vikendicu i gde se već 30 godina sklanjaju od gradske gužve. Gospođa Mirjana Zeković otkrila je lepote planine Zlatar gostu iz Slovenije, koji je tu odmah uvideo dobru poslovnu priliku. Jedna ambicija je podsticala drugu i umesto zamišljenog jednog objekta, projekat je prerastao u celinu koja će se tokom vremena oblikovati i pratiti zahteve gostiju, ali neće gubiti svoju prepoznatljivost.

Celo naselje prostire se na zemljištu od 40 ari, koje je investitor Leon Srnec otkupio od jednog seoskog domaćinstva. Najveći problem je bilo dovođenje vode, u šta je uloženo oko 50.000 EUR. Ukupna vrednost investicije je više od milion evra, a kompleks etno eko sela "Vraneša" čini centralna zgrada na tri nivoa, površine 400 m2, sa salom za prezentacije, restoranom, kamin salom i recepcijom. Tu su i poslovne prostorije, kuhinja, terasa i dva ekskluzivna apartmana kao zasebne celine. Pet kućica površine 40 m2, sa po dve dvokrevetne sobe i kaminima, upotpunjuju ambijent etno sela po najvišim standardima.

Etno velnes centar površine 390 m2 jedinstven je po svojim visokim standardima i projektantskom umeću. Čine ga ruska banja, finska sauna, ledena pećina, tepidarijum, sobe za masažu i svetlosnu terapiju, vital bar. Velnes program je osmislio studio "Profesional", autora Peđe Filipovića. Inače, posebnom toplom vezom centar je spojen sa zimskim i letnjim bazenom, a selo ima i sopstveni izvor vode, agregat i heliodrom. Njegovu ekskluzivnost čini mali broj gostiju – 28. Podrazumeva se profesionalizam, edukovano osoblje i najviši kvalitet usluge.

– Izgradnja sela traje već dve godine i u drugoj polovini oktobra 2009. selo će biti otvoreno – najavljuje za "Ekonometar" Mirjana Zeković, direktorka Etno eko sela, i dodaje da je Zlatar "zlatna planina" nepreglednih mogućnosti, gde je moguće ostvariti profitne ciljeve.

Ona se odlučila na jedan mali kulturološki šok da kao vlasnik agencije za marketing i PR u Beogradu svu svoju energiju i znanje sada preseli na Zlatar, gde će u narednom periodu voditi Etno eko selo. Čitav koncept zapravo je nastao radom interdisciplinarnog tima na čijem je ona čelu.

Etno eko selo, kao najlepša oaza mira, sagrađeno je u borovoj šumi koja se prostire ka Zlatarskom jezeru, na nadmorskoj visini od 943 metra. Pešačke staze vode ka Radoinjskom jezeru, a prateće sadržaje upotpunjuju fontana, pekara, mesta za odmor i druženje, staze zdravlja, etno postavka. Selo je sagrađeno od autentičnih, ekoloških materijala iz zlatarskog kraja – crnog bora i kamena.

Drvo je premazano prirodnom smolom, a sve kuće su pokrivene ručno cepanom šindrom. Nameštaj, posteljina i enterijerski detalji su ručno rađeni.

– U izgradnji i prikupljanju potrebne obimne dokumentacije nesebičnu pomoć pružila je lokalna samouprava u opštini Nova Varoš, a pozitivan, nemerljiv doprinos dali su i meštani. Tako je i nastao pozicijski slogan "Netaknuta priroda, dobri ljudi" – objašnjava Mirjana Zeković i dodaje da je atmosfera i pozitivna klima na lokalnom i nivou ministarstava Srbije najbolji podsticaj za buduće investitore.

Prema njenim rečima, gostima je na raspolaganju bogata ponuda koja uključuje aktivan odmor: izlete, sportske aktivnosti, lov, ribolov, tematske večeri. Tu su i antistres programi, autentične masaže prirodnim preparatima, kao i ekološki vikendi. Kuhinja je isključivo nacionalna i vegetarijanska i od ekološki zdravih namirnica:

– Etno eko selo "Vraneša" na Zlataru najlepši je spoj starog i novog, namenjen domaćoj i stranoj klijenteli visoko pozicioniranoj na skali profesionalnog i ličnog uspeha – zaključuje Mirjana Zeković.

Čarape i šajkača

Leon Srnec je vlasnik firme "L-sistem". Radeći u poznatom "Aeru" iz Celja, širom bivše Jugoslavije, on je od 1988. godine svake nedelje dolazio u Srbiju. Kada se država raspala, za njega se nije mnogo toga promenilo, samo je sada počeo da dolazi zbog sopstvenog biznisa. Upoznao je mnogo ljudi, među njima i Mirjanu Zeković i njenu porodicu. Poznanstvo se razvilo u prijateljstvo, i tada je usledio poziv da vikend provede u Vranešu, što je bilo i presudno da se upozna sa lepotama ovog kraja. Kada je odlučio da investira, Leon Srnec je otkupio imanje od jednog lokalnog domaćinstva, a tada se dogodio i zanimljiv susret koji se i dalje prepričava kao anegdota. Naime, posle pogodbe za zemlju, 87-godišnji seljak Ostoja Pjanović je novom komšiji darivao vunene čarape "belače", da ga čuvaju od "nazeba i reume". Poklonio mu je i srpsku šajkaču, kupljenu u Užicu.

– Retko ko nosi šajkaču, a ja se nje nikada nisam stideo. Baš ti priliči. Sad si naš, Leone – rekao je starac tom prilikom.

Skica za portret: Leon Srnec

Leon Srnec je diplomirani ekonomista. Fakultet je završio u Ljubljani. Prve poslovne korake je započeo u firmi "Aero" u Celju da bi kasnije otvorio partnersku firmu koja se bavila eksport-import poslovima. Samostalnu firmu za uvoz i izvoz papira "Slog grup" otvorio je sa sedištem u Sloveniji i Srbiji. Sada je vlasnik firme "Etno point" d.o.o. sa sedištem u Novoj Varoši.

Leon Srnec posluje sa Srbijom više od 20 godina. Čak i u vreme NATO bombardovanja donosio je lekove svojim prijateljima u Srbiji. Srnec ima dugogodišnje poslovne partnere širom Srbije i odlično govori srpski jezik. Otac je dvoje dece, a cela porodica Srnec redovno posećuje Zlatar.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )