Doneta Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine
Vlada Republike Srbije početkom oktobra 2009. godine donela je Strategiju razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine.
Strategija u potpunosti koordinira sa Osnovom politike Evropske unije u oblasti e-uprave, za koju je Akcioni plan 2006. godine prihvaćen od strane Evropske komisije. Kako se na samom početku Akcionog plana navodi, on je integralni deo i2010 inicijative, kao okvira politike Evropske unije u oblasti informacionog društva i medija.
Vlada Srbije je prihvatila ovu, i2010 inicijativu, kao opšti okvir za razvoj Informacionog društva kroz potpisivanje eSEE Agende+ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi.
Strategija polazi i od stanja regulative u ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementaciji zakonskih rešenja. Poseban značaj u tome ima implementacija Zakona o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Registrovanjem sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, decembra 2008. godine, omogućena je upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa za potpisivanje elektronskih dokumenata, kao uslova za njihovu punovažnost i dokaznu snagu u pravnim poslovima, upravnim, sudskim i drugim postupcima. Time je u praksi ostvaren jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj elektronske uprave.
Rešenja Zakona o elektronskom dokumentu ("Službeni glasnik RS", broj 51/09) imaće veliki uticaj na proces modernizacije, racionalizacije i uvođenja elektronske uprave. Pri tome se posebno ima u vidu osnovno zakonsko rešenje prema kome se, dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku, smatra originalom, a koje predstavlja jedan od ključnih uslova za reformu postojećih procedura rada i uvođenja elektronskih javnih servisa za građane i privredu.
Od uticaja na razvoj e-uprave su i rešenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 98/07).
Strategija se zasniva i na rezultatima projekata u toku, kao što su: uvođenje elektronskih sednica Vlade, elektronskog katastra nepokretnosti, početnim rezultatima u uvođenju elektronskih servisa za pojedine poslove i dr.
Vrlo važan element Strategije je da će građanima biti omogućeno da se sve javne usluge za koje je to pogodno, koriste posredstvom Interneta i svog ličnog računara, drugog kućnog ili mobilnog uređaja. Građanima će biti omogućeno da javne usluge koriste i na klasičan način, ali bez potrebe da obilaze više šaltera, sa efikasnom realizacijom usluge, kao i sa punim, jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi.
Predviđeno je nastajanje portala e-uprave i zajedničke elektronske usluge, gde portal predstavlja jedinstvenu tačku pristupa većem broju elektronskih javnih usluga. Elektronske usluge koje su od značaja za realizaciju mnogih elektronskih javnih usluga, kao što su centralni sistemi za proveru identiteta, elektronsko plaćanje, elektronski formulari i sl, predstavljaju ove, buduće zajedničke elektronske usluge.
Pored centralnog portala e-uprave, postojaće i portali specijalizovani za pojedine oblasti ili određene tipove korisnika, a moguće je i da pojedine elektronske javne usluge budu zasebno implementirane.
Prioritetne elektronske javne usluge
Među elektronskim javnim uslugama, posebno se izdvaja 20 prioritetnih, u skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i zahtevima iz dokumenata EU. Za 12 od tih usluga korisnici su građani, a za osam su korisnici privredni subjekti.
Prioritetne elektronske javne usluge za građane jesu:
1) godišnji porez na dohodak građana (potpun e-servis u podnošenju prijava, plaćanju u dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i primeni poreskih zakona);
2) usluge traženja zaposlenja pri biroima za rad;
3) usluge u vezi prava iz oblasti socijalne zaštite;
4) lična dokumenta (pasoš i vozačka dozvola);
5) registracija automobila (novih, korišćenih i uvezenih);
6) dobijanje građevinske dozvole;
7) prijava policiji (npr. u slučaju krađe);
8) javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija);
9) izvodi iz matičnih knjiga;
10) prijava na konkurs za visoko obrazovanje;
11) obaveštenje o preseljenju (promena adrese);
12) usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnošću usluga u različitim bolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama).
Prioritetne elektronske javne usluge za privredne subjekte jesu:
1) socijalni doprinosi za zaposlene;
2) porez na dobit preduzeća (potpun e-servis u podnošenju prijava, praćenju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);
3) porez na dodatu vrednost (potpun e-servis u podnošenju prijava, praćenju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);
4) registracija novog preduzeća;
5) podnošenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom;
6) carinske deklaracije;
7) dozvole u vezi sa životnom sredinom (uključujući i izveštavanje);
8) javne nabavke.
Institucije koje su posebno vezane za Strategiju su : Vlada Republike Srbije, Agencija za privredne register, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Ministarstvo finansija – Uprava carine, Narodna biblioteka Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički geodetski zavod, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički zavod za informatiku i internet, Republički zavod za statistiku, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Služba za upravljanje kadrovima, Republički geodetski zavod i Uprava za javne nabavke