Medicinski opravdane jedino javne porodične banke matičnih ćelija

Mesec dana pošto su 1958. godine mladi naučnici koji su radili s reaktorom u Institutu za nuklearnu nauku Vinča bili izloženi prekomernom zračenju, u Parizu im je urađena transplantacija kostne srži. Dobrovoljni davaoci pronađeni su u Francuskoj, a profesor dr Žorž Mate im je priznao da ne sme da prognozira ishod lečenja. Naime, transplantacije su tada rađene samo na osnovu podudarnosti krvnih grupa primalaca i davalaca. Srećom, epilog je bio taj da su svi preživeli.

Nekoliko decenija kasnije, značaja koji imaju matične ćelije postali su svesni i oni koji nemaju previše veze s ovom granom medicine, ali i te kako imaju njuh za biznis. Širom planete predstavnici stranih kompanija roditeljima i sada objašnjavaju zbog čega je dobro da sačuvaju uzorak matičnih ćelija iz krvi pupčanika bebe, navodeći ih da poveruju kako su za nekoliko hiljada evra kupili svom detetu garanciju "večitog zdravlja". Kako se širio taj biznis tako su rasla i obećanja, pa su pojedine privatne banke matičnih ćelija tvrdile da one pomažu i u otklanjanju stresa, bora, pa čak i sindroma sagorevanja na poslu…

– Primena matičnih ćelija nije bezopasna terapija. Prate je mnogobrojni rizici, poput opasnosti od malignih bolesti, postoji i opasnost da se date ćelije razviju u nepoželjne ćelije… Recimo, zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva kod onih ljudi koji su se podvrgavali podmlađivanju matičnim ćelijama. Uzrok je bio karcinom koji je karakterističan za decu u ranom periodu – objašnjava za Politiku prof. dr Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži beogradskog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić i profesorka na beogradskom Medicinskom fakultetu.

Sagovornica Politike kaže da su u najširoj primeni krvotvorne matične ćelije i upozorava da se one ne mogu koristiti za sve bolesti, već samo za neke oblike leukemije, maligne tumore, urođene slabosti kostne srži…

– Verovatnoća da će krvotvorne matične ćelije iz krvi pupčanika ostavljene u privatnim bankama biti iskorišćene iznosi svega oko 0,04%. Matične ćelije iz pupčanika su pre svega malobrojne i mogu da se koriste samo dok pacijent ne pređe težinu od 40 kilograma. Takođe, ukoliko pacijent ima leukemiju, on mora uzeti kostnu srž druge osobe. Neki će na ovu tvrdnju reći da je tu genska terapija, ali je ona skupa i neizvesna. Ni argument da je rešenje u umnožavanju ne stoji, jer ćelije menjaju ćud, mogu postati maligne, izgubiti funkciju… – dodaje ona.

Kako bi se ljudi snašli u moru informacija, od kojih su mnoge i netačne, ona upozorava da su medicinski jedino opravdane javne porodične banke i da je to naznačeno i u dokumentima Evropske unije. Za sada, u našoj zemlji postoji Nacionalni registar dobrovoljnih davalaca kostne srži i porodična banka krvi pupčanika koja se nalazi u okviru Instituta za majku i dete.

– U porodičnoj banci roditelje lečenje ne košta ni dinara, jer troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Takođe, do kraja 2020. očekujemo da će početi da radi i javna banka. U ovim bankama je, za razliku od porodičnih, doniranje javno dostupno. Dakle, matične ćelije donatora se zamrznu i čuvaju dok ne budu potrebne nekom kome odgovaraju. Nadam se da će se otvaranjem javne banke uvećati broj donatora što će povećati šanse za nalaženje nesrodnog davaoca krvotvornih matičnih ćelija – pojašnjava prof. dr Dragana Vujić.

Dok je 1973. zabeleženo svega 16 transplantacija i to u samo pet zemalja, 2015. taj broj bio je znatno veći – 37.626 transplantacija urađeno je u 655 centara širom Evrope. Podaci govore i da je u 86% slučajeva bila reč o odraslim osobama, a samo 14% pacijenata su bila deca.

Dr Vujić daje i recept kako da se stane na put zloupotrebama matičnih ćelija. Kaže:

– Jasna i stroga zakonska regulativa i dobra obaveštenost ljudi.