Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Izvorišta i sistemi za snabdevanje vodom u Beogradu nisu zaštićeni u slučaju velikih voda - Potrebni analiza i projekti

Izvor: eKapija

Utorak, 08.10.2019.

12:30

Komentari

Podeli

(Prikaz beogradskog izvoriša u priobalju Save) Studije, elaborati i projekti za snabdevanje vodom i kanalisanje upotrebljenih voda rade se decenijama, ali se ne vodi računa o rizicima da ovi sistema i objekti budu pod nepovoljnim uticajem podzemnih i površinskih voda, rečeno je na na Međunarodnoj konferenciji "Vodovod i kanalizacija 19", na uvodnom predavanju održanom u Gradskoj kući u Novom Sadu.

Rad autora sa Građevinskog fakulteta u Beogradu Jovana Despotovića, koji je i direktor firme Cekibeo, Aleksandra Đukića, Branislava Babića, Jasne Plavšić i Branislave Lekić napominje da je jedna od najvažnijih analiza zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda.

- Bunari se nalaze u zonama koje nisu zaštićene ni od poplava pri velikim vodostajima, niti od kišnih oticaja – navodi se.

Potvrdu za to nalaze u položaju infrastrukturnih sistema u Beogradu, kao što su putevi, industrija, instalacije i tako dalje, zbog kojih navode da bezbednost sa statičkog, hidrotehničkog, a pogotovu ekološkog, odnosno aspekta mogućeg zagađenja, ostaje pod velikim znakom pitanja.

- Za niz beogradskih bunara u priobalju Save, kojih ima ukupno oko 100 ne postoje analize da li bi konstrukcije izdržale uticaje vode od 2-3 metra ili više - napominju autori.

Dodaju i da se bunari na obalama Save, na području izmeđi novobeogradskih blokova, nalaze u nebranjenom području u okviru nasipa nizvodno od mosta kod Ostružnice:

- U tom pojasu je i magistralni cevovod sirove vode, koji je takođe nezaštićen od navedenih mogućih uticaja. Ponavlja se i pitanje verovatnoće i ocene rizika rada postrojenja za pripremu vode za piće Makiš 1 i 2, u uslovima visokih vodostaja, kao što su bili već pet puta u poslednje dve decenije i eventualnih zagađenja sa brodova.

(Zahvat vode na Savi, taložnik Jezero i Makiš 1 i 2)

Potonje poplave, ledena iz februara-marta 2012. godine i velika poplava na Savi iz 2014. godine još više su naglasile pomenute opisane neizvesnosti i rizike. Međutim, osim neophodnih nadvišenja nasipa radi zaštite imovine i stanovništva od visokih vodostaja, nema drugih radova, podsećaju autori.

- Ako smo se uverili da su sadašnje mere, postupci i sadržaji studija o zaštiti izvorišta voda za piće, ali i kompletni sistemi za snabdevanje vodom, praktično nezaštićeni u slučajevima velikih voda, vodostaja, brzina, proticaja, leda, kao i kanalizacioni sistemi, trebalo bi unaprediti taj deo hidrotehničke prakse – navode.

Ističu i da je upravo završen međunarodni projekat za uspostavljanje poslediplomske nastave o upravljanju poplavama, u kome se govori i o gradskoj infrastrukturi i poplavama, što može da bude početni dokument za dalju i znatno detaljniju dokumentaciju.

- Treba dakle, pripremiti detaljnu analizu uticaja, privremenih i trajnih, svih posledica, šteta i razaranja usled velikih voda i poplava na takve sisteme u poslednjih 20 do 30 godina. Na bazi takvih analiza mogu se formirati sadržaji neophodnih studija i projekata za zaštitu infrastrukturnih hidrotehničkih sistema u gradovima od nepovoljnih uticaja – zaključuju autori.

A.K.

Firme:

Građevinski fakultet Beograd

CEKIBEO BEOGRAD

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.