Arktik na tankom ledu - za deset godina brodovi će špartati Severnim polom, dok će 2030. ostajati potpuno bez leda tokom leta

Umesto klasičnih sanki kakve su ranije vukli psi, polarne ekspedicije moraće ubuduće da obezbede neku vrstu kanua koji može da se vuče po ledu, a ronilačka oprema biće obavezna. Takva je bar prognoza britanske ekspedicije koja se u maju vratila sa Arktika i juče (15. oktobar 2009. godine) saopštila prve rezultate na osnovu do sada jedinstvenog načina merenja leda.

Podaci o debljini i površini ledenog pokrivača na Severnom polu trenutno se analiziraju na Kembridžu, a prvi pokazatelji govore da je led noviji i tanji nego što se očekivalo, piše na sajtu ekspedicije "Katlin".

To znači da će, po prognozi britanskih istraživača i naučnika, već za deset godina brodovi leti špartati Arktikom, a za dvadeset će, takođe u letnjem periodu, postajati otvoreno more, potpuno bez leda.

Kratkoročni pozitivni efekti su predvidljivi: lakši prilaz rezervama nafte i gasa, doduše uz izvestan sukob teritorijalnih pretendenata, i živ pomorski saobraćaj, jer bi se put od Dalekog istoka do Evrope smanjio za skoro 5.000 kilometara u odnosu na plovidbu kroz Suec.

Međutim, na drugoj strani su dugoročne posledice za planetu: opasnost od još bržeg globalnog zagrevanja, promenjeni obrasci cirkulacije u okeanima i atmosferi i neizvesne posledice za eko-sisteme.

Umesto da led reflektuje 85% sunčeve toplote, more bi je upijalo, što znači da bi se drastično promenio habitat okeanskih vrsta.

Martin Somerkorn iz Svetskog fonda za prirodu, koji je bio partner u pomenutoj ekspediciji, izneo je katastrofično upozorenje o mogućim ekstremnim klimatskim promenama i poplavama koje će ugroziti četvrtinu čovečanstva.

Na putanji dugoj 435 kilometara, severno od Kanade, tročlana ekipa je očekivala da će naći slojeve višegodišnjeg leda. Većina ledenih ploča nije međutim bila deblja od 180 centimetara i u pitanju je bio novi led od prošle zime, preneo je BBC.

- Led će se do 2020. godine povući do zone severno od Grenlanda i Elsmerovog ostrva i biće ga manje nego pola sadašnjeg u letnjem periodu. Promena arktičkog leda je najveći pokazatelj kako je globalno zagrevanje fizički promenilo planetu - rekao je profesor Piter Vadhams sa univerziteta u Kembridžu, koji još od šezdesetih godina proučava arktički led.

Informacije koje su juče u Londonu saopštili članovi ekspedicije "Katlin" i Svetski fond za prirodu biće od koristi pred decembarski klimatski samit u Kopenhagenu, ali teško da će smanjiti jaz koji naučnu zajednicu i širu populaciju deli na klimatske skeptike, na jednoj strani, koji tvrde da na globalno zagrevanje ne utiče čovek, već prirodni ciklusi, i alarmiste, na drugoj, koji predviđaju stravične posledice ukoliko se odmah ne preduzmu potrebne mere, u prvom redu smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ovi prvi su požurili da ospore zaključke britanske ekspedicije, pozivajući se na nedavni izveštaj "Njujork tajmsa" koji tvrdi upravo suprotno. List je početkom oktobra preneo podatke američkog Nacionalnog centra za sneg i led da su se naslage dvogodišnjeg leda na Severnom polu povećale.

Alarmiste je razbesneo, a skeptike obradovao i skoriji članak na sajtu BBC o tome kako od 1998. godine nije zabeležen porast globalne temperature, iako su nedvosmisleno rasle emisije ugljen-dioksida, što su mnogi prokomentarisali kao totalni zaokret britanskog javnog servisa u pogledu klimatskih promena.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 16.10.09.)